Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Мождани удар међу најчешћим убицама
30.10.2009. год.
Болести крвних судова су непријатељ број један у Србији и свету, а међу њима је мождани удар трећи најважнији узрок оболевања и смртности, као и најчешћи узрок инвалидитета, показују епидемиолошки подаци уочи Светског дана борбе против можданог удара, 29. октобра.
Код две трећине болесника мождани удар узрокује инвалидитет који најчешће за последицу има трајну радну неспособност. Процењује се да чак 46 одсто случајева можданог удара настаје у продуктивној фази опште популације, односно између 45. и 59. године живота. Време потребно за рехабилитацију после те болести највише зависи од тежине шлога, а само петина преживелих успе да се у потпуности врати у нормалу.
Чак 60 одсто пацијената остаје са мањим или већим последицама шлога, док трајно онеспособљени за самосталан живот, односно људи који зависе искључиво од туђе помоћи, чине остатак ове негативне статистике. Иако мушкарци имају већу предиспозицију за мождани удар, код нежнијег пола она чешће има смртни исход.
Симптоми
Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су поремећени покрети једне стране тела, слабост, неспретност, одузетост руке или ноге, поремећај осетљивости, трњење стране лица или тела, губитак вида на једно око, губитак координације или немогућност хода, неразумевање или немогућност говора.
Неуролози истичу да је од највећег значаја да се особе са тим тегобама што пре обрате лекару, јер пацијенти који, унутар сат до сат и по од почетка симптома, успеју да буду превезени до специјализованих установа за лечење акутног можданог удара, имају знатно веће шансе за повољнији исход болести.
У нашој земљи постоји могућност да се у специјализованим јединицама за мождани удар да најадекватнија могућа терапија можданог удара, а то је тромболитичка терапија, чији је циљ да разложи тромб који је акутно зачепио одређени крвни суд у мозгу и довео до настанка акутног исхемијског можданог удара.
Фактори ризика
Када су у питању фактори ризика, стручњаци указују да међу те факторе спадају многе болести, стања, околности и животне навике при чему на поједине факторе ризика, као што су узраст, пол и генетско наслеђе, није могуће утицати, али је зато на многе факторе ризика могуће деловати и смањити њихов утицај.
Узраст је значајан фактор ризика, јер старије особе чешће оболевају, али чак 46 одсто можданих удара настаје у продуктивнијој животној фази, што мождани удар чини великим здравствено-економским проблемом.
Пацијенти се упозоравају да могу да утичу на повишен крвни притисак, пушење, срчане болести, поремећај ритма срчаног рада, шећерну болест, повишене масноће у крви, као и да се здравије хране, избегавају стрес, воде рачуна о тежини и упражњавају физичку активност.
Код две трећине болесника мождани удар узрокује инвалидитет који најчешће за последицу има трајну радну неспособност. Процењује се да чак 46 одсто случајева можданог удара настаје у продуктивној фази опште популације, односно између 45. и 59. године живота. Време потребно за рехабилитацију после те болести највише зависи од тежине шлога, а само петина преживелих успе да се у потпуности врати у нормалу.
Чак 60 одсто пацијената остаје са мањим или већим последицама шлога, док трајно онеспособљени за самосталан живот, односно људи који зависе искључиво од туђе помоћи, чине остатак ове негативне статистике. Иако мушкарци имају већу предиспозицију за мождани удар, код нежнијег пола она чешће има смртни исход.
Симптоми
Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су поремећени покрети једне стране тела, слабост, неспретност, одузетост руке или ноге, поремећај осетљивости, трњење стране лица или тела, губитак вида на једно око, губитак координације или немогућност хода, неразумевање или немогућност говора.
Неуролози истичу да је од највећег значаја да се особе са тим тегобама што пре обрате лекару, јер пацијенти који, унутар сат до сат и по од почетка симптома, успеју да буду превезени до специјализованих установа за лечење акутног можданог удара, имају знатно веће шансе за повољнији исход болести.
У нашој земљи постоји могућност да се у специјализованим јединицама за мождани удар да најадекватнија могућа терапија можданог удара, а то је тромболитичка терапија, чији је циљ да разложи тромб који је акутно зачепио одређени крвни суд у мозгу и довео до настанка акутног исхемијског можданог удара.
Фактори ризика
Када су у питању фактори ризика, стручњаци указују да међу те факторе спадају многе болести, стања, околности и животне навике при чему на поједине факторе ризика, као што су узраст, пол и генетско наслеђе, није могуће утицати, али је зато на многе факторе ризика могуће деловати и смањити њихов утицај.
Узраст је значајан фактор ризика, јер старије особе чешће оболевају, али чак 46 одсто можданих удара настаје у продуктивнијој животној фази, што мождани удар чини великим здравствено-економским проблемом.
Пацијенти се упозоравају да могу да утичу на повишен крвни притисак, пушење, срчане болести, поремећај ритма срчаног рада, шећерну болест, повишене масноће у крви, као и да се здравије хране, избегавају стрес, воде рачуна о тежини и упражњавају физичку активност.
- Извор
- Танјуг
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »