Пастернак и његова Лара

.  „У заробљеништву времена.  Године с Борисом Пастернаком. ”  Мемоари Олге Всеволдове  Ивински,  Пастренакове Ларе

.  Због љубави према Пастернаку прошла кроз све кругове пакла

.  Врло привлачна жена,  та  Олга Всеволдовна.

.  А шта је са супругом Зинаидом Николајевном Нејхаузовом?

.  Живео је у двема породицама

.  Хапсе је и прогоне због везе са Пастернаком, кога иначе и не дирају.

.  Пет година логора општег режима због блискости с Пастернаком,  „енгелским шпијуном“,  који остаје све време на слободи.

.  Олга пише у име Пастернака писмо Хрушчову у којему се писац  одриче Нобелове награде и моли да остане у Русији.

.  Нова Олгина страдања због „Доктора Живага“ 

.  Имао је две законите жене, али ниједној од њих није посвећивао такве заносне  стихове о љубави као њој,  оној која се никад није удала за њега.

.  Оној која му је послужила као прототип за Лару у роману који  је и њему и њој  донео само невоље,  „Доктору Живагу“. . . 

Због љубави према Пастернаку прошла кроз све кругове пакла

Због својих односа с Борисом Пастернаком Олги Ивинској је било суђено да прође кроз све кругове пакла,  али она се никад није одрекла  свог вољеног.

Када су се први пут срели, Борис Леонидович је био већ познат песник,  а Олга Всеволдовна – млађи уредник у часопису „Нови свет“  (Новый мир). Он је имао 56,  а она 34 године. До сусрета је дошло 1946. Песник је  свратио  у редакцију,  разговарали су,  он је  обећао  да ће јој поклонити своје књиге и већ следећег дана стигао јој је пакет и у њему  пет томова.

Од тада су се виђали скоро сваког дана. Први састанци су били срамежљиви,  само  су просто шетали  по Москви. 

Врло привлачна жена,  та  Олга Всеволдовна 

Олга је била врло привлчна жена:  невисока,  изразито хармомнично грађена,  са крупним очима,  златастом косом и мелодичним гласом... И мушкарци  јој, коначно,  нису  ускраћивали своју пажњу. Из првог брака је подизала кћерку Ирину,  из другог сина Дмитрија. У  време свог познанства с Пастернаком већ је била двострука удовица.  

Обожавала је  Пастернакове песме,  знала их је напамет, још као ученица је присутвововала књижевним вечерима  на којима је наступао песник... Али није одмах схватила да је Борис Леонидович  привлачи и као мушкарац. На једном од састанака уприличеног код Пушкиновог споменика Пастренак јој се обрати речима: „Хоћу да ми говорите ’ти’ зато што је ’ви’ већ лаж.“  Те вечери он је  позвао телефоном и признао: „Ја те волим, и од сада се у томе састоји  сав мој живот.“

А шта  је са супругом  Зинаидом Николајевном Нејхаузовом?

Али у том моменту Пастернак је био већ десет година  ожењен Зинаидом Николајвеном Нејхаузовом,  коју је преотео до свог  пријатеља,  музичара Хенриха Нејхауза. Брак,  како су обоје сматрали,  био је срећан, они су се одлично слагали,  родио им се и син Леонид... Не желећи да  разуруши породицу,  Борис Леонидович је у априлу 1947.  покушао да раскине с Олгом,  како је објсанио,  из осећања дужности... Али већ следећег дана јој се опет јавио.

Живео је у двема породицама

Почео је практично да живи у двема породицама. Кад је долазио код Олге, она га је обично сретала у плавој свиленој кућној хаљини,  која  је постала својевсрни симбол њихове љубави. „Кад ти падаш у загрљај у халату  с кичицом од свиле“,... касније је написао песник у „Доктору Живагу“.

Хапсе је и прогоне због везе с Пастернаком,  кога иначе и не дирају!

У јесен 1949.  Олгу Ивинску су ухапсили. Оптужили су је због везе са Пастернаком, који је,  како су је уверавали,  енглески шпијун.

Интерсантно да самог песника нису дирали. Изгледа да су га хтели држати „на оку“  уцењујући га претњама упућеним његовој вољеној жени...

На саслушањима Олга Всеволдовна није могла ништа  изјавити о Пастернаковој „антисовјетској делатности“,  него је  само понављала: „Ја га волим“.  

У то време је била у другом стању са Борисом Леонидовиче.  Мучили су је,  једном су је без свести одвезли у мртвачницу –као бајаги грешком... После тога је побацила.

Пет година логора општег режима због блискости с Пастернаком,  „енглеским шпијуном“, који остаје  све време на слободи

Затимјој је изречена  пресуда - пет  година општег логора „због блискости с лицима  осумњичиним за шпијунажу“. У логору Потме провела је три и по године. Једном су је позвали у канцеларију начелника логора  и дали јој да прочта псимо од Пастернака на 12 страница и књигу његових песама. Нису јој дозволили да их понесе са собом. Сву ноћ до расвита у канцеларији начелника логора Олга је читала Пастернакове стихове.

Године 1953. Ивинска  се вратила из прогонства. Њени   односи са Пастернаком су се обновили.

Године 1958.  Пастернак је добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“,  који су комунистичке власти  назвале „антисовјетским“. На Пастернака  је почео погром,  искључили су га из Савеза писца,  захетвали да буде протеран из Совјетског Савеза...

Олга пише писмо Хрушчову у име Пастернака  у коме се одриче Нобелове награде и моли да га не прогоне из Русије 

Једном се јавио вољеној  драгој  предложивши јој да заједно изврше смоубиство  пилулама  за спавање.  Али Олга је одбацила ту идеју. Она је у име Пастернака написала писмо Хрушчову  у којему се Борис  Леонидович одрекао Нобелове награде  и молио да га оставе у Совјетеском   Савезу. Пастернак,  уморан од хајке,  пристао је да потпише то писмо. 

Пастернак,  уморан од свега је умро 1960. г.  у дачи у Переделкину. Недуго пре смрти престао  је да  се виђа с Олгом Всволдовном,  забранио јој  је да га посећује и није је путшао у кућу пошто није желео свађу између ње и своје  супруге Зинаиде Николајевне.

Тако Олга Ивинска није могла с њим ни да се опрости,  дошла је само на сахарану.

Нова Олгина страдања због „Доктора Живага“ 

Судбина је приредила Олги Ивинској још једно искушење у вези са Пастернаком. Он је завештао њој и њеној породици део својих ауторских  хонорара од иностраних издања „Доктора Живага“ (пошто у Совјтексом Савезу дуго није објављиван). Због тог завештања   су њу и њејну кћерку  Ирину Јемељанову у августу 1960.  ухапсили и прогнали у женски логор за политилке затворенике на станицу Невелска под Тајшетом,  одакле су пуштене тек у октобру 1964.  г.

Мемоари Олге Ивински: „У заробљеништву времена.  Године с Борисом Пастренаком“

Олга Всеволдовна Ивинска умрла је 1995.   у 84.   успевши да само неколико година пре смрти објави књигу мемоара „У заробљеништву времена. Године с Борисом Пастренаком“.

За многе је она остала песникова муза,   дражесна  тајна којом „одгонета живот истозначни“  као што је написао песник у стиховима њој посвећеним. 

Аутор: Бранко Ракочевић