Читање новима између редова (2)

ДОБРОМ ПСУ СВАКИ ДРУШТВЕНИ ПОРЕДАК ЈЕ ДОБАР - ЖИВИ КАО ПАС (Мирослав Стефановић)

1) Вучић и Руска школа
Са малим закашњењем али по оној народној “никад није касно”, читам изјаву Вучићеве супруге о упису њиховог детета у први разред Руске средње школе (да не мешате са нашом средњом школом, Руси немају основну школу, иде се одмах у средњу). И нешто ми не би јасно. Када сам летос ја звао ту школу да питам о упису свог детета (сада учи школу у Русији па смо хтели да настави у Руској школи кад се вратимо назад) похвалише се као је школа супер, даје високи ниво знања и све у том смислу (не верујте, школство Русије је страшно деградирало за последњих 15 година, морате да дајете детету допуско знање) и да је цане за школску годину 2.500 долара. На моју примедбу о недопустиво високој цени, одржали су ми предавање како је то јефтнио а посебно јефтино када се упореди са ценама других иностраниих школа, итд, итд. И ја на то заборавио све док не прочитах изјаву Вучићеве супруге о ниској цени о дотирању школе властима Русије итд, итд. Па (се) питам, да ли је таква цена за Вучићеву породицу јефтина (мора онда да зарађују прилично за Српске прилике) или су они на посебном повлашћеном положају код власти Русије па им власти дотирају цену (сумњам да су власти Русије толико дарежљиве без икакве обавезе Вучића према њима).

2) Адвокати и штрајк
Наши адвокати су баш незајажљиви. Ем узимају паре за услуге у еврима, ем их узимају не гледајући на обајвљени ценовник услуга, ем се договарају са супротном странком у процесу (на својој кожи сам осетио такав рад адвоката) па своју странку лепо намагарче и још неће да региструју ни минимални промет (просто да замажу очи пореским властима). Да ли се стварно плаше тих каса или решили да докажу држави да су они посебна недодирљива каста. Народе, узимајте пример од адвоката, ако њима успе да се реше каса зашто и ми, који ту обавезу извршавамо уредно), небисмо исто тражили, па ако треба и уценом. Једном уцењена држава, увек уцењена држава.

3) ЛДП и пут Србије у Европу
Наш љубљени Б-92 као једну од ударних вести објави да је резолуција нашег љубљеног ЛДП-а о путу Србије у Европу примљена и објављена и да смо имали ту милост од љубљеног ЛДП-а да за примену Споразма Србија не мора да хапси Хаџића и Младића али да не можемо да будемо примљени у Европску заједницу ако не ухапсимо поменуту господу. Како сам по природи “добро информисани песимиста”, захвалићу на милости коју нам је указао љубљени ЛДП јер је могао да донесе још гору резолуцију. Народу, који има оваквих пријатеља, непријатељ и није ппотербан.

4) Да ли је Дачић министар унутрашњих послова или политичар
Све (се) питам шта је господин Дачић на данашњи дан, министар унутрашњих послова (са малим словом “м” ) или политичар (са малим словом “п”).
Ако Дачић министар унутрашњих послва онда треба да среди “мангупе у својим редовима”. Не могу једни полицајци да се незаконито уселе у станове који су законски добили други полицајцио а да се трећи полицајци играју исељавања оних првих. И да се , при том, министар хвали успехом рада њему довереног министарства. Вероватно ће сви они који немају станове узети пример од полицајаца који су се незаконито уселили у туђе станове, па ће се уселити (такође) незаконито у туђе станове. И они ће са правом очекивати да се полиција понаша као да их исељава а неко међу њима ће се поливати бензином и причати сецепарајуће приче о тешком детињству, још тежој младости и сасвим ужасној садашњости и да им је тај (туђи) стан једини излаз из свих тих тешкоћа. Није ми јасно зашто ови полицајци који имају легална решења не нађу друге празне станове и уселе се у њих. Није ваљда да су једни полицајци равноправнији од других. Ако је Дачић министар о политици би требало да ћути.

Ако је Дчић политичар мора да напусти место министра и онда може до миле воље да рекламира своју странку. Да народ Србије има памети, његова странка би требало одвано да се појави на сопственом суђењу, од Србије је направила државу “под две шљиве” и вратила је економски уназад за 40 година. Једно се мора признати, радили су без одмора и успели да за 20 година на власти да уназаде земљу минимум за 40 година. Мало која странка може да се похвали таквим успехом. Крајње је време да господин Дачић не злоупотребљава службени положај (за то се кривично одговара, ако ниоје знао), да престане да користи (јавни) положај министра за добробит (приватне) странке.

5)Да ли нас Руси воле као ми њих
Јуче је била сахрана нашег Патријарха. О томе да је умро, да је била (и каква је била) сахрана ни речи на телевизијским каналима Русије. Незнам да ли је то случајност или намерно, но, закључке треба извести и понашати се одговарајуће тим закључцима. Често говоримо, ма то је власт крива, није народ. При томе заборављамо да је ту власт бирао народ.

6)Специјални суд и самохвала
Наш Специјални суд слави опет неку годишњицу и јавно се (само) хвали ) као је учинио много, како је стекао углед и још много тога (да вас не давим). Ко ће да га похвали ако не он самог себе. Индиректан доказ да је “баби мило то што јој се снило”. Никако да тај Суд преломи и да почне да се бави убиством генерал Бухе. Није покојни генерал “пао с неба” а и није био болестан од никакве заразне болести да се наш Специјални суд тако плаши и да спомене његово име или даузме у руке његов отворени досије. Ту су у питању само две ствари, или је неко наредио да се покојни генерал заборави на сва времена или је Специјални суд специјални само за поједине истраге а за друге то није.