Кривичне пријаве против Кресе и Барашин

Предмет: Кривична пријава уз информације

На основу важећих законских аката и прописа, а на основу прикупљених информација, на основу писаних оригиналних докумената и изјава, на основу изјава сведока, на основу чињеничног стања које је увидом неоспорно и недвосмислено утврђен са наше стране и око чега не постоје законске или друге препреке, а на основу искључиве надлежности државне агенције СИПА-е, односно правне и Уставне надлежности над државним институцијама, законска нам је дужност предати на службено поступање процену почињења кривичног дјела против следећих лица:

1.МЕДЏИДА КРЕСО, предсједница Суда БиХ

2. Милорад Барашин, главни тужилац Тужилаштва БиХ

3.АДНАН ГУЛАМОВИЋ - ТУЖИЛАЦ ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именован за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 18.01.2007.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/07 од 19.02.2007.г.)

4.БЕХАИЈА Крњић - ТУЖИЛАЦ ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именован за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 05.02.2005.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/05 од 28.02.2005.г.)

5. Божидарка ДОДИК - Тужитељица ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именована за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 18.01.2007.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/07 од 19.02.2007.г.)

6. ДУБРАВКО ЦАМПАРИ - ТУЖИЛАЦ ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именован за тужиоца у Тужилаштво Босне и Херцеговине одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 28.01.2009.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 13/09 од 16.02.2009.г.)

7. Дземила БЕГОВИЋ - Тужитељица ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именована за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 04.10.2004.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 47/04 од 27.10.2004.г.)

8. ЏЕВАД Муратбеговић - ТУЖИЛАЦ ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именован за тужиоца у Тужилаштво Босне и Херцеговине одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 30.10.2008.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 102/08 од 23.12.2008.г.)

9. ИБРО БУЛИЋ - ТУЖИЛАЦ ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именован за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 15.02.2005.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/05 од 28.02.2005.г.)

10. ЈУДЕ РОМАНО - МЕЂУНАРОДНИ ТУЖИЛАЦ

(Именован за међународног тужиоца на први мандат у трајању од двије године Одлуком Високог представника за Босну и Херцеговину бр. 1 / 06 од 09.02.2006.г.; Одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 18/06 од 20:03. 2006.г.; поновно именован за међународног тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 28.02.2008.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 24/08 од 24.03.2008.г.)

11. МИРКО Лечић - ТУЖИЛАЦ ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именован за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 18.01.2007.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/07 од 19.02.2007.г.)

12. МУНИБ ХАЛИЛОВИЋ - ТУЖИЛАЦ ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именован за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 18.01.2007.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/07 од 19.02.2007.г.)

13. САЊА ЈУКИЋ - Тужитељица ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именована за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 18.01.2007.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/07 од 19.02.2007.г.)

14. СЛАВИЦА ТЕРЗИЋ - Тужитељица ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именована за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 04.10.2004.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 47/04 од 27.10.2004.г.)

15. ВЕСНА ИЛИЋ - Тужитељица ТУЖИЛАШТВА БиХ

(Именована за тужиоца одлуком Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине од 15.02.2005.г.; одлука је објављена у "Службеном гласнику БиХ" бр. 10/05 од 28.02.2005.г.)

16. Н.Н. тужиоци и судије обухваћени истрагом - изузев једног тужиоца Одјела И за ратне злочине: ВЕСНА БУДИМИР, за коју се није могло наћи нити оправдане сумње или било ког основа за сумњу у почињење доле описаног кривичног дјела уз које прилажем прикупљене материјалне доказе и изјаве сведока са тенденцијом проширења истраге и прибављања информација у складу са Законом.

Због сумње да су горе наведене особе у претходном периоду од 2005. године до данас починили кривично дело нечињења провођења службене истраге за кривична дјела ратног злочина које су починили искључиво бошњачки војници и команданти, припадници Армије БиХ за вријеме несретних превирања у БиХ од 1991. до 1995. године, а коју су према Закону били дужни започети, иницирати и водити на основу усмене информације, достављамо ову пријаву и информацију.

Напротив законским обавезама о дужности провођења истрага и скупљања материјала, тужиоци и судије Суда и Тужилаштва БиХ су добили писане материјале, оригиналне доказе, овјерене изјаве свједока, доказне материјале друге природе те писмена инсистирања Хрватске удруге логораша домовинског рата да се иницира, спроведе, води и доврши истрага о почињењу кривичног дјела ратних злочина по свим тачкама кривичног закона о ратном злочину над укупно 14.444 лица српске националности, познате именом и презименом и местом страдања, уписаних у Регистар Међународног Црвеног крста.

То су жртве концентрационих логора смрти у којима су противправно задржани и прошли кроз укупно 440 концентрационих логора за цивиле на територији БиХ и просторима које је контролисала и држала Армија РБиХ у време 1991.-1995. године. Од овог броја жртава логора, њих 972 је преминуло од посљедица премлаћивања и мучења у истим концентрационим логорима касније или се одселило у треће земље тако да више нису доступни домаћем правосуђу.

Тужиоци и судије са нивоа БиХ су овим чином пропустили направити лично или да нареди својим подређенима да направе благовремено и пуноважно узимање исказа, материјалних доказа и других информација о КД ратних злочина почињеним над истим особама чиме су починили кривично дело злоупотребе службеног положаја и овлашћења, несавесно деловање у служби са намером закидање жртава за њихово право на правду и судску сатисфакцију, тешке пропусте у раду са циљем намјерног наношења штете трећим особама кривичним дјелом намерног, несавјесног и немарног чињења или нечињења и опхођења у раду са пријављеним жртвама и предметима КД ратних злочина.

Надаље, према документу (у прилогу) који је потписала и овјерила предсједница Суда БиХ, Медџида Кресо, протокол број: Су-01-158/09, у Сарајеву, од 07.04.2009. године, у одговору притворенику Драган Шуњић, Меџида Кресо пише након усменог изрицања првостепене пресуде за дјела ратних злочина следеће:

... "У предмету је саслушано 85 сведока, 4 вјештака, те у судски спис уведено 347 материјалних доказа што представља обимну чињеничну грађу. Како је Суд дужан савјесно оцијенити сваки доказ, како појединачно, тако иу вези са осталим доказима, писмена пресуда још увек није израђена у законом предвиђеном року из напред наведених, оправданих разлога ... "

Из приложеног документа се јасно, недвосмислено и несумњиво види како у ранијем изрицању првостепене пресуде нису узети у увид и на савесно оцењивање сви наведени докази, те пресуда није ни донета у законском року, а све према овјереном признању предсједнице Суда БиХ Медџида Кресо.

Надаље, у свом ауторском тексту написаном новинској агенцији ФЕНА-и (у прилогу), од 05.07.2009. (12.35.х) под насловом: Кресо: Пола године (не) спровођења стратегије за процесуирање ратних злочина у БиХ пише како је Стратегија за процесуирање ратних злочина у БиХ само, цитирамо: "Документ декларативне природе" те како је иста боја: "непреводиве без финансијских средстава ". Насупрот томе и поред свих с њене стране наведених неправилности те недостатка финансија, Суд БиХ у сарадњи са Тужилаштвом наставио је врло активно хапшења, привођење и поступање против искључиво припадника хрватске и српске националности не штедећи новац и време. Тиме су се осумњичени судије и тужиоци Одсјека И за ратне злочине Суда и Тужилаштва БиХ отворено провели расну, верску и националну дискриминација над жртвама и лицима осумњиченим за КД ратних злочина.

Према допису Хрватске удруге логораша домовинског рата у Босни и Херцеговини, ур број 01-08-1/07 од 15.11.2007. године (у прилогу), а које потписује предсједник Удружења Мирко Зеленика као достављач докумената и доказа те са друге стране Марко Прелец, представник Тужилаштва БиХ као особа која је преузела доказни материјал, између осталог се наводи како се Тужилаштву достављају на увид комплетни и детаљизирани материјални докази, око 15.000 страница изјава и оригиналних докумената Армије БиХ које Тужилаштво до данас није уопште узело у рад или разматрање, а што потврђује чињенично стање и сведоци као и починиоци неизвршења по службеној дужности и несавјесног поступања, а што су били дужни урадити по Законима БиХ но ипак нису.

Према допису Хрватске удруге логораша домовинског рата у БиХ, број 01-16/09, у Мостару, од 14. 05. 2009. године упућеног Тужилаштву БиХ, на руке главном тужиоцу, Милорад Барашин под насловом: Захтев за поступање по Закону, стоји између осталог захтев за хитним покретањем истраге против генерала Армије БиХ Расима Делића због почињења ратних злочина над хрватским цивилима и ратним заробљеницима, а након достављања исказа сведока, материјалних доказа и оригиналних докумената Армије БиХ. У допису између осталог стоји: "У предмету генерала Расима Делића Тужилаштво МКСЈ је добило налог од судског већа да оптужницу максимално скрати, да из ње избаци све оно што се односи на злочине према Хрватима. Али не треба заборавити да генерал Расим делић по повратку из Хаага може бити процесуиран пред домаћим правосуђем. Овакав одговор за нас жртве је провокативан и скандалозан ".

Тужилаштво БиХ никада није покренуло поступак и поред захтева Тужилаштва МКСЈ у Ден Хаагу.

Надаље, од 31.08.1995. године, Тужилаштво ИЦТЫ је доставило све расположиве документе и доказе домаћем правосуђу, Тужилаштву БиХ, које је надлежно за КД ратних злочина у БиХ, односно око 3.000 докумената, по оцјени стручних лица квалитетног материјала који директно упућује на почињене ратне злочине над Хрватима у БиХ. Уз све то, Тужилаштво МКСЈ је вршило и спроводило истрагу у периоду од 1995. до 1998. године на подручју Северне Херцеговине и јавно утврдило да има довољно основа за подизање оптужница против најмање 13 високих припадника Армије РБиХ. И поред тога што оптужнице у Ден Хаагу пред ИЦТЫ нису подигнуте, домаће правосуђе, главни тужилац и тужиоци Тужилаштва БиХ нису до данас провели истрагу нити су на основу међународне истраге подигли оптужнице што је индикативно са наводима описаног кривичног дјела. Ова конкретна истрага МКСЈ је углавном била фокусирана на последице акције Армије РБиХ под називом "Неретва '93" коју је лично одобрио и потписао генерал Расим Делић.

Надаље, у другим главним случајевима, након достављања доказних материјала, оригиналних докумената и исказа свједока и исказа сведока покајника истрага није покренута против Алије Изетбеговића (умро у међувремену), Хариса Силајџића (осумњичен за противправна затварања цивила, оснивање концентрационих логора, мучење цивила и противправно именовање управника конц-логора у БиХ под контролом А РБиХ противно Женевским конвенцијама) те у случају Сефера Халиловића (осумњичен за КД ратног злочина над небошњачке цивилима и ратним заробљеницима, паљевина, уништавање имовине и етничко чишћење и протеривање грађана хрватске и српске националности у Херцеговини) истрага до данас није уопште иницирана и покренута те фаза истраге уопште не постоји.

Бошњаци у БиХ, тј особе бошњачке националности, ратни злочини и концентрациони логори смрти Армије БиХ уопште нису предмет рада Суда и Тужилаштва БиХ што представља јединствен случај пристрасности у раду државне правосудне институције које би се морале односити једнако према свим грађанима данашње БиХ. Напротив томе, домаћа и светска јавност уопште нису упознати са стравичним размерама ратних злочина које су починили припадници Армије БиХ и муџахедини који данас, 15 година након рата своје жртве срећу на улици без икаквих санкција правне државе против починилаца истих.

Чињеница је како у притвору Тужилаштва БиХ за ратне злочине нема Бошњака, ау истом притвору леже искључиво Хрвати и Срби. Оним Бошњацима којима се за КД ратних злочина суди, суди се искључиво као према особама које се бране са слободе према другим члановима Закона о почињеним делима ратног злочина, а поново Хрватима и Србима се суди по посебним чланцима истог Закона за иста кривична дела ратних злочина који се очигледно примењује селективно и дискриминаторска.

Из описаног чињеничног стања, због несавјесног рада и нечињења радњи истраге те процесуирања дела ратних злочина које су починили Бошњаци, домаћа и међународна јавност може доћи до потпуно кривог, погрешног и нетачног закључка како Бошњаци и муслиманска Армија РБиХ нису чинили ратне злочине што не одговара истинитом и чињеничном стању, а доказ су бројне жртве чији је број тешко и утврдити због намерних пропуста у раду државних правосудних институција.

Надаље, Хрвати и Срби којима се суди за КД ратних злочина ускраћују се за време суђења и судских процеса за елементарно и Уставом загарантовано право на правну одбрану кроз многобројне пропусте. Њима је чак ускраћено право на лекарску помоћ и хоспитализацију чиме им је нарушено психофизичко и здравствено стање. Као доказ прилажем неколико дописа Затвореника КПЗ Кула и КПЗ Фоча који уједно сви до последњег представљају и материјалне сведоке ове кривичне пријаве. Уз ово прилажемо и болничке рачуне и признанице којима се доказује како болничко лечење сносе сами иако је законска обавеза Суда и Тужилаштва БиХ да се брину за здравствено и ментално стање особа које се налазе под јурисдикцијом Суда и Тужилаштва БиХ што до сада није био случај. Тиме су прекршене основне одредбе Закона о притвореницима и затвореницима који су осуђени, а њихово здравствено стање је лоше. (У прилогу дописи затвореника КПЗ Кула и КПЗ Фоча који су доставили ове информације и доказе.)

Надаље, према информацијама и доказима Савеза логораша РС-а, од стране Тужилаштва БиХ није покренут нити један случај за укупно 3.800 жртава српске националности, познатих именом и презименом и местом страдања у области источне БиХ, прецизније у селима и енклавама око Сребренице која је тада била под контролом Армије РБиХ. Поред ове чињенице која је документована бројним материјалним доказима, доказима друге природе и изјавама преживелих материјалних сведока, Тужилаштво БиХ је пропустило предузети законске кораке које би институционално покренуло мјере истраге и отворило правне процедуре које би довеле до легалног и законског санкционисања КД ратних злочина које су починили припадници Армије БиХ над српским цивилима и војним заробљеницима било где у БиХ. Пошто Тужилаштво није покренуло нити једну значајнију истрагу над цивилима из реда српског народа, Савез логораша РС-а је прекинуо сваку сарадњу са Тужилаштвом БиХ које се јасно и отворено ставило у незамисливу правну заштиту припадника Армије РБиХ, особа осумњичених за КД ратних злочина над цивилним жртвама из реда српског народа.

Потпуно исти третман правног игнорисања, занемаривања и непроцесуирања кривичних дјела ратног злочина од стране Тужилаштва БиХ спроводи се константно и над Хрватима у Босни и Херцеговини.

Поступак стављања под своју заштиту ратних злочинаца из реда бошњачког народа у смислу непроцесуирања високих бошњачких војних, полицијских и обавештајних функционера те војника Армије БиХ осумњичених за дјела ратних злочина дубоко је увриједио и шокирао хрватске и српске жртве у Босни и Херцеговини остављајући их у дубоком утиску како правда због ратних злочина Армије БиХ никада неће бити задовољена. Овакво понашање Суда и Тужилаштва БиХ је дубоко нарушило поверење и односе између припадника три конститутивна народа у БиХ чија будућност није утемељена на истим основама, једнаким правима и третирању пред Законом БиХ. Овакво понашање и несавестан рад Суда и Тужилаштва БиХ може довести и до личних приватних освета између жртава и починилаца ратних злочина што целу земљу на крају може одвести у нека нова несретна превирања. Приступ бх правосуђа како су Бошњаци једине жртве у БиХ је неискрен и нетачан те онемогућава искрено успостављање поверења међу нашим народима.

Надаље, особе које Тужилаштво БиХ терети за КД тероризма које су недавно ухваћене у акцији "Свјетлост", тј припаднике вехабијске организације из Маоче под оптужбом да су "... имали намјеру употребом или пријетњом физичке силе покушати промијенити уставни поредак БиХ или да свргну њене највише институције те да на исти начин покушају одцијепити дио територије БиХ ... "су за ова тешка кривична дела и квалификације пуштени да се бране са слободе под и више него смешним забранама како не смеју међусобно комуницирати иако се зна да сви они живе у истом селу.

У оптужници даље стоји: "... Као припадници те заједнице, они су настојали изазвати расну и верску мржњу, раздор и нетрпељивост међу народима и грађанима ФБиХ угрожавањем њихове сигурности, излагањем порузи верских или етничких симбола, скрнављењем споменика и гробова и настојали су на противправан начин да спрече повратак избјеглица и расељених, затим да силом прибаве и остваре права или уставне овлашћења која им не припадају ... - али ипак их је Тужилаштво практично ослободило чиме јасно, недвосмислено и отворено крши сопствене прописе, Законе и Устав БиХ за тешка кривична дела за која казна затвора износи и до 30 година.

Сматрамо да је ово крунски доказ двоструких и дискриминаторних мерила, аршина, правописних неправилности и поступања у спровођењу истог закона што сматрамо кршењем слова Закона и прописа као и Процедура у поступању који се морају једнако и на исти начин примењивати према свим грађанима, а то није случај .

Надаље, на основу анонимних информација са више десетина страна чију тачност не можемо поуздано утврдити али утврђивање препуштамо Вама јер сте надлежни за исто, Предсједница Суда БиХ, Медџида Кресо је у сталним контактима и под директним утицајем представника политичких странака СДА и СБиХ те припадницима бивше бошњачке параобавјештајне службе АИД (Агенције за истраживање и документовање) чији припадници нису законом лустрирани ни санкционисани. Особа, тј директор фирме која је добила посао снимања суђења на Суду БиХ без тендера или јавног конкурса је бивши високопозиционирани службеник АИД-а, службе која данас несметано учествује у припремању сведока за суђење, прикупљању материјалних доказа и активно утиче на само деловање, функционисање и рад Суда и Тужилаштва БиХ.

Особе из АИД-а су веза између бошњачког политичког круга и правосудног система БиХ. Ова паралелна обавештајна служба служи и за прикупљање доказа против опонената и врши незаконито и неовлаштено прислушкивање са више локација без знања овлашћених институција или уз њихову делимично прећутну сагласност. Сматра се како је све то у вишем интересу политике националне безбедности Бошњачког народа у Босни и Херцеговини чиме се легалне и уставне институције заобилазе те се успоставља активна параобавјештајне мрежа коју можда чине и високи представници правосудних институција у што оправдано сумњамо.

Надаље, страна невладина организација УС АИД је неколико пута, што је чињенично утврђено и доказано, уплатила на рачун Суда и Тужилаштва БиХ вишемилионске износе што се може оцијенити и као покушај подмићивања из иностранства што је посебно забрањено законом без обзира што се односи и на повлашћену нацију попут америчке те представља отворени утицај на рад Суда и Тужилаштва БиХ чија пристрасност је превише отворена да би се уопште могла сакрити.

Отворено се питамо: да ли су Суд и Тужилаштво БиХ у рукама само једне националне политике и једног народа - Бошњака? Јесу ли Суд и Тужилаштво БиХ приватне институције које имају за циљ производњу и фабрицирање лажи и неистина о томе како су једине жртве Бошњаци, а једини џелати Хрвати и Срби или сва три народа осећају тешке последице несретних превирања у БиХ кроз сопствене жртве? Да ли је овакво противправно, протууставни и пристрасно (не) поступање правосудних институција у ствари покушај да се у књигама историје произведе једна или више "службених" лажи како би се један народ фаворизирао, а остали ставили у подређен и подчињен положај те како би им се наметнуо колективни осећај кривице?

Јесу ли сви грађани једнакоправни пред Судом и Тужилаштвом БиХ?

У нади да ћемо успоставити сарадњу на корист свим грађанима БиХ, сузбити криминал, паралелизам и корупцију, примите исказе поштовања!


У Мостару, 25.02.2010. Лео Плочкинић, предсједник

НВО Croatia Libertas

У прилогу:

* Потписан и оверен допис М. Кресо, бр. Су-01-158/09, у Сарајеву, од 07.04.2009. године, у одговору притворенику Драгану Шуњић
* Ауторски текст написан новинској агенцији ФЕНА-и (у прилогу), од 05.07.2009. (12.35.х) под насловом: Кресо: Пола године (не) спровођења стратегије за процесуирање ратних злочина у БиХ
* Допис Хрватске удруге логораша домовинског рата у Босни и Херцеговини, ур број 01-08-1/07 од 15.11.2007. године (у прилогу)
* Допис Хрватске удруге логораша домовинског рата у БиХ, број 01-16/09, у Мостару, од 14. 05. 2009. године упућеног Тужилаштву БиХ, на руке главном тужиоцу, Милорад Барашин под насловом: Захтев за поступање по Закону
* Попратни документи: писма притвореника и затвореника под јурисдикцијом Тужилаштва и Суда БиХ, новински чланци и остали документи