Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Колико ко зарађује у Србији
15.11.2009. год.
Најплаћенији виши и ПРменаџери, програмери, информатичари, адвокати, грађевински инжењери, апотекари и банкари. – Најмање плаћени конобари, столари, трговци, новинари, магационери, сељаци, уметници... – Чистач престоничких улица има 30.498 динара, а поштар 31.000 динара
С месечном платом од око 2.000 евра Београђанка која је запослена у једној приватној компанији као самохрана мајка успела је да оствари један од најважнијих животних циљева – омогућила је свом сину јединцу да ни у чему не оскудева. Анонимно, признаје да не мора да размишља о трошковима образовања свог детета, да без устезања оде на зимовање и летовање, да себи угоди тако што после напорног радног дана оде код педикира, маникира или фризера.
И њен колега из једне друге велике приватне фирме, коме је такође незгодно да о својој плати прича под пуним именом и презименом, признаје да пристојно живи.
– Имам двоје мале деце, не морам да размишљам да ли ћу имати средстава да им комплетно обновим гардеробу или да ли ће ми недостајати новац да им купим нешто што им је неопходно за школу. Не мораммного нида размишљамкад ми падне на памет да одем на неку утакмицу, на концерт с друштвом или у позориште – истиче.
Двадесетчетворогодишња Милена, запослена као дизајнер у једној престоничком текстилном предузећу, у нечему се, ипак, слаже с двоје наших саговорника, који су по опису посла „виши менаџери”. Ни она не жели о својим приходима да говори пуним именом и презименом.
– Зашто не желим да кажем презиме? Зато што ми је поражавајуће да са дипломом више текстилне школе месечно зарадим 19.000 динара – објашњава.
Пола плате да за кирију јер стан на периферији престонице унајмљује с другарицом, неколико хиљада потроши на рачуне, а месец прегура тако што јој родитељи из унутрашњости обавезно пошаљу коверту у којој се налази сто евра. У позориште оде једном годишње, гардеробу купује на распродајама или на уличним тезгама, на мору није била годинама, на зимовању – никад у животу.
Њих троје представљају рам две крајности између којих може да се урами готово сваки запослени грађанин Србије. Како је показао „Инфостудов” сервис за истраживање плата у нашој земљи највеће зараде, с порезима и доприносима, имају виши менаџери (93.728), док се најниже плате месечно исплаћују кројачима и кожарима (22.602).
У најплаћеније убрајају се они који раде у лизинг компанијама, запослени у кадровским службама, информационим технологијама, телекомуникацијама и банкарству, али и маркетингу и односима с јавношћу. Најмање плаћени грађани Србије раде у угоститељству, обради дрвета, трговини, уметности и култури, аутомобилској индустрији, пољопривреди и новинарству.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада исплаћена у септембру износила је 31.319 динара. Највећа плата „легла” је на рачун запослених у области финансијског посредовања (74.154), док су најнижи месечни приход имали произвођачи радио, ТВ и комуникационе опреме (12.429). Ништа боље нису прошли ни радници који се баве обрадом коже и предмета од коже којима је истог месеца исплаћено 12.939 динара.
У нашој званичној статистици практично не постоји податак о просечним зарадама по занимањима јер се плате на месечном нивоу исказују по областима. Према речима Миладина Ковачевића, заменика директора Републичког завода за статистику, те податке је на индиректан начин могуће добити преко анкете о радној снази, али се они објављују два пута годишње и из угла статистике „ништа не значи да ли већу плату има физичар, математичар, инжењер или радник на грађевини”.
– Због шареноликости профила занимања такви подаци су потпуно обесмишљени. Постоје нека занимања која је немогуће упросечити. Методолошки је тешко наћи начин којим ће се измерити просечна плата економисте. То може да буде и неко ко предаје на факултету, али и неко ко ради као менаџер у приватној фирми, консултант и ко зна шта још. Такође, данас постоји разних инжењера у најразличитијим областима –објашњава Ковачевић.
Међутим, у Србији и даље свако воли да завири у туђ новчаник, па је интернет портал „Инфостуд” урадио истраживање које показује колике су просечне плате по занимањима. На основу анонимне анкете коју попуњавају посетиоци ове виртуелне странице не само да је могуће сазнати колика је просечна плата новинара, лекара или секретарице, већ „Инфостуд” нуди и могућност да своју зараду упоредите с вашим колегама у региону. Циљ истраживања је, наводе, да запослени сазнају да ли су адекватно плаћени, а безмало 30.000 људи учествовало је у овој анкети.
Ако би се средњошколци приликом избора занимања руководили овим истраживањем, не би погрешили ако би одлучили да једног дана постану –компјутерски програмери. У овој професији плата у просеку износи 60.000 динара, док је у региону још већа. На листи најатрактивнијих занимања су и адвокати (73.200), грађевински инжењери (56.300), апотекари (55.200) инжењери архитектуре (48.800) и банкарски службеници (45.900 динара). На списку најслабије плаћених налазе се конобари (23.000), магационери (28.500), кувари (30.000 динара).
Премаподацима ЈКП „Градска чистоћа”, чистач престоничких улица у просеку месечно прими 30.498 динара, док његов колега који односи смеће има деветхиљаде већу плату. Просечна плата поштара, на пример, нешто је нижа и износи 31.000 динара.
Аница Николић
-----------------------------------------------------------
Сукња или панталоне
У Србији је плата менаџера продаје, уколико је мушкарац, у просеку 30 одсто већа него уколико је женског пола, показује истраживање „Инфостуда”. Ипак, уколико једиректоркана челу одељења за односе с клијентима у маркетиншкој, ПР или некој другој агенцији, њена плата је чак дупло већа него зарада њених мушких колега.
Какво јерегионално искуство?
У Словачкој су најлошије у односу на мушкарце плаћене жене контролори квалитета (44 одсто), док је у Мађарској спортски тренер женског рода дупло мање плаћен него мушкарац. У Чешкој је плата жене регионалног директора безмало 60 одсто нижа од њеног колеге. Занимања у којима „бркови”, у просеку, значе мању плату су судски извршитељ (Словачка), бренд менаџер (Мађарска) и менаџер постројења (Чешка).
Постоје и послови у којима висина плате не зависи од пола. Најравноправнија занимања у Србији су економиста, службеник за пријем и помоћ клијентима, маркетинг директор и хемичар.
С месечном платом од око 2.000 евра Београђанка која је запослена у једној приватној компанији као самохрана мајка успела је да оствари један од најважнијих животних циљева – омогућила је свом сину јединцу да ни у чему не оскудева. Анонимно, признаје да не мора да размишља о трошковима образовања свог детета, да без устезања оде на зимовање и летовање, да себи угоди тако што после напорног радног дана оде код педикира, маникира или фризера.
И њен колега из једне друге велике приватне фирме, коме је такође незгодно да о својој плати прича под пуним именом и презименом, признаје да пристојно живи.
– Имам двоје мале деце, не морам да размишљам да ли ћу имати средстава да им комплетно обновим гардеробу или да ли ће ми недостајати новац да им купим нешто што им је неопходно за школу. Не мораммного нида размишљамкад ми падне на памет да одем на неку утакмицу, на концерт с друштвом или у позориште – истиче.
Двадесетчетворогодишња Милена, запослена као дизајнер у једној престоничком текстилном предузећу, у нечему се, ипак, слаже с двоје наших саговорника, који су по опису посла „виши менаџери”. Ни она не жели о својим приходима да говори пуним именом и презименом.
– Зашто не желим да кажем презиме? Зато што ми је поражавајуће да са дипломом више текстилне школе месечно зарадим 19.000 динара – објашњава.
Пола плате да за кирију јер стан на периферији престонице унајмљује с другарицом, неколико хиљада потроши на рачуне, а месец прегура тако што јој родитељи из унутрашњости обавезно пошаљу коверту у којој се налази сто евра. У позориште оде једном годишње, гардеробу купује на распродајама или на уличним тезгама, на мору није била годинама, на зимовању – никад у животу.
Њих троје представљају рам две крајности између којих може да се урами готово сваки запослени грађанин Србије. Како је показао „Инфостудов” сервис за истраживање плата у нашој земљи највеће зараде, с порезима и доприносима, имају виши менаџери (93.728), док се најниже плате месечно исплаћују кројачима и кожарима (22.602).
У најплаћеније убрајају се они који раде у лизинг компанијама, запослени у кадровским службама, информационим технологијама, телекомуникацијама и банкарству, али и маркетингу и односима с јавношћу. Најмање плаћени грађани Србије раде у угоститељству, обради дрвета, трговини, уметности и култури, аутомобилској индустрији, пољопривреди и новинарству.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада исплаћена у септембру износила је 31.319 динара. Највећа плата „легла” је на рачун запослених у области финансијског посредовања (74.154), док су најнижи месечни приход имали произвођачи радио, ТВ и комуникационе опреме (12.429). Ништа боље нису прошли ни радници који се баве обрадом коже и предмета од коже којима је истог месеца исплаћено 12.939 динара.
У нашој званичној статистици практично не постоји податак о просечним зарадама по занимањима јер се плате на месечном нивоу исказују по областима. Према речима Миладина Ковачевића, заменика директора Републичког завода за статистику, те податке је на индиректан начин могуће добити преко анкете о радној снази, али се они објављују два пута годишње и из угла статистике „ништа не значи да ли већу плату има физичар, математичар, инжењер или радник на грађевини”.
– Због шареноликости профила занимања такви подаци су потпуно обесмишљени. Постоје нека занимања која је немогуће упросечити. Методолошки је тешко наћи начин којим ће се измерити просечна плата економисте. То може да буде и неко ко предаје на факултету, али и неко ко ради као менаџер у приватној фирми, консултант и ко зна шта још. Такође, данас постоји разних инжењера у најразличитијим областима –објашњава Ковачевић.
Међутим, у Србији и даље свако воли да завири у туђ новчаник, па је интернет портал „Инфостуд” урадио истраживање које показује колике су просечне плате по занимањима. На основу анонимне анкете коју попуњавају посетиоци ове виртуелне странице не само да је могуће сазнати колика је просечна плата новинара, лекара или секретарице, већ „Инфостуд” нуди и могућност да своју зараду упоредите с вашим колегама у региону. Циљ истраживања је, наводе, да запослени сазнају да ли су адекватно плаћени, а безмало 30.000 људи учествовало је у овој анкети.
Ако би се средњошколци приликом избора занимања руководили овим истраживањем, не би погрешили ако би одлучили да једног дана постану –компјутерски програмери. У овој професији плата у просеку износи 60.000 динара, док је у региону још већа. На листи најатрактивнијих занимања су и адвокати (73.200), грађевински инжењери (56.300), апотекари (55.200) инжењери архитектуре (48.800) и банкарски службеници (45.900 динара). На списку најслабије плаћених налазе се конобари (23.000), магационери (28.500), кувари (30.000 динара).
Премаподацима ЈКП „Градска чистоћа”, чистач престоничких улица у просеку месечно прими 30.498 динара, док његов колега који односи смеће има деветхиљаде већу плату. Просечна плата поштара, на пример, нешто је нижа и износи 31.000 динара.
Аница Николић
-----------------------------------------------------------
Сукња или панталоне
У Србији је плата менаџера продаје, уколико је мушкарац, у просеку 30 одсто већа него уколико је женског пола, показује истраживање „Инфостуда”. Ипак, уколико једиректоркана челу одељења за односе с клијентима у маркетиншкој, ПР или некој другој агенцији, њена плата је чак дупло већа него зарада њених мушких колега.
Какво јерегионално искуство?
У Словачкој су најлошије у односу на мушкарце плаћене жене контролори квалитета (44 одсто), док је у Мађарској спортски тренер женског рода дупло мање плаћен него мушкарац. У Чешкој је плата жене регионалног директора безмало 60 одсто нижа од њеног колеге. Занимања у којима „бркови”, у просеку, значе мању плату су судски извршитељ (Словачка), бренд менаџер (Мађарска) и менаџер постројења (Чешка).
Постоје и послови у којима висина плате не зависи од пола. Најравноправнија занимања у Србији су економиста, службеник за пријем и помоћ клијентима, маркетинг директор и хемичар.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »