Грип нас је коштао сто милиона евра

Грип полако пролази, иако је и јуче у болницама широм Србије на лечењу са овом дијагнозом лежало 53 пацијената, од којих су двоје прикључени на респираторе. Трећег таласа, за који се прогнозирало да ће бити најјачи, сада је све извесније, неће бити, потврђује за „Политику” др Предраг Кон, председник Радне групе за пандемију.
Ипак, на неколико телевизијских станица и јуче су, као и претходних дана емитовани спотови „Заврните рукав”, којим се грађани позивају на вакцинацију. Епидемиолог у пензији, примаријус др Радмило Петровић не крије своје чуђење зашто се ови спотови још приказују, што сигурно не кошта мало, када нас је, како каже „ова цела прича с грипом коштала ко светог Петра кајгана”!
– Спотови и рекламна кампања у овом часу више немају никакву сврху, само стварају нове трошкове. Кад је реч о трошковима лечења грипа, зна се – најскупље је било лечење тешких случајева с компликацијама и то према цени болничког дана и употребљених лекова, није проблем израчунати. Оно што је финансијски немогуће изразити, а што ће нас све много коштати, јесте компромитован процес вакцинације – сматра др Петровић.
Председник Здравственог савета Србије, професор др Драган Делић, иначе инфектолог по специјалности, раније је изјавио да је лечење једне особе на респиратору коштало у просеку око 320.000 динара, што подразумева апарат за вештачку вентилацију који је стално укључен, лекове, инфузију и негу таквог пацијента. Без апарата за вештачко дисање, лечење грипа у болничким условима, дакле, уз антибиотике или антивирусне лекове, уз цену такозваног болничког дана, потребна снимања на рендгену и уз лабораторијске анализе кошта између 30.000 и 35.000 динара по пацијенту.
Када бисмо знали тачан број особа које су због грипа лежале у болницама широм Србије током јесени и зиме, или бар број оних с најтежом клиничком сликом који су морали да буду прикључени на респиратор, можда бисмо и могли да дођемо бар до једног егзактног и мериторног податка колико пара је утрошено због грипа бар у овом домену. Међутим, овог броја у статистици надлежних, потврђује нам др Предраг Кон, шеф радне групе за пандемију – још нема.
– Зашто не располажемо податком о укупном броју лечених од грипа у болницама јесте питање које треба поставити надлежнима у здравственим установама из целе Србије, од којих смо још пре више од месец дана тражили да нам доставе колико је људи болнички лечено, па ништа од тога. Свака установа би појединачно морала да искаже број лечених – каже др Кон.
Према речима нашег саговорника, процењује се да је грип до сада коштао Србију око 100 милиона евра. На наше питање да ли то за Србију, која је далеко од богате државе, није много, наш др Предраг Кон одговара да „захваљујући благој епидемији – то није ништа!”
– Не само да је сваки динар оправдано утрошен, него је велика штета што вакцинацијаније спроведена у планираном обухвату. Трошак за лечење болесника је увек оправдан и нужан. У Војводини су израчунали да је директно за лечење потрошено између шест и седам милиона евра. За остали део Србије се процењује да је утрошено четири пута више. Што се тиче процене од 100 милиона евра, она је дата на основу анализа рађених још осамдесетих година прошлог века у Америци које кажу да само 10 одсто трошкова у епидемији грипа чине медицински трошкови, а остало су немедицински и тичу се продуктивности, изгубљених радних дана... Међутим, Посебна радна група се обавезала да до краја јуна направи критичку анализу свега што се дешавало у вези са грипом. Подаци се сада прикупљају, а статистика увек „каска” – наводи др Кон.
Такође, он примећује да нису уједначене цифре болничких трошкова за оне који су лечени у болницама – негде се наводи између 30.000 и 100.000 динара по једном пацијенту, док се за болесника који су били прикључени на респираторе трошкови крећу између 300.000 и 500.000 динара. Врло је мали број оних који су били кратко на респиратору и они су, нажалост, умрли. Просечно су болесници на респираторима проводили око 15 дана, неки су били и више од четири недеље прикључени на апарат за дисање, а један је на вештачким плућима био чак 50 дана.
У директне трошкове лечења улазе антибиотици и антивирусни лекови, као и лабораторијске претраге и дијагностика: снимања на рендгену, али и скенеру. Др Кон сматра да би у директне трошкове лечења требало укључити и цену боловања: људи нису били на послу, па им је смањен приход, а имали су и сопствене трошкове за лечење – по његовој процени, у просеку 100 евра.
Новац употребљен за набавку вакцина наш саговорник не убраја у директне медицинске трошкове, већ тврди да је то била инвестиција која је требало да омогући да се избегну трошкови лечења. Нажалост, ова инвестиција није успела, а новац из буџета, односно Републичког завода за здравствено осигурање је потрошен. У земљу је стигло 857.500 вакцина, а утрошено је нешто мање од 160.000 доза. Првобитно је наручено три милиона вакцина по цени од 799 динара по дози, али је набавка комплетне уговорене количине заустављена. Неискоришћене вакцине, а њих је више од 600.000,још се не сматрају отписаним, јер се могу користити до наредне јесени, ако се вирус „повампири”, али кошта и њихово чување у хладном ланцу и на строго одређеној температури.
Да су на овој епидемији зарадиле фармацеутске куће, наш саговорник се слаже да ту нема дилеме.
– Друго је питање да ли би они који производе лекове имали већу корист од болести која се шири, пошто им то омогућава зараду на дуже стазе. Уколико болест нестане захваљујући масовној вакцинацији, онда је јасно да је ту корист краткотрајна – каже, на крају, др Предраг Кон.
Оливера Поповић
------------------------------------------------------------
Број умрлих већи од регистрована 83 случаја
Др Кон тврди да је крајње време да се отворено каже како број умрлих од вируса грипа H1N1 у Србији није 83, него је већи.
– Нема ни говора да је то укупан број умрлих, већ је то само број оних умрлих код којих је вирус потврђен. Број умрлих тражи статистичке методе, које су врло захтевне и специфичне и тек када се подаци прикупе добићемо „вишак смртности” који ће бити приписан грипу – објашњава др Предраг Кон.
Наш саговорник додаје да је у Србији оболело далеко више од 702 људи, код којих је вирус лабораторијски потврђен, а подаци указују да је 750.000 особа било у контакту с вирусом.