Почетна страница > Новости
Коментара (3) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Генерал Милошевић није одговоран за Маркале
13.11.2009. год.
Хашки трибунал правоснажно је осудио пензионисаног генерала Војске Републике Српске Драгомира Милошевића на 29 година затвора због злочина над цивилима у Сарајеву 1994-95.
Апелационо веће Трибунала делимично је усвојило жалбу одбране и генералу Милошевићу, у критично време команданту Сарајевско-романијског корпуса ВРС, смањило првостепену казну од 33 године затвора, изречену у децембру 2007.
Генерал Милошевић (67) је правоснажном пресудом проглашен кривим по пет тачака оптужнице - за терорисање становништва Сарајева, убиства цивила и друга нехумана дела током кампање артиљеријских и снајперских напада на цивиле у Сарајеву са положаја корпуса под његовом командом 1994-95. године.
Апелационо веће је, међутим, Милошевића ослободило кривице за гранатирање сарајевске пијаце Маркале, 28. августа 1995. у којем је погинуло 38 цивила, као и за артиљеријски напад на једну зграду у Сарајеву, пет дана раније.
Веће је прихватило алиби Милошевића да је од 6. августа до 7. септембра 1995. био на лечењу у Београду, а не на сарајевском фронту. Налаз из првостепене пресуде да је Милошевић и током одсуства командовао Сарајевско-романијским корпусом, апелационо веће је поништило као недоказан.
При смањивању казне, апелационо веће је у виду имало и да, насупрот налазу из првостепене пресуде, није доказана ван разумне сумње Милошевићева кривица за гранатирања бувље пијаце на Башчаршији, 22. децембра 1994.
Изричући пресуду, председавајући судија Фаусто Покар нагласио је да ти налази не мењају утврђену чињеницу да је „цело становништво Сарајева било жртва терора” којем га је подвргавала ВРС, односно корпус под командом генерала Милошевића.
Апелационо веће утврдило је и да није доказано да је Милошевић учествовао у планирању артиљеријских и снајперских напада на цивиле, али је потврдило да је он одговоран зато што је наређивао гранатирање и због тога што није спречио, ни казнио деловање снајпериста. Тај налаз, како је напоменуо судија Покар, није био основа за смањивање казне.
Правоснажном пресудом, како је рекао судија Покар, истакнута је „централна улога” генерала Милошевића у спровођењу кампање насиља над цивилима у Сарајеву. Милошевић је „не само толерисао, него и одржавао” ту кампању, „охрабрујући” тиме своје потичњене да чине злочине над сарајевским цивилима, подвукао је судија Покар.
Одбрана генерала Милошевића је жалбом тражила да он буде ослобођен, а оптужба да му буде изречена казна доживотног затвора. Већину од 12 основа за жалбу одбране, као и целу жалбу тужилаштва, апелационо веће је одбило.
Генерал Милошевић ће, пошто му је изречена правоснажна пресуда, ускоро из притвора у Хагу бити пребачен на издржавање казне у једну од европских земаља које прихватају осуђенике.
Милошевић се добровољно предао Трибуналу 3. децембра 2004. У првом појављивању пред судијом, четири дана касније, изјавио је да није крив за злочине за које је оптужен. Суђење генералу Милошевићу почело је 11. јануара 2007, а тужиоци су извођење доказа завршили у мају исте године. Првостепену пресуду, Трибунал је изрекао 12. децембра 2007.
Претходник генерала Милошевића на месту команданта Сарајевско-ромаснијског корпуса, генерал Станислав Галић, осуђен је правоснажно пред Трибуналом на доживотни затвор због напада на цивиле у Сарајеву 1992-94.
Апелационо веће Трибунала делимично је усвојило жалбу одбране и генералу Милошевићу, у критично време команданту Сарајевско-романијског корпуса ВРС, смањило првостепену казну од 33 године затвора, изречену у децембру 2007.
Генерал Милошевић (67) је правоснажном пресудом проглашен кривим по пет тачака оптужнице - за терорисање становништва Сарајева, убиства цивила и друга нехумана дела током кампање артиљеријских и снајперских напада на цивиле у Сарајеву са положаја корпуса под његовом командом 1994-95. године.
Апелационо веће је, међутим, Милошевића ослободило кривице за гранатирање сарајевске пијаце Маркале, 28. августа 1995. у којем је погинуло 38 цивила, као и за артиљеријски напад на једну зграду у Сарајеву, пет дана раније.
Веће је прихватило алиби Милошевића да је од 6. августа до 7. септембра 1995. био на лечењу у Београду, а не на сарајевском фронту. Налаз из првостепене пресуде да је Милошевић и током одсуства командовао Сарајевско-романијским корпусом, апелационо веће је поништило као недоказан.
При смањивању казне, апелационо веће је у виду имало и да, насупрот налазу из првостепене пресуде, није доказана ван разумне сумње Милошевићева кривица за гранатирања бувље пијаце на Башчаршији, 22. децембра 1994.
Изричући пресуду, председавајући судија Фаусто Покар нагласио је да ти налази не мењају утврђену чињеницу да је „цело становништво Сарајева било жртва терора” којем га је подвргавала ВРС, односно корпус под командом генерала Милошевића.
Апелационо веће утврдило је и да није доказано да је Милошевић учествовао у планирању артиљеријских и снајперских напада на цивиле, али је потврдило да је он одговоран зато што је наређивао гранатирање и због тога што није спречио, ни казнио деловање снајпериста. Тај налаз, како је напоменуо судија Покар, није био основа за смањивање казне.
Правоснажном пресудом, како је рекао судија Покар, истакнута је „централна улога” генерала Милошевића у спровођењу кампање насиља над цивилима у Сарајеву. Милошевић је „не само толерисао, него и одржавао” ту кампању, „охрабрујући” тиме своје потичњене да чине злочине над сарајевским цивилима, подвукао је судија Покар.
Одбрана генерала Милошевића је жалбом тражила да он буде ослобођен, а оптужба да му буде изречена казна доживотног затвора. Већину од 12 основа за жалбу одбране, као и целу жалбу тужилаштва, апелационо веће је одбило.
Генерал Милошевић ће, пошто му је изречена правоснажна пресуда, ускоро из притвора у Хагу бити пребачен на издржавање казне у једну од европских земаља које прихватају осуђенике.
Милошевић се добровољно предао Трибуналу 3. децембра 2004. У првом појављивању пред судијом, четири дана касније, изјавио је да није крив за злочине за које је оптужен. Суђење генералу Милошевићу почело је 11. јануара 2007, а тужиоци су извођење доказа завршили у мају исте године. Првостепену пресуду, Трибунал је изрекао 12. децембра 2007.
Претходник генерала Милошевића на месту команданта Сарајевско-ромаснијског корпуса, генерал Станислав Галић, осуђен је правоснажно пред Трибуналом на доживотни затвор због напада на цивиле у Сарајеву 1992-94.
- Извор
- Бета
Коментара (3) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »