ХИЛАРИ КЛИНТОН: Притисак на Саркозија због његовог окретања Русији

Први пут после избора Барака Обаме, САД су званично саопштиле своју намеру да утичу на проблем безбедности у Европи. Ова порука обелодањена је 29. јануара у говору државног секретара Хилари Клинтон у Паризу. Њене речи не објашњавају се тек простом тежњом да се надокнади пропуштено после изостанка Обаме на манифестацијама посвећеним паду Берлинског зида.

Избор Париза није био случајан: пре годину дана Француска се вратила у здружену команду НАТО. Осим тога, Француска намерава да игра улогу привилегованог партнера Русије у Европи, а председници Никола Саркози и Дмитриј Медведев размнениће посете. Данас смо сведоци све више назнака да Париз тежи ка ресетовању на стари француски курс. Он чак и са умереном добронамерношћу прихвата план Медведева о реформи “архитектуре европске безбедности”.

Обамина администрација рачуна на сарадњу са Москвом на читавом низу питања међу којима су нуклеарно разоружање Ирана и Авганистан. То највероватније и објашњава суздржаност државног секретара Хилари Клинтон пред дипломатским соло наступом свог француског савезника. Притом, десет дана касније је, за време посете Паризу, министар одбране САД Роберт Гејтс ставио до знања да њега, најблаже речено, не надахњује пројекат о продаји француског брода “Мистрал” Русији, што може бити први уговор сличне врсте уз учешће неке земље чланице НАТО.

БЕЗ НОВИХ СПОРАЗУМА Циљ Хилари Клинтон био је да се припреми терен. Она је прва дала званични одговор америчке администрације на предлог Медведева о новом споразуму о безбедности у Европи: тај одговор био је “не”. Потребно је радити “у оквирима постојећих институција као што су ОЕБС или Савет Русија–НАТО, а не водити преговоре о новим споразумима, како то жели Русија”, изјавила је она.

Осврнувши се на један од основних праваца америчке дипломатије из 90-их година прошлог века, државни секретар је поново дотакла тему ширења северноатлантских структура. Без обзира на то што је Русија “током низа година осећала незаштићеност пред ширењем НАТО и Европске уније”, Хилари Клинтон сматра сличне бојазни неоснованим: ти су процеси “ојачали безбедност саме Русије”.



У Европи је “угаони камен безбедности заправо суверенитет и територијална целовитост свих држава”, подвукла је она. “Нове демократије” требало би да имају могућност да направе сопствени избор, а “спољне опасности и агресија” апсолутно су недопустиви. САД позива Русију да “поштује услове споразума о прекиду ватре у Грузији”, чијем је потписивању кумовао 2008. године председник Француске. С тим у вези државни секретар је обелоданила мере које у перспективи могу смањити ризике од обнављања оружаних конфликата на територији Европе: спасавање Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (из кога је Русија иступила неколико месеци пре избијања рата у Грузији), потписаног 1990. године, а такође стварање на бази ОЕБС-а ефикасних механизама за борбу против регионалне напетости и прекида у испорукама енергената.

НАТО би требало да поново обрати пажњу на члан 5, у коме се говори о солидарности савезника – наставила је Хилари Клинтон. За то је неопходно да се разради акциони план, који предвиђа спречавање кризних ситуација у регионима попут Источне Европе и Балтика. Нова стратешка концепција НАТО, која би требало да буде разрађена ове године, такође ће узимати у обзир „енергетску безбедност као најзначајнији приоритет”.

САМО ЈЕДНА ЕВРОПА “Русија нам више није противник, већ партнер у кључним светским питањима”, подвукла је шеф америчке дипломатије. Русија је позвана да узме учешће у новој верзији програма ПРО, коју сада припрема Обамина администрација. “Европа се више не дели на Западну и Источну, Нову и Стару, унутар или изван НАТО. Постоји само једна Европа, у коју улазе САД са правима партнера. Та Европа укључује и Русију”, - рекла је она.

Осим тога, Хилари Клинтон је изразила тежњу ка мирном и разложном дијалогу са Москвом као противтежу реској и тврдокорној политици из епохе Џорџа Буша. При томе она није крила незадовољство потезима Русије, која игра на разликама међу државама, не предузима одлучније кораке по питању нуклеарног разоружања и не тежи да искористи могућности предложених “ресетовања”.

Три дана касније директор националне обавештајне службе САД Денис Блер је у свом годишњем извештају о светским опасностима дао неколико примедби које се односе на Русију. “Највероватнији разлог” нових криза на европском континенту своди се на „нерешене конфликте на Кавказу”, са “ризиком обнавља борбених операција у Грузији”, где је “Москва проширила своје војно присуство у сепаратистичким регионима”, тврди он.

Русија односе са својим суседима на постсовјетском простору смешта у “антагонистичку игру са САД”, у време док је деловање руских специјалних служби као и до сада “усмерено против америчких интереса по целом свету”.


“Le Monde”, Француска