Обама спрема напад на Русију

два чланка из руских медија њихови експерти разматрају могућност директног напада на Русију, када би се он могао догодити, шта су разлози таквог агресивног деловања запада и степен руске спремности да се од тих напада одбране. На припремање напада указују многи јасни параметри као је и упорно ширење НАТО-а, фактичко опкољавање Русије и жестока борба да се сруши руска економија и извоз нафте и гаса као кључних енергената из кога се пуни буџет Русије.



Константин Сивков
Убеђен да следи рат...

Руски војни стручњак Константин Сивков тврди да Сједињене Америчке Државе припремају војни напад на Русију. Према његовим проценама, напад би могао да се догоди за највише три-четири године. У интервјуу за московски лист �Правда" он је указао да се у САД догађају сличне ствари као и пред напад на Ирак.

- Желео бих да обратите пажњу на чињеницу да су на америчкој војној академији у Вест Поинту недавно покренути програми за учење руске културе и језика. Ирачку културу и арапски језик почели су да уче три године пре инвазије на Ирак - рекао је војни стручњак Константин Сивков.

Сивков је за руски таблоид �Правда" додао да број војника у новим америчким базама на Црном мору у Бугарској и Румунији неће бити велики, али каже и да Русији нико не може да гарантује како се та бројка неће утростручити или учетворостручити. Он сматра да ће за неколико година Русија бити окружена базама у којима ће се налазити амерички војници.

- Шта ће Американцима базе на Црном мору? Како би се борили против тероризма? Па између Румуније и Блиског истока је четири хиљаде километара - казао је Сивков и додао како је то превелика удаљеност за слање трупа у Ирак и Авганистан. Закључио је како ће те базе послужити Американцима за осигуравање дотока гаса и нафте из Каспијског језера.

Сивков је већ раније тврдио да ће САД бити у стању да у периоду од 2012. до 2015. униште руске стратешке нуклеарне снаге ненуклеарним превентивним нападом.

- Сматрам да је могућност војне претње сада већа него икад пре - рекао је Сивков.

Он тврди да су западни војни експерти недавно почели разговоре о могућности напада на Русију и анексије њене територије.

- Предвиђено је да се Русија подели на три дела, и то тако што ће западни део ићи Европској унији, централни део и Сибир САД, а источни део Кини. То је само грубо речено - рекао је он и изнео тврдњу да руске оружане снаге неће бити у стању да се успешно одупру агресији.

Он је додао да је потенцијал војске, чак и ако се распореди, лимитиран, чак и у локалним ратовима.


САД премешта војску из Немачке на исток

Руска јавност се узбудила због најаве да ће САД изградити базе у Бугарској и Румунији, на које ће потрошити око 110 милиона долара. Војна база у Бугарској требало би да буде у функцији 2010. године, док ће за стављање у функцију ове друге бити потребно још годину или две. Засад је амерички план да у тим двема базама распореди око четири хиљаде војника. План за изградњу ове две базе израђен је још 2004, у ери бившег америчког председника Џорџа Буша. У том плану Пентагон је изнео предлог да се део од чак 55.000 војника смештених у Немачкој пребаци у базе у земљама источне Еуропе, међу којима су и Бугарска и Румунија.


Трећи светски рат водиће се за ресурсе а ако је у томе нешто добро, неће бити нуклеарни

Трећи светски је рат за ресурсе

Са сигурношћу можемо тврдити да трећи светски рат неће бити нуклеарни. Јер ресурсе треба сачувати у употребљивом облику, што би после употребе атомског оружја било немогуће. Можда је у томе и спас, бар када је у питању уништење планете?
Разговарају двојица пријатеља у метроу, у вагону крцатом људима. Каже један од њих:

- Знаш ли да би у случају пожара овај вагон изгорео за 15 до 17 минута?
- Ма немој! � каже други � а како знаш?
- Ташта ми ради у дирекцији метроа. Они то знају.
- А шта би било са људима?
- Па, угушили би се.
- Значи да би требало носити са собом гас-маску - констатовао је овај други.
- Е, па, пријатељу, шта мислиш колико би ти дозволили да дишеш на њу?

Овај други није одмах схватио реплику � у вагону је било подоста јаких момака који би му свакако отели гас-маску како се сами не би угушили.

Због чега овај увод? Због тога што је и ваздух који удишемо такође ресурс. Ситуација у метроу, иако хипотетична, сасвим је реална. И може послужити као модел понашања човечанства када би се нашло у сличној ситуацији. О помањкању ваздуха у догледној будућности, хвала богу, још нема говора, али се недостатак других ресурса осећа већ данас. Управо тај недостатак ресурса моћне државе Света покушаће да обезбеде нападом на оне државе које тим ресурсима располажу, слично како би се и грађани у запаљеном метроу понашали.

Шта ми сврставамо у ресурсе? Наравно, нафту, гас, угаљ, вероватно и уран за атомске електране. Руде метала потребних за индустрију, затим пољопривредне површине за производњу хране, рибље резерве светских океана... И најзад, пијаћу воду, највреднији ресурс, који се може истрошити пре свих других.


Нафта, гас и угаљ

Према постојећим проценама, светских резерви нафте, природног гаса и угља при савременом нивоу производње биће довољно за 40, 60 или у штедљивој потрошњи за 220 година.

На планети данас има 6,5 милијарди становника. Од тога у развијеним и успешним земљама живи отприлике четвртина становништва планете милијарду и по људи. Под претпоставком да од сутра сви људи живети тако добро, тј. на истом нивоу потрошње како се данас живи у Француској. У том случају би ресурси планете нафте, гаса, метала, дрвета и плодног тла било довољно свега за 10 година. После тога не би имало шта да се троши. Управо из тог разлога савремена геополитика, коју спроводе најразвијеније земље, у целости је усмерена у правцу да се, као прво, контролишу постојећи ресурси, а друго да се не допусти да оних три четвртине становништва планете троши више, него што троши данас.

Занимљиво је и веома специфично понашање САД у тој ситуацији. Сви знају шта оне чине у геополитици повремено бомбардују оне који је не слушају. Своје ресурсе веома штеде, а оне произведене у другим земљама користе за стварање својих резерви. На пример, своју нафту не производе, већ увозе туђу и складиште је у подземним складиштима. Када у целом свету нафте нестане, САД ће је имати за још пет или десет година.

Међународни експерти одавно већ упозоравају на могућност рата за доступ необновљивим природним ресурсима који се убрзано троше: нафте, природног гаса, угља, урана и неких метала. Нафта је била узрок напада САД на Ирак, а та иста нафта, заједно са гасом, може испровоцирати следећи рат Американаца са Иранцима. Американци те ратове за ресурсе уопште и не скривају, то раде дрско и без икаквог устручавања. Ресурси су им потребни и они ће покушати да их отму где год је то могуће, односно тамо где својом војном силом то могу да ураде.



Рибљи ресурси

Дуго времена наде су полагане у светске океане као на резервно складиште прехрамбених намирница које ће спасити човечанство када свега другог нестане. Недавно су израчунате те резерве и испоставило се да то више није складиште, већ омањи шпајз. Резерве рибе су веома танке због претераног лова, интензитет потрошње расте, а природна репродукција не сустиже излов рибе па се рибљи фонд не може обновити. Процењује се да до 2050. године резерви рибе више неће бити.


Пољопривредне површине

Њихов број се из различитих разлога постепено смањује у целом свету. Негде се оне не обрађују, као у земљама некадашњег Совјетског Савеза због нерентабилности пољопривредне производње. Негде оне постају неупотребљиве због погрешне мелиорације, која доводи до повећања салинитета тла, као у Кини, која је већ изгубила трећину сетвених површина, а понегде их гута и пустиња. Није мали ни степен уништавања обрадивог земљишта због ширења градова, непланске градње индустријских постројења, као и мреже путева и пруга. Све ово доводи до смањења простора на којима се може производити храна као један од основних елемената за опстанак људи.


Вода

Већ кроз двадесет година најмање 40 процената становника планете осећаће драстичне несташице, а између 2025. и 2035. године укупни светски обими потрошње воде приближиће се тик могућностима доступних ресурса. У последње време, додуше, разматра се могућност рата за доступ водним ресурсима. Јер, 39 земаља света већ значајан део потребне воде увози из иностранства. Недостатак воде делимично је повезан с тиме што су водни ресурси неравномерно распоређени: 700 милиона људи у 43 земље имају мање водних ресурса од минималних потреба. До 2025. године помањкање воде ће осетити три милијарде људи јер ће се потрошња повећавати у Кини, Индији, земљама Африке и јужно од Сахаре.

Чак 538 милиона људи у северној Кини већ данас живи у условима несташице воде. Број становника се повећава, а доступ пијаћој води и данас је проблем за многе људе. Минимална потрошња воде дневно по човеку је 20 литара не само за пиће него и друге потребе, али 1,1 милијарда људи може трошити тек пет литара дневно. Годишња потрошња пијаће воде на планети износи више од три и по хиљаде кубних километара. При том 70 процената укупне потрошње користи се у пољопривреди за наводњавање, много воде троши се у хемијској и целулозној индустрији, црној и обојеној металургији. Развој енергетике такође доводи до драстичног повећања потрошње воде. Упоредо с тим, 90 одсто становништва планете живи у земљама које деле воду са суседима. Дефицит воде у целом свету може бити узрок конфликата и појаве милиона избеглица из земаља у развоју. Сукоби због пијаће воде већ су се догађали било је 37 случајева у последњих пола века. Истина, у међувремену је потписано више од 200 међудржавних споразума о коришћењу водних ресурса.

Русија као изазов и решење за помањкање ресурса

Русија је убедљиво земља са највећом површином на Свету, и која је уједно богата готово свим ресурсима који већ данас Свету прилично недостају. Поред нафте, гаса, угља, руда разних метала, Русија располаже огромним пољопривредним површинама, али и изузетно великим количинама пијаће воде. И у том смислу Русија је у огромној предности она је богата пијаћом водом и налази се на другом месту после Бразила по природним резервама. На територији Русије постоји два и по милиона река, више од три милиона језера, и укупне резерве воде у њима процењују се на 26 хиљада кубних километара. Само Бајкал је највећи резервоар пијаће воде у свету.

Русија данас за сопствене потребе троши не више од два процента постојећих резерви воде, тако да је може делити са најближим суседима. Пошто се и у Русији и у целом свету потроши нафта (за 40 година), вода може постати основни извор за попуњавање буџета државе. На конфликт који данас сазрева у вези са питањем чији је Арктик (да ли он припада Русији или другим државама Канади, Данској, Великој Британији, САД и Норвешкој) требало би гледати не толико кроз призму резерви нафте и гаса на леденом континенту, колико кроз призму резерви питке воде. Енергенти ће се тамо прилично брзо исцрпети, а 95 одсто свих резерви слатке воде концентрисане су управо у ледницима Арктика и Антарктика. Данас се ти ледници топе и пијаћа вода једноставно се раствара у океану. Ако се предузму мере и заустави процес топљења, то јест ако се у пуној мери буде поштовао Кјотски споразум, на пијаћој води моћи ће да се заради кудикамо више него на нафти.

Дакле, до 2050. године синтетизоваће се у једну целину три значајна фактора: исцрпљивање нафтних и гасних налазишта, слатке воде и прехрамбених намирница. Човек тог времена биће мучен жеђу, глађу и хладноћом нема нафте и гаса нема грејања.

Трећи светски рат, ако га буде, а по свој прилици до њега ће морати доћи, биће рат не идеологија или којекаквих глупости, већ рат за поседовање природних ресурса. Заправо, биће то читава серија ратова, који ће изненада почети у разним деловима света, али ратова који ће се брзо окончати. За време тих ратова појавиће се мноштво алијанси из интереса једне те исте земље могу се удруживати ради производње воде, али бити непријатељи по питању нафте, бити пријатељи у обезбеђивању угља, али непријатељи у борби за пољопривредно земљиште...

У тој борби земље богате ресурсима имаће неочекивано много непријатеља из реда земаља којима бог није доделио ресурсе, а дао им је много деце. Треће земље, без ресурса и већег броја становника, имаће високе технологије и најсавременије оружје, па ће као такве желети свој део туђих ресурса. Све је ово опасност за Русију јер ће многи пожелети да се докопају тих богатих ресурса. Ратови за ресурсе подсећаће на неки начин на колонијалне ратове, са том разликом што су се у колонијалном рату освајале територије и људи, а сада само територије, јер им људи нису потребни они би били само сувишни конзументи хране, воде и потрошачи дефицитарног горива.

И зато данас са сигурношћу можемо тврдити да трећи светски рат неће бити нуклеарни. Јер ресурсе треба сачувати у стању употребљивом за потрошњу, што би после употребе атомског оружја било немогуће. Зато ће они који поседују ресурсе, а који имају атомско оружје, задржавати потенцијалне освајаче претњом да ће на сопственој територији активирати атомску бомбу, па тако непријатељу неће остати ништа што би могао употребити. Можда је у томе и спас?

Превод Рајко Досковић
Извор: КМ.ru новости - 26 октобар 2009.