Папа Бенедикт XVI канонизовао борца против Православља Сигмунда Фелинског

Скоро одмах након посете архиеп. Илариона у Риму је био прослављен надбискуп Сигмунд Фелински, који је познат као један од најжешћих бораца против Православне Вере. Он је, може се рећи, специјалиста за обраћање православне деце у римокатоличку веру.

Познати петербуршки друштвени делатник говорио о личности надбискупа Сигмунда Фелинског и његовој погубној улози у историји Русије

Папа римски

У недељу 1. октобра, папа римски Бенедикт је прибројао лику римокатоличких светих надбискупа Сигмунда Фелинског. Та канонизација православним људима може да буде примљена само са сажаљењем и недоумицом, јер је на последњем сусрету председника Одељења за спољашње црквене односе Московске патријаршије, архиепископа Илариона са римским папом много говорило о враћању традиционалном хришћанству, о томе, да традиционални хришћани морају да се уједине против либерализма и безбожности, који су преплавили Европу.

Али чим је архиеп. Иларион напустио Рим, папа римски је заузео традиционалну римокатоличку пропаганду. Скоро одмах након посете архиеп. Илариона у Риму је био прослављен надбискуп Сигмунд Фелински, који је познат као један од најжешћих бораца против Православне Вере. Он је, може се рећи, специјалиста за обраћање православне деце у римокатоличку веру. Са тим циљем он је отварао дечија сиротишта за децу у Русији, у Аустроугарској, и православним енклавама. Управо кроз децу он се занимао прозелитизмом ка Русији.

Надбискуп Сигмунд се родио у породици пољских револуционара. Његова мајка је била послана у Сибир за своју револуционарну делатност. Он се од детињства васпитавао у себи мржњу према Православљу и Руској империји. Када је 1862. године, по препоруци Александра Другог постао надбискуп варшавски, одмах је показао своју унутрашњу грабљиву природу, тренутно је прекинуо све пријатељске односе са Царем, стао на страну папе и постао један од главних провокатора пољског устанка у 1863. години. Римкатоличка Француска га је користила његову мржњу према Русији у својим интригама. Наполеон Трећи је у њему увидео свог савезника. Император Александар Други је био принуђен да лиши надбискупа Сигмунда варшавске катедре због учешћа у пољском устанку и његове повезаности са Француском. Цар му је предложио да оде ван граница, јер он не може управљати варшавском катедром на добро Руске империје и пољског народа, али је тадашњи папа Пије Девети посебно издао енциклику, која није разрешавала надбискупу Сигмунду да самовољно остави катедру. Као резултат, поданик Руске империје Сигмунд Фелински био је дужан да послуша папу и пренебрегне законима Руске империје, нарушивши послушност Цару.

Видећи симпатије садашњег папе према Пију IX ми, православни хришћани, знајући за однос последњег према Русији и Православљу, треба да се замислимо шта Бенедикт XVI подразумева под повратком традиционалном хришћанству. Ако је архиеп. Иларион говорећи о традиционалном хришћанству, имао у виду, без сумње, нашу Православну веру, онда папа, наравно, има у виду повратак најснажнијим облицима опструкције Православне Вере, што се догодило у 19 веку, за време Пија XVI.

Руски ТВ канали, говорећи о канонизацији Сигмунда Фелинског, ставили су га у исти ред са таквим Православним Светитељима као што су Јован Кронштатски и Блажена Ксенија! То је снажно сведочанство колико је наше савремено друштво слепо и млако у односу према скривеној и јавној експанзији римокатолицизма на Русију. У већини нико не види опасност коју представља нова експанзија римокатолицизма на Русију. А међутим, још је 80-их година о тој претњи говорио Свјатејши патријарх Пимен, који је прозревајући да ће бољшевизам у Русији пасти, упозоравао да је Руска Православна Црква веома ослабљена, и да ће користећи се њеном слабошћу, римокатолици поново покушати да захвате и поробе нашу Цркву. Морамо да бдимо и да памтимо речи Патријарха Пимена да се са „**католицима можемо сусретати само да би заједно попили чај“. Бенедикт XVI је својим изазовним прослављањем борца против Православља и Русије, Сигмунда Фелинског показао да се римокатолицизам није променио. Зато ми, православни хришћани не треба да падамо у екстазу што ће римокатолици да постану православни; у стварности они ни не мисле да постану православни, они супротно, прослављају оне, који су се борили са Православном вером, они канонизују специјалисте за одвлачење православне омладине у крило римокатолицизма.

Ми, православни хришћани, треба да следимо предањски традиционални пут, исписан од стране Светог благоверног кнеза Александра Невског и његовог духовног оца, митрополита кијевског Кирила. Сећамо се, усиљени напори папске дипломатије да у папизам обрати Светог кнеза, заштитника Отаџбине, народног хероја Русије, Александра Невског, пропао је. Историја је до нас донела одговор благоверног кнеза делегатима папе Инокентија IV: „Чујте посланици папини и преокајани прелесници! Од Адама до потопа, и од потопа до поделе језика, и од поделе језика до Авраама, и од Авраама до проласка Израиљевог кроз Црвено море, и од почетка царства Соломоновог до Августа цара, и од почетка Августа ди Рођења Христовог, и до Страдања и Васкрсења Његовог, и од Васкрсења Његово и одласка на небеса у до царства Великог Константина и до Првог Сабора и до Седмог Сабора: све ово сматрамо за добро, а од вас учења не примамо!“

Ово завештање Светог благоверног кнеза Александра Невског ми морамо увек да памтимо.