Како је Црногорска АНБ ликвидирала Српску народну странку?

- Не смијемо се супротстaвљати Милу Ђукановићу, Брану Мићуновићу и Веску Баровићу
- Милић и СНП падају, тешко их је процијенити у паду
- Удружени СНС, ПзП и СНП немају синергетски ефекат

Три дана прије признања лажне државе Косово од стране Владе Црне Горе одржана је суштински комеморативна сједница предсједништва Српске народне странке. Тензије унутар Српске листе биле су примјетне. Српска народна странка и Српска листа дупло јаче од Покрета за промјене и трипут од Социјалистичке народне партије.

Андрија Мандић заказује хитну сједницу предсједништва, на којој ,,требамо да видимо шта ћемо даље“.

- ,,Да саслушам мишљења свих Вас. Да видимо треба ли што мијењати у нашој политици.“

Последња јесте и чаробна реченица. Наравно да треба мијењати. Наћи ћемо ми већ некога ко ће, као случајно, да предложи вид и мјеру промјена. Моћи ће и остали да засвирају, загуслају, па да за пас зађену. Ми ћемо провући то што имамо, немојте послије да буде да Вам нијесмо казали.

Оштри октобарски ваздух већ је резао по лицу. Подгорица са росом и сунцем које је сувише далеко и које првих, суштински зимских дана, и не грије.

Пристизали смо, један по један, у централу, већ од десет сати. Чланови предсједништва са сјевера каснили су због опреза у вожњи. Ваљда је од Биоча, па навише, било леда. Провијавао је и снијег.

Ударило се по некој домаћој лози, чији аутор није баш најбоље процијенио и разврстао снагу у градима. Досадно. Неизвјесно кад ће почети сједница. Прошетам са Јолем Вучуровићем до прве биртије да попијемо неку нормалну ракију. Зову из централе пет минута након једанаест сати:
- ,,Долази, ево полако сви пристижу.“

Српска народна странка и Српска листа биле су тада оно што је Социјалистичка народна партија данас на опозиционој сцени. Само још убједљивије. Да ли само зато, сједница почиње уопштеном анализом стања у редовима опозиције. Сви се слажемо око супремације СНС-а. Констатујемо очигледне ствари. Мада, нијесмо сложни око будућег пута.

Колико се данас Социјалистичкој народној партији не исплати да шлепа Покрет за промјене и Нову српску демократију, у не мањој мјери је тада Српској народној странци и Српској листи био беспотребан терет, са аспекта уског нарастања и идеолошке профилације, званични савез са СНП-ом и ПзП-ом. Највећи кочничари сарадње са СНП-ом (и ПзП-ом) били су Андрија Мандић и Горан Даниловић. То су они витезови који данас цвиле пред тим истим СНП-ом да их утрпа у своју приколицу, било да је ријеч о бојкоту или изборном наступу. Не питају како, само да им ко не отргне ручицу из СНП-ове шапе.

Преварант под контролом Црногорске ДБ, драстичније од Инсталираног Профитера, на самој сједници предсједништва противи се било каквој варијанти предизборне коалиције са СНП-ом. Блиска му је варијанта општег постизборног пребрајања, без претходних правила. Црвени војвода, док пуши бијели ,,Davidoff“ и припија брљаву лозу, бави се и суровом математиком:
- ,,Људи, не знам на основу којих параметара ми можемо да се договоримо било што са СНП-ом. Имали смо пар хиљада гласова више од њих на парламентарним изборима. Ми смо порасли више од 15 хиљада на предсједничким, а они исто толико пали. Прошло је пола године од предсједничких избора. И даље је присутан тренд нашег раста, а њиховог пада. Тешко је наћи репер на основу кога можемо измјерити СНП-ов утицај и дати им нешто опипљиво у коалицији.“

rakijaПреварант под контролом Црногорске ДБ је, чак, на сједници предсједништва сумњао у то да СЛ, ПзП и СНП могу зарадити синергетски ефекат удруженим наступом на изборима. Његова је логика (била) да значајан проценат бирача Српске листе не би гласао такву удружену опозицију, али и да бирачи ПзП-а не би били спремни да подрже ,,четничког војводу“. Преварант је подсјетио и да добар дио бирача Српске листе неће гласати листу ,,на којој је име Предрага Булатовића, у било којој варијанти“.
- ,,Нити ону на којој је Срђа Милић, човјек Света Маровића. Мала је Црна Гора, све се зна“, закључује Red Duke.

Славен Радуновић, потпредсједник Српске народне странке, који је до тада мудро ћутао, јавља се попут запете пушке. Као по лоју, подржава причу Преваранта под контролом ProductImage_2991Црногорске ДБ и каже да и он има релевентне податке о томе да опозиција, удружена, нема синергетски ефекат.

Приде, тада у Црној Гори практично није било ванпарламентане опозиције, лише Грађанске партије и Социјалистичке партије Југославије. Не могу се сјетити никога трећег. Остали су се ,,упртили“ у Скупштину на леђима ,,великих“.

Радуновић, који се баш и не зна поиграти ријечима, иако десет пута моралнији и коректнији од Мандића и Даниловића (треба ли рећи и наивнији), открива и грм и зеца. Упорно понавља тезу да је коалиција Српске листе, Покрета за промјене и Социјалистичке народне партије немогућа.

- ,,Па, добро! Шта је онда решење?“, некако у глас питамо Будимир Алексић и ја.

- ,,Постизборна коалиција Демократске партије социјалиста са трансформисаном Српском народном странком“, из ведра ће неба Славен Радуновић.

Тада сам први пут у животу чуо тезу да је Српској народној странци потребна трансформација. Тај појам ме је, данима након тога, гребуцкао по мозгу. Мада, желио сам да вјерујем, када су ме мисли о томе притискале, да је ријеч о козметичко-техничкој, а не политичко-идентитетско-идеолошкој равни. Није ми било страно закључити, у истом тренутку, ако бих желио да изведем позитиван закључак, да се радним предлогом о коалицији са ДПС-ом, могуће жели направити дистинкција налик оној између ирских католика и Енглеза, макар и једни и други били у власти.

Алексић се најкочоперније, у старту, противи тој идеји. Интересује се за разлоге. Радуновић појашњава да ,,неки много утицајни фактори, најутицајнији, желе помирење у Црној Гори“, те да се такав процес ,,може извести само сарадњом легитимних представника националних Срба и Црногораца.“

Предсједник Политичког савјета Српске народне странке и даље наваљује. Прецизан је:
- ,,Шта је са културно-просвјетном аутономијом, Славене? Шта је са истицањем националних симбола српског народа? Шта је са српским језиком којим говори двије трећине грађана, а само 21% црногорским?“

Радуновић се осмјехује на начин који минимизира Алексићеву тезу. Упада Мандић:
- ,,Не, чекајте, мислим да је добра ова Будова теза. Дајте да узмемо у обзир културно-просвјетну аутономију. Да она буде наш услов када будемо правили коалицију са ДПС-ом.“

За име Бога милога, је ли културно-просвјетна аутономија право мањине? Или није?

Упадох у ватру:
- ,,Имам једно логично питање: ако дођемо у позицију да правимо постизборну коалицију са ДПС-ом, то значи да ми, ПзП и СНП, такође, колико и ми и ДПС, имамо већину, је ли тако? Односно, можемо правити неком, или са неким, већину само ако смо тас на ваги. Да поједноставим, у тој варијанти, нема ни теоретске шансе да ДПС има већину.“

Мук.

- ,,Јесте, нема шансе да ДПС има већину без нас“, Мандић није оклијевао.

- ,,У реду. Зашто онда са СНП-ом и ПзП-ом не формирамо постизборну коалицију?“, заиста се нијесам правио наиван.

- ,,Добрило, не буди смијешан“, констаује Мандић и шара погледом по профилу или анфасу осталих учесника састанка.

- ,,Ја постављам врло прецизно питање“, констатујем.

- ,,Ја ти опет кажем: не буди смијешан. Ха-ха-ха… То нико не подржава. То неће ни СНП и ПзП, све и кад би им могло бити. Ево, ‘оће и Радојица нешто да каже“, отресе ме црвени војвода као пиперску мурву.

Прије него ће Радојица Живковић констатовати да више није за опстанак Српске листе у којој су српски Шешељеви радикали и Српско народно вијеће Момчила Вуксановића, Радуновић појашњава да се нада да ће ДПС на наредним изборима наступити самостално, без СДП-а, те да ће, након избора, постојати пуни капацитет за трајну и стабилну коалициону сарадњу СНС-а са ДПС-ом. Гора Црна је стабилна.

Тражио сам опет ријеч:

- ,,Интересује ме, Славене, шта српски народ добија коалицијом Српске народне странке и Демократске партије социјалиста?“

- ,,Тробојку за народну заставу, уклањање стихова Секуле Дрљевића из актуелне химне Црне Горе и пуну равноправност српског језика кроз форму благе измјене постојећег Устава“, тврди Радуновић, као из топа на Церу.

- ,,Тробојку за народну или државну заставу, нијесам можда добро чуо?“

- ,,Народну, државну не можемо добити“, Радуновић нема дилему.

- ,,Зар то није био захтјев СНП-а приликом рада на новом Уставу, против чега смо ми били?“, мислио сам да је моје последње питање тога дана.

- ,,Јесте, то је реална политика и једино могуће у овом тренутку. Боље да се томе прилагодимо, него да се противимо реалности. Постоји сагласност на вишим адресама.“

Горан Даниловић је, у тим тренуцима, гледао испред себе и гладио привезак и кључеве од аутомобила. Као да није био превише задовољан интерпретацијом игранке која слиједи, а знао је њен сценарио. Мандић је стењао, са прстом преко уста и на носу што је најчешћа реакција црвеног војводе када ствари не иду довољно глатко. Радуновић је направио, нема дилеме, непредвиђене грешке у корацима.

- ,,Тражим још једном ријеч, нећу више“, украдох још један термин за питање.

- ,,’Ајде још једном“, насмијеши се, са муком и колутом напријед у очима, Преварант под контролом Црногорске ДБ.

- ,,На који ћемо начин, као конституент такве власти, регулисати питање коришћења расположивих државних ресурса од стране Срба и повратити буџетска средства која Срби улажу? Дакле, ко користи српске паре? На страну симболе, чије су наше паре?“, питао сам, гледајући Радуновића у очи, подразумијевајући да, као формални предлагач идеје, макар наслућује одговор на ово питање.

Није се двоумио да ,,прецизира“:
- ,,Не, не… Не можемо ми добити ништа преко симбола. И то је наша велика побједа. Не могу Срби добити паре јер се томе противе Мило Ђукановић, Веско Баровић и Брано Мићуновић који располажу државним и парадржавним парама и неће да их дијеле. Њима се не можемо супротставити, поготово се не смијемо супротстављати Брану Мићуновићу и Веску Баровићу.“

- ,,Људи, ради чега ћемо ми, онда, да улазимо у коалицију са ДПС-ом?“, питам и себе и Мандића и Радуновића.

Иако је Мандић испред себе, а нашим очима у сусрет, ANBиспружио унутрашњост шаке, сугеришући свима да жели нешто да појасни, Радуновић ће допунити претходно саопштене тезе:

- ,,Морамо се реформисати и медернизовати. Каснимо за СНП-ом и ПзП-ом. Ако их не претрчимо – оде воз, никада нећемо бити у власти. Они имају већи маневарски простор и коалициони капацитет за постизборну коалицију са ДПС-ом. Све друго је небитно. Питање је само што ћемо ми, као СНС, урадити до следећих избора.“

Тајац који је настао Мандић је искористио да саопшти да се неће гласати ни о каквим одлукама предсједништва, него да је састанак, иначе, консултативног типа, са циљем да се чланови најужег страначког руководства искључиво упознају са новим изазовима и курсом политике странке, који намећу околности. Дакле – свршена ствар. Некако сам, полузнојав, успио да потрефим врата и изађем напоље. Већ је било отоплило. Пола два. Нијесам лагао себе, знао сам да ни инфузије неће спасити СНС.

Сигуран сам да Новак Радуловић није присустовао сједници предсједништва, јер је Преварант под контролом Црногорске ДБ на почетку састанка констатовао да му се потпредсједник из Никшића јавио и казао да има обавезе у Кинолошком савезу Србије. Мислим да су сви остали чланови предсједништва, лише Јованке Матковић (члан у проширеном саставу), присуствавали сједници. Памтим и појединачне гестикулације и фаце учесника састанка током ове траумирајуће приче. Паралелно, очекујем да ће макар Будимир Алексић, професор Богословије и православни хришћанин, потврдити, онима који га буду питали, ову сторију.

До мене је само још једна ствар. Ако има невјерних Тома – заклињем се у ћивот Светога Василија Острошкога да је Славен Радуновић дошао са конретном дефиницијом постизборног савеза ДПС-а и СНС-а на сједницу страначког предсједништва. Томе се није супротставиo Андрија Мандић него је, чак, директно и недвосмислено, стимулисао ту причу. Толико од мене.

Ћутање након сједнице предсједништва Српске народне странке. Јавни сервис ТВЦГ и независни дневник ,,Вијести“ увелико најављују из пословично ,,добро обавијештених извора“ да ће Влада Црне Горе донијети одлуку о признању лажне државе Косово. Добар дио чланова предсједништва осјећа нелагоду.

Шта сад да радимо? Су’чим ћемо изаћ’ пред Милоша?

Таман се стишале емоције поводом љетњих пикника у организацији Андрије Мандића и Горана Даниловића. Само неколико седмица раније, Преварант под контролом Црногорске ДБ страначке паре, и поред закашњелих плата за администрацију СНС-а, уложио је у сплаварење Таром активиста и функционера СНС-а са Родериком Муром, амбасадором САД-а у Подгорици. Мандић се надао да ће то остати тајна. Када су теренци СНС-а са периферије Подгорице почели долазити у страначку централу на Старом аеродрому и распитивати се о томе да ли се велики лидер уортачио са ,,онима што су нам убијали дјецу 1999. године“, Преварант је бјежао, како је знао и умио из страначких просторија.

Љета Господњег 2008-ог, Андрија Мандић организовао је излет и наручио гозбу за Родерика Мура у Барама Тушинским, у шавничкој општини. Уз пробране специјалитете: скоруп, грушавину, пшенични и кукурузни хљеб са плоче, јагњетину испод сача и ону кувану у вареници, те готовац и смочани качамак, Преварант је триповао да одрађује историјску дипломатску мисију. Маштао је о америчком ,,амину“ за савез са ДПС-ом. Би црвени војвода да помири Црну Гору. Мученица, чекала на њега.

Када је амерички амбасадор кренуо пут јуначких Ускока и Дробњака, Андрија Мандић је позивао појединце из локалног општинског одбора Српске народне странке. Предложио је да се што више народа окупи на мјесту светковине. Преварант зна и како се води сеоска кампања између избора:
- ,,Лажите тај народ горе. Обећавајте им, у присуству амбасадора Америке, тракторе, кредите и косачице. Све што буду тражили, може, како не би могло.“521px-US_Great_Seal_Reverse.svg

Родерик Мур је дипломата. Никоме ништа није обећао. Сем једне приватне ствари домаћину у Барама Тушинским. То обећање је реализовао.

За остатак је поручивао:
- ,,Урадите пројекте. Дајте иницијативе преко Владе.“
Е, Мандић је хтио у ту Владу. Ваљда да регулише тракторе, кредите и косачице.

Рекох, Родерик Мур је дипломата. САД су излобирале признавање независности Косова. Владе Црне Горе и Македоније, да им младост лакше падне, у пакету су, 9. октобра, признале лажну државу Косово, под америчким пристиском. Милану Роћену је, у име издајника из Подгорице, запала част да призна, посредно, Матији Бећковићу да је заиста умрла стара Црна Гора. Званично.

Играчи Мила Ђукановића и тајкуна у врху Српске народне странке били су у небраном грожђу. Поперили се, у псовкама, Родерику Муру и на оца очинскога, па још и на мајку мајчину. Него, није проблем Косово, проблем је што је искрсао ,,детаљ“ који нас више не чини релевантном младом за политички промискуитетан ДПС. А, таман смо почели да сањамо, ни ,,Индекси“ и Даворин Поповић нам нијесу равни. Ресори, Влада, хедонизам, трговина на велико и мало. Ма, наћи ће се начин…

Шта урадити деветог увече? Роћен је рекао што је било до њега.