Игор Радојичић: Због наметања одлука БиХ личи на Блиски исток

Због интерних разлика и наметања одлука овај простор све више личи на Либан или Блиски исток и земљу којом се влада декретима, рекао је Игор Радојичић, предсједник Скупштине РС.
Игор Радојичић: Због наметања одлука БиХ личи на Блиски исток

"Док год једна страна у БиХ буде имала сигурност да ће њихове намјере бити спроведене кроз наметнуте одлуке - дотле нема договора у БиХ", истиче Радојичић.

НН: Како се дошло у ову ситуацију са "Електропреносом БиХ"?

РАДОЈИЧИЋ: Прије око пет година ушло се у трансформацију електроенергетског система у БиХ намјером да се издвоје сектори производње преноса и дистрибуције, а сектор преноса би био обједињен на нивоу цијеле БиХ и преведен у посебну државну компанију. Формирана је на специфичан начин, тако да су оба ентитета унијела дио свог власништва гдје је РС мањински, а ФБиХ већински власник. Од почетка су наступили проблеми око унутрашње организације, начина одређивања и расподјеле средстава. Није највећи проблем направљен самим законом колико касније, када се у Управном одбору поново инсталирао странац, који је био пресудан у одлучивању и као по обичају у овој земљи он је био на страни федералних гласова и захваљујући гласу тог странца, а радило се о службенику који је по занимању египтолог, значи стручњак за египатску историју и културу, што је јако сродно са "Електропреносом", и она је направила белај. Систем одлучивања, Статут, начин кориштења средстава је нешто на шта је РС упозоравала цијело вријеме. То је довело до блокада јер двије владе као представници два акционара не успијевају постићи споразум и до ове ситуације у којем Управном одбору истиче мандат, па га је високи представник продужио.

НН: Шта је, по Вашем мишљењу, спорно?

РАДОЈИЧИЋ: Прво је принципијелно спорно даље наметање високог представника у било којој области. Високи представник је у петак, када је њихово омиљено вријеме за наметање, што би се могло упоредити само са периодом "високог зрачења" Педија Ешдауна, донио осам закона за једно поподне, а након тога су услиједили налози супервизора за Брчко. Даље, спорно је одлучивање у "Електропреносу" јер док год ФБиХ зна да има великог тату који ће за њу да одлучи, било да је ријеч о странцу, члану Управног одбора, било да је ријеч о високом представнику који ће нешто наметнути, нема договора и не само у овој области, него и у свим другим областима. Интересантно је да супервизор у ствари први говори о распаду "Електропреноса". Значи, цијело вријеме РС тражи фер унутрашње односе у "Електропреносу", дефинисање преносних подручја, начина одлучивања и распореда средстава, а супервизор сада уводи у причу тему распадања. Он прописује неке ситуације за случај распада компаније и ту уводи у појам узимање имовине и додјелу те имовине некоме ко није титулар и то је сада у супротности са низом ствари од Европске конвенције о људским правима и слободама и њеним пратећим протоколима, па наравно и до Устава који гарантује право на својину.

НН: Хтјели или не хтјели, људи у РС желе РС као снажан фактор у БиХ. Да ли би високи представник требало да узме у обзир ту вољу?

РАДОЈИЧИЋ: Високи представник не слуша народ у РС. Он слуша дијелом стране факторе који су га довели, а дијелом сарајевску чаршију и док год једна страна у БиХ буде имала сигурност да ће њихове намјере бити спровођене кроз наметнуте одлуке, дотле нема договора у БиХ. Ви ћете данас наметнути једну одлуку, имати сутра захтјев за наметање три нове и то експоненцијално расте. Онда то није пут који је међународна заједница декларисала, значи трансформација међународног присуства овдје, већ је то пут у потпуну зависност, пут у владање декретима. Ова криза иде ка томе да сад високи представник у колизији са РС треба малтене сваки дан да намеће нове одлуке којима ће нешто проглашавати и поништавати и то међународну заједницу уводи у потпуни протекторат над БиХ. То нема везе са вољом народа у РС. Када је ријеч о вољи народа РС, она је изражена на изборима и народ изабере данас једну, сутра другу странку. Међутим, у континуитету је од 1995. године био концепт снажне РС и свака власт која је била у РС имала је проблем комуникације са Сарајевом и дјелимичан проблем комуникације са међународном заједницом и свака власт у току свог мандата је била мање или више оцрњена. СДС-ове власти су по дефиницији биле проблем за међународну заједницу и наравно за бошњачку политичку елиту, па је онда и својевремено ПДП-ова власт била на црним листама, а сада је СНСД на власти и на удару је јер је носећа партија која проводи ту генералну вољу грађана који инсистирају цијело вријеме на јакој РС. Према томе, сутра када дође нека друга политичка партија она ће такође бити на удару, јер ако би водила неку другу политику она не би дуго поживјела. Она би вољом грађана била срушена. Проблем међународне заједнице и Сарајева није Додик који је сваки дан у пет негативних прилога присутан у федералним медијима, јер очито постоји проблем са генералним јавним мњењем, а то неки не желе да схвате.

НН: Какав одговор РС може дати да се то наметање заврши?

РАДОЈИЧИЋ: Нажалост, ово је простор који је очито дугорочно проблематичан и то због унутрашњих разлика и због међународних интереса он више личи на Либан и Блиски исток него на Европу, јер се овдје све више успоставља однос снага у ком ће тињати замрзнути сукоб дуго времена и чини ми се да то одговара једном дијелу међународне заједнице.

НН: Шта Ви мислите да ли постоје утицаји неких страних фактора на политику у БиХ и поједине партије како би се промијенила ситуација изнутра?

РАДОЈИЧИЋ: Овдје важи правило "завади па владај", док год СНСД дјелује кохерентно и снажно изнутра постојаће покушаји да се направи пометња изнутра и то се повремено појачава и повремено стагнира. Како се повећава криза, тако се повећавају и притисци и подметања. Политичко водство РС је потпуно свјесно тога и ми нисмо наивни, нисмо ми од јуче у политици. Наравно, не можете бити потпуно имуни јер међународни центри моћи утичу на такве ствари, али смо свјесни те ситуације и свјесни смо да то није завршило, само се појавни облици мијењају.