10 ПИТАЊА надлежнима поводом ВАКЦИНЕ ПРОТИВ НОВОГ ГРИПА

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ БОРИСУ ТАДИЋУ, ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Један од основних принципа који је Српски сабор Двери увео у свом раду јесте да нисмо и не можемо бити компетентни за све. Одбацујемо познату српску особину да се за све питамо, о свему мислимо да знамо, и то најкомпетентније могуће. У нашем удружењу одувек смо се залагали за националну саборност у различитости професија, самим тим стручних знања и способности, и трудили се да то показујемо и на личном примеру: да професори књижевности не могу довољно стручно да говоре о економији и слично.

Тако је и у случају новог грипа који је нарастао не само до великог медицинског већ и друштвеног проблема и феномена. У нашем удружењу немамо докторе специјалисте за ову материју, дакле, епидемиологе и друге. Али имамо став да се ова све контроверзнија тема мора отворити, и то водећи рачуна о следећем:

1. Здравље појединца и нације у целини мора бити на првом месту. Никакве теорије завере, надрилекарства, произвољности и неозбиљности не смеју да доведу у питање превенцију и заштиту здравља становништва од поменутог грипа или било какве друге болести. То за нас треба да буде приоритет и зато треба ширити само квалитетна и важна упутства и информације у вези са овом темом која могу да допринесу здрављу.

2. Ова тема која је чисто медицинског карактера не може и не сме да послужи као изговор за било коју врсту манипулације над становништвом, као што је екстрапрофит мултинационалних фармацеутских компанија, вакцинација са опасним контраиндикацијама, ширење страха код грађана, забрана јавних скупова и ограничавање друштвеног живота…

Актуелна паника у народу по питању здравственог стања нације у вези са новим грипом ствара се управо услед недовољне обавештености и када нема јасних одговора на постављена питања. С једне стране, имамо државне органе који говоре „морате сви да се вакцинишете”, „обавезно је да дате своју писмену сагласност и случају да желите и у случају да не желите да примите вакцину” (а зна се да кад лекари траже да се неко потпише онда скидају одговорност са себе), а са друге стране, претежно преко интернета, људи долазе до разноразних „теорија завере”, „жигосања”, (не)оправданог страха за здравствену безбедност деце подједнако и од „свињског” грипа и од вакцина, итд. Зато Српски сабор Двери у циљу сузбијања панике у народу и демократског права на информисање јавности када је новопроглашена епидемија у питању, поставља надлежнима у Републици Србији десет питања на које захтевамо одговор у што краћем року:

1. У чему се састоји разлика између обичног, сезонског грипа, с једне стране, и новог грипа, с друге стране? Зашто је нови грип толико опаснији од сезонског грипа, када лекари кажу да је смртност иста или чак и мања од смртности код сезонског грипа?

2. Зашто морамо да се превентивно вакцинишемо против добијања грипа, ако нисмо били принуђени да се вакцинишемо од обичног грипа?

3. Зашто неке од земаља Европе избегавају и одуговлаче масовну вакцинацију становништва док се не провери вакцина, а код нас се тако много жури?

4. Зашто се јавност детаљно не упозна са састојцима вакцине против новог грипа? Коментари надлежних типа „Ви то не морате да знате”, представљају до сада невиђену дрскост и неодговорност. Ако се у упутствима о коришћењу чак и најбезазленијих лекова говори о нежељеним дејствима, како је могуће да тако нешто не постоји у случају нове вакцине? Да ли то по први пут оваквим поступањем онај ко прима одређени лек губи неотуђиво право да буде обавештен о ризицима које преузима?

5. Да ли држава гарантује безбедност од вакцина, тј. ко ће сносити одговорност ако се људима нешто деси као последица вакцинисања?

6. Да ли је тачно и могуће да нова вакцина неће проћи домаће контроле већ бити пуштена у употребу без периода анализе и одобрења домаћих надлежних институција?

7. Ко је одговоран за медијску хистерију и ширење панике у народу када је овај нови грип у питању, где ресорни министри говоре и о милионима оболелих које очекују у нашој држави? Како то да прошле године нисмо преко медија сазнали ни за једну смрт која је индиректно или директно била последица сезонског грипа, а ових дана јавност је свакодневно више пута бомбардована са вестима о умрлима, при чему су многи преминули били озбиљно болесни од других обољења?

8. Зашто се проглашава епидемија и „ванредно стање” када је реч о грипу чија смртност није већа него код обичног грипа?

9. Како то да постоји само једна фирма која се пријавила на тендер у вези са набавком вакцине и да ли је тачно да се ради о фирми која је у власништву Мирослава Мишковића? Зашто се Влада Републике Србије, у складу са нова „четири стуба спољне политике”, није обратила и другим значајним државама, нпр. Кини и Руској Федерацији, да учествују на тендеру?

10. Да ли иза свега овога стоји фармацеутско-медијска мафија (нпр. можда је надлежнима познато који монополисти у Србији имају и фармацеутске фирме и неколико значајних медија у својим рукама), како се све чешће може чути од бројних угледних светских државника, лекара и интелектуалаца разних профила. Ако је то тачно, када ће се покренути поступак против одговорних, прецизније против оних који су можда исфабриковали целу причу, преплашили народ и, поред здравља, отимају му и последње паре из џепа, које изнова некоме доносе екстрапрофит?

Без одговора на ова питања, држава Србија више нема нити морално нити практично право да руководи животима својих грађана, и због тога нећемо одустати да инсистирамо код надлежних да одговоре на постављене дилеме. Наша заједничка брига о здрављу се овом иницијативом не доводи у питање већ управо подстиче и појачава.



У Београду, 18. новембра 2009.
Управни одбор Српског сабора Двери