Усвојен статут Војводине

Скупштина Србије потврдила је данас Статут Војводине са 137 гласова посланика владајуће коалиције и опозиционе Либерално демократске партије.

Против је гласало 24 посланика. У тренутку гласања у сали је било 163 посланика.

Статут ће ступити на снагу након доношења одлуке о проглашењу у Скупштини Војводине и објављивања у „Службеном листу АП Војводине”, а одлуку о сповођењу Статута треба да донесе Скупштина Војводине двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика.

Статутом, који је највиши правни акт АП Војводине, утврђено је да је Војводина аутономна покрајина грађана и грађанки који у њој живе и која је неодвојиви део Србије, а која има статус правног лица. Територију покрајине, како је утврђено, чине територије јединица локалних самоуправа у њеним географским областима Бачка, Банат и Срем, а без сагласности грађана Војводине изражене на референдуму не може се мењати њена територија. Референдум је, како се наводи, пуноважан ако је на њему гласала већина грађана који имају бирачко право и пребивалиште у Војводини, а да је одлука на референдуму донета ако је за њу гласала већина утврђена законом.

Срби, Мађари, Словаци, Хрвати, Црногорци, Румуни, Роми, Буњевци, Русини и Македонци као и друге бројачано мање националне заједнице које живе у Војводини равноправни су у остваривању својих права, пише у Статуту.

Уз то, утврђује се да општу вредност од посебног значаја за АП Војводину представљају вишејезичност, мултикултурализам и мултиконфесионализам.

Предвиђено је да АП Војводина има симболе заставу и грб, чији изглед и употребу уређује Скупштина Војводине својом одлуком, у складу са Уставом Србије и Статутом. У члану 10 статута који је насловљен са главни град АП Војводине, пише да је Нови Сад главни, административни центар АП Војводине. Имовина АП Војводине, начин њеног коришћења и располагања уређује се законом, наводи се у Статуту и додаје да су у својини покрајине ствари које на основу закона користе органи АП Војводине, установе и јавна предузећа чији је оснивач покрајина и друге покретне и непокретне ствари, у складу са законом којим се уређује јавна својина. Тај закон тек треба донети.

АП Војводина, како пише у статуту, сарађује с територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава у оквиру спољне политике Србије и уз обавезу поштовања њеног територијалног јединства и правног поретка.

Утврђено је да АП Војводина закључује међурегионалне споразуме у областима из своје надлежности, може бити члан европских и светских удружења региона, а уз сагласност Владе Србије може оснивати представништва у регионима Европе и у Бриселу ради унапређивања својих привредних, научних, образовних и туристичких капацитета.

Утврђено је да Скупштина Војводине оснива Војвођанску академију наука и уметности као научну и уметничку установу од посебног значаја.

Скупштина Војводине или Влада покрајине имају право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности АП Војводине, предвиђено је Статутом. Такође, покрајинска скупштина или влада могу покренути поступак за оцену уставности или законитости закона или другог општег акта Републике Србије или јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију. Прописано је да АП Војводина доноси Статут, покрајинске скупштинске одлуке, покрајинске уредбе, одлуке, декларације, резолуције, пословнике, правилнике, упутства, наредбе, решења, препоруке, закључке и друге акте.

При вршењу послова из надлежности АП Војводине, сви грађани су једнаки у правима и дужностима и забрањена је свака дискриминација, наводи се у Статуту и додаје да се достигнути ниво људских и мањинских права, као и индивидуалних и колективних права, не може смањивати.

У органима и организацијама АП Војводине у службеној употреби су српски језик и ћирлично писмо, мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, а примена латиничког писма српског језика уредиће се покрајинском скупштинском одлуком. АП Војводина доноси свој буџет и завршни рачун, оснива организације, агенције, јавна предузећа и установе, фондове, привредна друштва ради обављања послова покрајине и врши надзор над њиховим радом, а одлучује и о задуживању покрајине. Буџет Војводине износи најмање седам одсто буџета Републике Србије.

Војводина има изворне приходе које стиче наплатом пореза, такси и других накнада, приходима од имовине чији је титулар, учешћем у приходима јавних предузећа и установа, јавним зајмовима, комерцијалним зајмовима и кредитима, трансфером буџетских средстава, примањем донација и других давања без накнаде. Приходом АП Војводине сматра се и допунски тансфер из буџета Републике Србије. АП Војводина може покрајинском скупштинском одлуком поверити јединицима локалне самоуправе и националним саветима националних мањина обављање појединих послова из своје надлежности. Предвиђено је да се покрајинском скупштинском одлуком оснује седам покрајинских управних округа, и то на територији Бачке у Суботици и Сомбору, на територији Баната у Кикинди, Вршцу, Панчеву и Зрењанину и на територији Срема у Сремској Митровици.

Скупштина АП Војводине, која има председника и једног или више потпредседника, највиши је орган и носилац нормативне власти у покрајини, а има 120 посланика који се бирају на непосредним изборима тајним гласањем. Посланик је слободан да неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији је предлог изабран за посланика, наводи се у Статуту.

Посебно тело Скупштине које има 30 чланова јесте Савет националних заједница, а који се бира из реда посланика који се изјашњавању као припадници националних мањина.

Влада АП Војводине је носилац извршне власти на територије покрајине и за свој рад одговорна је Скупштини Војводине која је и бира. Покрајинску владу чине председник, један или више потпредседника и чланови владе.

Утврђено је да предлог за промену статута могу поднети најмање једна трећина од укупног броја посланика, покрајинска влада и радно тело Скупштине надлежно за питања уставно-правног положаја АП Војводине и најмање 40.000 бирача. О предлогу за промену статута одлучује Скупштина двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика.

Протест испред Народне скупштине
Испред Дома Народне скупштине Србије у Београду данас се окупило неколико десетина грађана који протестују због најаве да ће парламент потврдити Статут Војводине и усвојити закон о утврђивању надлежности покрајине. Међу окупљенима су и поједини посланици опозиционе Демократске странке Србије, активисти Покрета социјалиста које предводи Александар Вулин, као и припадници организације „1389”.