ПОДСЕЋАЊА : ЛЕГИЈИН ИНТЕРВЈУ ОБЈАВЉЕН У ГЛАСУ ЈАВНОСТИ " ЛЕГИЈА ПРОГОВОРИО"

 ПОДСЕЋАЊА : ЛЕГИЈИН ИНТЕРВЈУ ОБЈАВЉЕН У " ГЛАСУ ЈАВНОСТИ  " ЛЕГИЈА ПРОГОВОРИО"


ИНТЕРВЈУ: ЛЕГИЈА ПРОГОВОРИО

Убица Ђинђића пребачен у Лондон!

Осуђен, засад, на свих 137 година робије, Милорад Улемек Легија ипак не губи наду да ће на крају доказати да невин чами у самици Окружног затвора у Београду. И више од тога. Намерава да докаже не само да сам нема никакве везе са ликвидацијом Зорана Ђинђића, већ и да убица уопште није био Звездан Јовановић, него неко сасвим други. Неко ко је - само неколико сати после убиства - евакуисан за Лондон. Приватним авионом који је полетео са сурчинског аеродрома.

У ексклузивном интервјуу за Глас јавности и Курир, Улемек одговара на око 400 питања која се односе на убиства Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића, покушај ликвидације Вука Драшковића у Будви и на Ибарској магистрали, као и на петнаестак убистава на “београдском асфалту” и три отмице - за шта је све оптужен. Али, истовремено, износи и неку врсту властите контраоптужнице, полемишући са Душаном Михајловићем, Владимиром-Бебом Поповићем, Чедомиром Јовановићем и другима. При том, указујући, поред осталог, да је Дејана Миленковића Багзија, једног од четворице сведока сарадника у процесу за убиство, пола године у Грчкој “тренирала” једна страна обавештајна служба, највероватније америчка.


Изјавили сте поводом своје предаје: “дошао сам да кажем истину и тражим коректно и фер суђење”. Такво суђење, како тврдите, нисте имали ни у једном процесу. Шта ћете урадити ако Врховни суд Србије на крају свих крајева одбаци и ваше будуће жалбе на, сада још ненаписану пресуду за убиство Ђинђића? Хоћете ли правду тражити у Стразбуру?

- Дошао сам и рекао истину. Фер суђење нисам имао, нити сам могао да имам, са оваквим стањем у држави! Кад је реч о Врховном суду, опет не очекујем ништа посебно. Очекујем да ће поступити по директиви, да ће и оне његове судије које се буду бавиле убиством тако сачувати своје фотеље. То је линија мањег отпора која је код нас и даље популарна. А Стразбур? Па, о том - потом. Имамо овде још да се ћерамо! И, богами, ћераћемо се!


Ако је баш сваки процес у коме сте оптужени, како тврдите, “режија” - зашто би Стразбур био ван домашаја тако моћних “режисера”?

-Да ли ви то упоређујете правосуђе ЕУ са нашим?! Добро сте ме насмејали!

ЖИВКОВИЋУ, ЦЕДИ ГРОЖЂЕ!


Бивши премијер Зоран Живковић творац је, на први поглед парадоксалне, тврдње: да ћете ви, а можда и неки други осуђени за атентат, “отворити душу” тек када се суочите са правоснажним осуђујућим пресудама. Значи ли ово да је Живковић већ тада знао нешто више и био у праву?

- Што се тиче те изјаве мудросера, господина Живковића, па и сами кажете да је то парадокс. Господин Живковић ћути, ћути и онда одједном одвали нешто и вероватно чека да се земља затресе. Међутим, ништа од земљотреса! Своје знање и умеће дотични господин је показао тако што се Влада Србије распала за само шест месеци његовог вођства. Према томе, нека цеди грожђе и нек не лупета глупости!


Да ли сте сада спремни да кажете бар нешто што нисте били спремни, или нисте смели, да кажете у кривичним поступцима? Поготово ако сте знали да се и због вас гради затвор у Пожаревцу и да можете да рачунате на неколико пута по 40 година робије? Да ли се, можда, нешто крупно у међувремену догодило, нешто што би променило ваш гард?

- Мало сте напорни, али добро. Такви сте ви новинари. Све за славу, и тираж! Својом предајом доказао сам спремност за пуну истину. Њу сам, такође, доказао и одговарањем у судницама на сва постављена питања. Као што сада одговарам и вама. И, као што сам спреман да одговорим сутра. Било коме.


А затвор?

- Ви, новинари опет, као и много пута до сада, покушавате овом народу или грађанима (како то воле да кажу ове бајне демократе), да утувите у мали мозак разне предрасуде. Јер, тотална је глупост и неистина да је тај нови затвор изграђен због моје маленкости. Чисто сумњам да би се држава бацала у такав трошак због мене! По мојим сазнањима, тај затвор је изграђен да би “пратио” нови закон о организованом криминалу. На захтев Европске уније, у коју тако грчевито желимо да уђемо. Тако смо, ето, почели од градње затвора, уместо од породилишта, болница и школа! Али, добро. И то је Србија.


Да ли се у међувремену заиста ишта крупно догодило?

- Крупно се није догодило ништа, осим што сам добио укупно 137 година робије. На страну та ситница, желим да се чује и друга страна приче.[ антрфиле ]

КАО ЂАВО ОД КРСТА!


Шта је било оно што сте говорили у судницама: делимична истина, или лаж (на коју имате право и по ЗКП), комбинована, можда, са свесним скретањем судских поступака на криву страну? Или одвраћање правосуђа од неких околности, актера и догађаја?

- Никада нисам пред судом говорио лажи или делимичну истину! Проблем је само у томе што мене нису хтели баш много да слушају. За ове четири године и мало више, колико траје ова циркусијада, судије које су судиле мени и осталим припадницима ЈСО-а нису биле баш много заинтересоване да чују истину и да приме к знању оно што ми имамо да кажемо. А, и зашто би - кад су пресуде нама највероватније донете још пре 12. марта 2003. године! На судијама је било само да одраде процедуру. Доказ за то је и ово што се догађа са пресудом Врховног суда у случају Стамболић-Драшковић.


Шта имате у виду?

- Један једини судија је ту ствар хтео да истера до краја. Па, када је видео да нема с киме, јер су данас фотеље и функције најважнија ствар у земљи Србији, управо тај судија је морао да поднесе оставку, јер је то и у правосуђу, изгледа, једини начин да се сачувају част и достојанство професије. Сигуран сам да данас многе колеге тог судије, Милене Инић-Дрецун, говоре испод гласа: “Будала!” Али, у томе је разлика између великих и малих људи. Велики људи испадају “будале”, а мали и послушници као да постају пример нових вредности данашњег друштва. Шта да се ради: И то је Србија!


Хоће ли се ваша будућа жалба Врховном суду “везивати” и за предмет “Политичка позадина убиства на премијера Зорана Ђинђића”, којег је формирао Слободан Радовановић, пре него што је отишао са функције Специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала?

- Моја добра воља да одоговорим на питања која ми постављате нема ама баш никакве везе са спекулацијама које лансирају разни појединци. Хоћу, једноставно, да се чује и друга страна приче. Свака медаља има две стране.


Шта кажете за потез тужиоца Радовановића?

- Предмет “Политичка позадина убиства” прича је за себе. Питам: зашто то није разрешено у току самог процеса?! Ако је то суђење било “процес века” зашто се није ишло до краја, већ се преломило преко колена?! Моје лично мишљење је да је то била “циркуска представа века”! Уверен сам да слично мисле сви који су га озбиљно пратили.


Зар вама разоткривање “позадине” не би требало да одговара?

- Према мојим информацијама, тај предмет је формиран само да би се замазала пресуда и да би се пажња одвукла на другу страну. Јер, ако хипотетички узмемо, заправо, здраво за готово, тезе које покушавају да пласирају Чедомир Јовановић и ови његови хашишари, питање је: како ће позадину тог убиства да истражи неко, ко је на неки начин (по лупетању Чедице), умешан у то убиство?! Међутим, то су саме глупости, које се лансирају по систему “држите лопова”. Зато може да се пита само: зашто истрага у том тзв. “Предмету” није вођена од самог старта? Није потребно много мудрости да би се неке ствари истерале на чистац, а после тога би много шта било јасније.


На шта циљате?

- На ово: зашто је суд грчевито избегавао реконструкцију самог убиства? Утолико пре што би после ње многима била зачепљена уста! Али, суд је бежао од реконструкције као ђаво од крста! Зато што је и судијама било јасно да реконструкција руши званичну оптужницу! Да је власт стварно била заинтересована за расветљавање политичке позадине убиства Ђинђића - истрага би од старта кренула сасвим другим правцем!


ОД КОШТУНИЦЕ - НИШТА


Којим то другим правцем?

- Веома једноставним. Требало би до краја испитати многе чињенице. Зашто је Владимир-Беба Поповић тражио од Милана Веруовића да заборави и не помиње фамозни трећи метак? Коме је телефонирао Спасоје Вуловић - тадашњи вођа акције “Мељак”, сада командант САЈ-а и ко је особа која му је аминовала или наредила убиство Душана Спасојевића и Милета Луковића, који су у том тренутку имали статус ухапшених особа? Зашто за Багзијем није била издата Интерполова потерница? Коме је било у интересу да Багзи онда не буде изручен нашим правосудним органима? Ваљало би сетити се: он је у Грчкој провео више од шест месеци и много се натезало с његовим изручењем Србији. А, примера ради, “француска петорка”, ухапшена због фалсификованих пасоша, била је изручена после два дана. Што значи: Багзи је, иако оптужен за учешће у убиству највишег државног функционера, “чекао” дуже од пола године!


Шта би још требало проверити ?

- Много тога! Ко је извршио страховит притисак на суд да се Багзију да статус сведока сарадника, упркос томе што он није рекао ништа што се већ до тада није чуло на суђењу? Тим пре што је добио статус као понављач, из другог пута. Даље, како је било могуће да он буде пуштен из притвора за случај “Лимес” ако су, како сада тврде, сви одмах знали да је то био покушај убиства? Шта су надлежни органи урадили за тих двадесет дана колико је прошло од “Лимеса”, до 12. марта 2003. да заштите покојног премијера Ђинђића?


Је ли то, најзад, све?

- Није! Ако је тужилац Јован Пријић располагао јаким доказима - због чега су му била потребна чак четири сведока сарадника?! Зар један, уз све те “доказе”, није био сасвим довољан? Још је пуно питања на која би требало пронаћи одговоре, али се очигледно, кренуло сасвим другим путем. Као што рекох: Србија није спремна за праву истину! То што је тужилац Радовановић напрасно склоњен на тзв. више радно место - само указује да су моје тврдње тачне. Не мења се коњ који добија трке и побеђује!


Не потврђују ли питања која отварате јавно изговорена очекивања Чедомира Јовановића, Рајка Даниловића, Срђе Поповића, Владимира-Бебе Поповића и других: да сте калкулисали током свих процеса, надајући се да ће вас заштитити премијер Војислав Коштуница, за чији сте рачун, наводно, извршили политичке ликвидације?

- Прво, нисам отварач или отварачица уста као неки! Увек сам говорио без длаке на језику! А, друго, претпоставкама политичких и друштвених пигмеја чија сте имена навели сваки коментар је излишан. Та стара и зла прича да сам се предао зато што сам добио некакву заштиту од појединих политичких структура - обична је глупост! Па мени, за оно за шта сам оптужен, не би могао да помогне ни Савет безбедности УН! Нити бих ја прихватио његова обећања и заштиту! Утолико ми је мање била потребна заштита ситних мудросера са наше политичке сцене.


Значи, тврдите да вас нико није оставио на цедилу?!

- Управо тако. Нисам имао никакав договор, нити ичију заштиту! Самим тим, мене нико није ни могао оставити на цедилу! Имао сам довољно муда да се предам добровољно. И зато што сам као војник научен, још у раној младости, да прихватим сваку одговорност. Осим тога, смучило ми се да више слушам како блате и моју породицу и ЈСО! Најважније је, упркос томе, ипак било то што је истина на мојој страни! И, за разлику од многих других, не кријем се иза туђих скута и имена. Ја сам свој на своме. Могу свакога, у било које доба, да погледам у очи. Ма, не плашим се никога, осим Бога и жене!

Награда за Милошевића подељена у влади и МУП

Међу питањима Милораду Улемеку - чак и да их је било много мање од 400 - свакако су се морала наћи и она која се тичу „апела” које му је у последње време упућивао бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић и Легијине улоге у хапшењу и изручивању Хагу Слободана Милошевића.


Да ли сте имали прилику да прочитате све што је претходних неколико недеља, пошто се „докачио” са Владимиром - Бебом Поповићем и Радетом Терзићем, изговорио и написао Душан Михајловић о позадини онога што је претходило убиству?

- Имао сам, дакако, прилику да прочитам мудросерије господина ексминистра, који се досад није огласио само у Кекецу и Микијевом алманаху. Сва остала издања је окупирао да би својим нарицањем и жалопојкама нас примитивне Србе натерао да читамо између редова. Један лик је овде у затвору поводом његове писаније рекао: „Јебем ти лебарник, шта је ово ‘тео да каже”?! Иначе, тај лик је из његовог Ваљева.


Да ли сте у Михајловићевим речима пронашли нешто важно или занимљиво?

- Ништа ново, нити изненађујуће! Ваљда је његова порука требало да буде: „Беба је највећи криминалац, Чуме и Легија су његови послушници”. Само, Чеда Јовановић је био Ваљевчев љубимац! То је и сам изјавио.


Али зашто би Михајловић измишљао и подметао?

- Дуле Ваљевац жели свима да покаже како је једино он безгрешно створење које је у све залутало сасвим случајно. То је код њега отприлике то. Иде му наруку што је „Кораћева комисија” утврдила да ексминистар тобоже није ништа крив за све што се догађало. Ту је најважније да је Заре Перика, алијас Пешкир, утврдио да Дуле Извиђач није крив. Заправо, господин министар би да Србију присили да чита „између редова”. Да поверује како је за све крив некакав „моменат”. Само, нешто нисам приметио да се дотични „моменат” појавио на суђењу и да му се судило!


За шта, заправо, кривите Михајловића? Алудирате ли на његову одговорност, као министра полиције, за убиство Зорана Ђинђића?

- Веома је занимљив Михајловићев, додуше, крајње (не)вешт покушај замене теза. Јер, да отприлике парафразирам, господин министар тврди: „Ђинђић не би био убијен, односно био би данас жив да Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум нису 2001. пуштени из притвора”. Ето, лупи човек и оста жив! Али, ту своју маглу никоме неће продати. Како је умео Слоба да каже: „Успеће му то мало морген”! Искористићу перо свог адвоката да се и директно обратим господину министру. И да му поручим: „Не, госн’ министре, опет сте, као много пута до сада, лупили глупост. Зоран Ђинђић би данас био жив да сте ви као министар полиције радили свој посао како треба”!


Можда га уопште нећете превише узбудити. И за њега сте човек осуђен на 137 година затвора...

- Сигурно нећу, али хоћу да Србија зна да је господин ексминистар полиције имао преча посла од чувања Ђинђића. Да је морао више да води рачуна о својим фирмама и фирмицама, лутрама и лутрицама, него о безбедности покојног премијера. Уосталом, све је то Млађа Динкић ономад лепо објаснио и приказао на оним шемама, на конференцији за штампу, још пре скоро четири године. Зато би господину ексминистру било најпаметније да се попне у своју викендицу и да настави да сондира Повленску маглу иако она, очигледно, утиче на његове видике.


Каква је била права природа ваших односа са Слободаном Милошевићем?

- С покојним председником Милошевићем нисам имао никакве односе. Видео сам га свега три пута у животу. Сваки пут - искључиво службено. Упркос томе, последњих година појављивале су се спекулације да сам са њиме, малтене, редовно пио виски и пушио томпус. То су све подметања болесних умова који газе и преко лешева само да би за себе остварили корист.


Којим поводом сте се са Милошевићем видели три пута, када и где?

- Први пут сам га видео у Кули 1997. године, када је дошао у посету ЈСО. Следећа два пута сам га срео приликом доделе одликовања у згради Председништва Србије. То су били сви наши сусрети. А срели смо се и оне фамозне вечери у вили „Мир”.


Социјалисти и њихови симпатизери сигурно би вам поставили и питање - ако сте га приликом хапшења (ради изручења Хагу) назвали својим командантом, у име чега и у име ког интереса земље сте онда учествовали у његовом одвођењу у затвор?

- Могао бих и ја да поставим питање социјалистима: „Где сте били, другови социјалисти, те срамотне ноћи за Србију!? Зашто није дошло десетине хиљада на лице места?!”


Како је протекло хапшење?

- И то са „хапшењем” је мало изврнута теза. Милошевића нико није хапсио! Направио је договор с онима који су га после издали! Издвојио бих посебно Бранислава Ивковића, који је са Чедом Јовановићем био главни завереник. Уосталом, за то је после био награђен. Што новчано, што у парламенту. Али, то је занимљива и дугачка прича, која је више за књигу него за интервјуе и новине. Ипак, та књига ће свакако бити написана једног дана.


Да ли су Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум учествовали у хапшењу Милошевића и какву су улогу одиграли? Ко их је за то ангажовао и да ли су у томе учествовали и неки други људи који се тога данас одричу?

- То је, такође, још једна у низу спекулација које лансирају одређени политичко-друштвени пигмеји. Јер, колико се сећам, цела та „прича” почела је после оног несрећног и трагичног 12. марта 2003. године. У циркусијади са „хапшењем” учествовала су, нажалост, тридесет и два припадника ЈСО. Та акција и списак учесника су документовани. Заведени су у Служби илити данашњој БИА.[ антрфиле ]


Коме су таква „лансирања” потребна?

- Онима који су схватили да од такве приче могу да профитирају. И то на штету покојног премијера. Међутим, мени је у тој целој причи занимљиво нешто друго. А то је хоће ли икада доћи до суђења свима који су те срамне ноћи били са друге стране зида. Ја сам за такво суђење спреман. Зато ме баш занима како је вођена истрага и ко је ту истрагу водио? Питам се како је могуће да током те истраге, ако је уопште вођена, нисмо саслушани ни ја, као неко ко је био вођа те срамне акције, нити припадници ЈСО који су у њој учествовали?! Јер, ако сам био присутан тамо све време, од прве до последње секунде тих дешавања, онда би било логично да дам исказ у истрази поводом тог случаја. Само, ни разгледницу ми нису послали!


Неки мисле да праве истраге о томе вероватно никада неће ни бити...

- Колико видим, ништа још не може да почне јер су покретачи целе „приче” схватили да би на крају остали спуштених гаћа. Баш бих волео да ме позову као сведока! Имао бих штошта да кажем. Многима од тога не би било добро! Иначе, одговорно тврдим да Душан Спасојевић и Миле Луковић, нити било ко други ван полицијско-безбедносних структура нису учествовали у операцији, нити су били „на лицу места” те ноћи.


Да ли су и коме, после Милошевићевог изручења, биле подељене награде?

- Да, паре за Милошевићеву главу су стигле у Србију почетком 2002. године. Подељене су између појединаца из владе и МУП-а.


Луцидни сте. Али, пошто знате да су паре управо тако подељене, иако нисте били присутни, што сте онда тајанствени?

- Луцидан или не, само говорим оно о чему имам сазнања.


Ко је из владе, а ко из полиције и по колико добио? Да ли је део тог новца можда припао и самом Ђинђићу?

- Нисам „држао свећу” када су се талили.

Педесет сусрета са Зораном Ђинђићем

Милорад Улемек Легија није осуђен само на 137 година затвора већ и на - само десетак квадратних метара „слободног простора“ у београдском Централном затвору. А имао је контакте и сусрете са личностима које су током протекле деценије и по утицале на судбину Србије.

Имали сте као командант ЈСО тројицу претпостављених - Јовицу Станишића, Радета Марковића и Зорана Мијатовића са Гораном Петровићем. Можете ли да их упоредите и откријете природу својих односа са сваким од њих понаособ? Како видите њихове међусобне односе, посебно - односе између Станишића и Марковића, као и утицај њих четворице на догађаје уочи 5. октобра 2000. и све што је потом претходило ономе што део политичког спектра упорно назива „оружаном побуном ЈСО“, а и 12. марту 2003?

- Мислим да би са данашње тачке гледишта било некоректно упоређивати те људе. Ипак, ево понешто. Сви су они били на челу Службе када је Србија проживљавала разне тешке периоде. Станишић је човек који ме је примио у Службу и био ми први претпостављени. Са њиме сам имао изузетно конкретне и професионалне односе. Сматрам да је према том човеку учињена велика неправда, али тако је то у Србији. Док си потребан и ваљаш - добар си, кад те сажваћу и испљуну - онда ко те јебе.


Ни Марковић није прошао много боље, само што и за њега многи мисле да је своју садашњу судбину заслужио...

- Он је прошао слично, а наследио је Станишића, као што се зна, у најтежем моменту у којем се Србија налазила. Пет месеци после његовог ступања на дужност почео је рат и он, једноставно, није ни имао времена да упозна Службу. Поготово што је дошао из ресора Јавне безбедности. Међутим, и поред тога - показао је да је велики професионалац и човек.


Шта знате о односима између Станишића и Слободана Милошевића?

- О њиховим односима не могу да кажем ништа. Нисмо били толико блиски да би мени поверавали оно што је њих спајало или раздвајало.


А Петровић и Мијатовић?

- Њих двојицу не познајем довољно, осим што смо имали прилику да сарађујемо у оних неколико месеци колико су нам се путеви укрстили. Данас видим да су у строју са свим оним драмосерима који вичу: „Ма, ја сам Ђинђићу рекао...“ То су све одреда приче за малу децу. Можда они то могу да причају широј јавности и обичним смртницима, али постоје и људи који познају скривенију страну те „приче“. Па, бре, сећам се да је Ђинђић Петровића, тог грбавог, избацио из своје канцеларије у странци када је овај почео да нешто кевће. И сад он нешто ту као драмосерише. Немојте да ме вучете за језик!


Није ваљда баш све „кевтање“?

- Петровић и Мијатовић су били постављени да одраде све прљаве послове ДОС-манлија. Уосталом, колико су ваљали, толико су и трајали! Да ли су они имали некакав утицај на дешавања око петог октобра - то не знам. Али, што се тиче протеста ЈСО - Петровић и Мијатовић су били део узрока који су довели до тог протеста. Зато могу они данас да причају ш