Србија - рај за Хрвате!

Хрватска „Подравка" за годину дана на нашем тржишту оствари приход од 17 милиона евра, док српски „Нектар", „Бамби" и „Пионир" у хрватским трговинама заједно остваре само 1,3 милиона

Укупни приход српских компанија „Пионир", „Бамби" и „Нектар" на тржишту у Хрватској 15 пута је мањи од оног који оствари хрватска „Подравка" у Србији, сазнаје Пресс! Предузеће из Копривнице на нашем тржишту остварује годишњи приход од 17 милиона евра у просеку, а три српска произвођача хране за исти период у „комшилуку" зараде укупно само 1,3 милиона евра.

Хрватска „Подравка" послује у Србији од 2001. године, а већ 2005, за овог произвођача прехрамбених производа била је берићетна. Приходовали су нешто мање од 20 милиона евра, а већ наредне године скоро два милиона више. У 2007. остварен је приход од преко 12 милиона евра у Србији, а прошле године више од 14 милиона. Очигледно, српски потрошачи изузетно цене „Подравкине" производе попут: „вегете", „ева" сардине, инстант супе, али и дечију храну „чоколино" и „лино", грицкалице „квики" и изворску воду „студена".


Хрвати неће српско


Водећи српски привредници упозоравају да је кључни проблем на трговинској релацији између Београда и Загреба то што српске производе не можете да нађете у хрватским радњама и што тамошњи потрошачи не желе да купују српску робу! Решење је, према оцени наших привредника, у политичком договору!
Бојан Радун, извршни директор компаније „Нектар", открива за Пресс да ће овај произвођач воћних сокова 2009. годину завршити са свега 250.000 евра прихода у Хрватској.
а

Вућићевић: Мизеран приход у Хрватској


Интересантно је да у Хрватској прођу нема ни „Соко Штарк", иако више није званично српска компанија јер послује у окриљу словеначке „Дроге Колинске". Председник УО „Дроге Колинске" Слободан Вучићевић каже за Пресс да је „Соко Штарк" остварио приход од 500.000 евра у Хрватској, што је, кад се упореди са Црном Гором, Словенијом и Македонијом, мизерна цифра.
- У другим земљама у окружењу приход „Соко Штарка" креће се око 19,5 милиона евра. Постоји огромна несразмера у трговању између Србије и Хрватске. Српске полице су отворене за њих, али њихове нису за нас - каже Вућићевић.

- Поређења ради, наш приход на тржишту Босне и Херцеговине, која је по броју становника нешто мања него Хрватска, износи око седам милиона евра. У претходној години наш пословни резултат у Хрватској је био мањи него у овој години, док је у 2007. био симболичан - открива Радун за Пресс.
Он сматра да је однос наше привредне структуре и власти према хрватским инвеститорима и компанијама битно различит у односу на њихов однос према српским компанијама.
- Не можете занемарити ни чињеницу да је у Србији, трећи по величини малопродајни ланац, управо у хрватском власништву. А у Хрватској не постоји ниједан малопродајни објекат који је у српском власништву. Чињеница је и да су хрватски купци приврженији својој роби, али и да је код њих изражен став против српске робе. И то није настало само од себе, већ су то тамошњи медији годинама градили - сматра Бојан Радун.
Он додаје да је кључни проблем то што српски производи не могу да се нађу у хрватским малопродајним објектима.
- У Славонији живи доста Срба који би можда и куповали српске производе да их има на полицама. Али, их нема. Такође, није овде реч само о политичком односу Хрватске према Србији, већ у прилично сложном ставу хрватских привредника да се не дозволи српским компанијама да се развијају на том тржишту. Не кажем да су они сад тамо сели и договорили се, али тај став генерално постоји - каже Радун.


Тихи бојкот


Први човек „Нектара" поручује и да није добро што смо дозволили да хрватске компаније буду власници стратешких компанија у Србији и објашњава за Пресс како послује у Хрватској.
- Послујемо преко дистрибутера, а улагали смо и у телевизијске кампање и у рекламу. Међутим, велики проблем је што више од 50 одсто трговачких ланаца у Хрватској не жели да држи нашу робу на њиховим полицама, а и они који то желе узму врло узак и пробран асортиман. Тако да постоји један тихи бојкот - описује Радун своје искуство.
С њим се слаже и Раде Прибићевић, директор корпоративних послова у „Дењуб фудс групи", у чијем систему послује и концерн „Бамби". Прибићевић открива за Пресс да је приход „Бамбија" у овој години у Хрватској 250.000 евра, а да је сличан исход забележен и претходне године.
- То је безначајан пословни резултат. Један од наших циљева за идућу годину је да то покушамо да поправимо. Генерално гледано, ситуација се неће поправити док се две државе не договоре да се приступ српској привреди у Хрватској не побољша. Хрватски потрошачи имају отпор према производима који долазе из Србије, што у Србији није случај, али се тај бојкот делом дешава и зато што наша привреда нема адекватну подршку на том тржишту - упозорава Прибићевић.
Према нашим сазнањима, предузеће „Пионир" у Хрватској је ове године остварило приход од 900.000 евра, што је више од „Нектара" и „Бамбија", али је и то „симболична" сума у односу на приход „Подравке" у Србији. У „Пиониру" нису били расположени за причу на ову тему.