BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Домаћи производи чувају Српску

Домаћи производи чувају Српску
29.12.2009. год.
У Републици Српској прије мјесец дана почела је кампања "Наше је боље" која има за циљ подизање свијести потрошача о домаћој производњи, јер се куповином домаћих производа чувају радна мјеста, обезбјеђују средства за буџетске кориснике и смањује дефицит робне размјене. Како каже Драгица Ристић, директорка Привредне коморе РС, кампања је замишљена као један континуирани процес, у којем треба да препознамо могућности које стоје пред нама, указати на ситуацију на тржишту, односно дати допринос нашим произвођачима да производе квалитетнију робу, а купцима да добијају квалитетнији производ.

- Куповином домаћих производа грађани у крајњој линији подржавају домаћу привреду и на тај начин чинимо боље за све нас. Желимо указати да све што радимо, стварамо за себе и своју будућност - истиче Ристићева.

ФОКУС: Република Српска и даље биљежи висок спољнотрговински дефицит. На који начин је могуће унаприједити производњу и поправити такво стање?

РИСТИЋЕВА: Један од основних проблема наше економије јесте констатан спољнотрговински дефицит, који је сада на нивоу 46 одсто покривености увоза извозом. Да би се то промијенило ми морамо ојачати и подржати прерађивачку индустрију и домаћу производњу. То можемо учинити кроз финансијске подстицаје, али и стављањем цјелокупне инфраструктуре и свих инститиције које прате робу при извозу у функцију произвођача. Сада имамо ситуацију да је лакше увести робу у РС и БиХ, него је извести одавде и тај однос треба промијенити.

ФОКУС: Како то промијенити?

РИСТИЋЕВА: Рјешење проблема биће кад извршимо контролу над тржиштем, и оформимо акредитоване институције и лабораторије које ће контролисати робу из увоза и рећи једноставно да на основу дозвољених техничких мјера о контроли квалитета одређена роба не испуњава те и те стандарде. Нама роба у окружењу, продуженим контролама и великим бројем узорковања, отежава увоз, процедуре трају дуго, поскупљују тај процес за нашег извозника и наша роба кад стигне са свим тим укалкулисаним трошковима, постане неконкурентна. Велики проблем представља и недостатак акредитованих лабораторија и институција, које треба да прате произвођаче робе на домаћем тржишту, те да им обезбиједе квалитетне сертификате с којима могу пласирати робу у извоз.

ФОКУС: Упркос Споразуму ЦЕФТА, и даље се наши извозници сусрећу с нецаринским баријерама, које за посљедицу имају увоз јефтиних, а неквалитених производа. Како превазићи те проблеме и мислите ли да треба уводити контрамјере?

РИСТИЋЕВА: Ми смо се увијек залагали за преговоре и елиминисање баријера, али и привредници су уморни од тога да се ништа не рјешава. Ми желимо да извршимо контролу над нашим тржиштем, обезбиједимо контролу и примјењујемо дозвољене мјере техничке контроле с наше стране, али и да примјењујемо и оне мјере које земље у окружењу примјењују за нас. Јесмо за реципроцитет, уколико друга страна не жели да преговара. Само 51 производно предузеће из РС има ХАСАП стандард који потврђује сигурност и безбједност њиховог производа. Оно што ми и кампањом желимо постићи јесте то да ако купите вивију или круну тиме помажете домаћу производњу. Само тако нећемо имати увоз од 28 милиона марака, само за воде у овој години. Само на тај начин кампања има смисла, и мислимо да ће дати резулате, али морају се укључити и органи надлежни за контролу на тржишту, односно инспекцијски органи, али и органи на граничним прелазима. Очекујемо да ће порасти продаја домаћих производа, да ћемо убрзати, али и испровоцирати државне органе да ураде свој посао како би имали уређено тржиште и контролу над њим.

ФОКУС: Више од годину дана је прошло од почетка економске кризе. У међувремену, Влада РС је креирала мјере за ублажавање негативних посљедица кризе. Да ли су мјере дале ефекте и како оцјењујете привредна кретања у години на измаку?

РИСТИЋЕВА: РС и БиХ нису изоловано острво и ефекти глобалне кризе су се у доброј мјери осјетили. Сектори који су посебно били погођени јесу у прерађивачкој индустрији и то највише метални сектор, те дрвопрерада. Мјере Владе су биле свеобухватне и ми смо их подржали. Било је добрих мјера које су дале резултате, али нису у цјелини реализоване. Треба истаћи да је захваљујући мјерама Владе очуван број радних мјеста у индустрији текстила, коже и обуће те да није било знатнијег пада физичког обима производње. Репрограм цијена електричне енергије, репрограм потраживања су такође мјере које су дале ефекте. Оно што није учињено јесте то да није профункцинисао ни гарантни ни интервентни фонд, а били смо свјесни да ће ликвидност бити горући проблем. У идућој години сусрешћемо се с проблемом ликвидности субјеката у привреди. Кредити код банака су захтјевни, камате расту и зато на ликвидности треба радити. Треба учинити додатне напоре и преко Инвестиционо-развојне банке РС и пословних банака, како би се олакшало пословање предузећа.



Економска политика оптимистична

У наредној години се морамо више фокусирати на привреду. Кроз буџет и економску политику смо тражили да се додатним мјерама растерети привреда и присутна неликвидност. Повећана је подршка извозним предузећима, с десет милиона на 15 милиона КМ. Обезбјеђена су средства за даљу подршку индустрије, коже, обуће и текстила. Економска политика остала је оптимистична. Морамо се фокусирати и на подршку других сектора, као што је металски сектор и дрвопрерада. Ни друге економије објективно нису напредовале. Велики падови су били у кретањима, али ми ћемо се дуже опорављати због насљеђених проблема одраније, а и због проблема који су са собом повукли смањене наруџбе, губитак послова у појединим секторима, те заустављене инвестиције.

Сматрали смо такође да мјере које нису реализоване у овој години, треба да нађу мјесто у мјерама економске политике. Органи који треба да буду сервис привреди, морају бити ефикаснији како би се смањили трошкови које привредници имају, сматра Ристићева.

  • Извор
  • Фокус
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.

Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...


Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете

Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...


Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА