Колико пара, толико зуба
Србија се поделила и по осмеху: док нам се естрадне звезде и политичари осмехују „порцуланцима”, безметалним, с цирконом и керамиком, кроз коју не пролази светлост, вредним и по 10.000 евра, у уличним протестима виде се људи с једва два зуба у вилици. Они потврђују два податка из статистике о здрављу зуба становника Србије. Први – да о зубима највише брину најбогатији и други – да је много људи све крезавије: по неким рачуницама, сваки седми одрасли становник Србије нема ниједан свој зуб.
Да је Србијом завладала крезубост, која ће како пада животни стандард, бити све видљивија, упозорава и професор Стоматолошког факултета на предметима Пародонтологија и Орална медицина др Обрад Зелић.
– Пре 15 године на улици сте ретко видели младог човека без јединица, дакле без предњих зуба, а сада је таквих све више. Виђам и девојке које док причају стављају руку преко уста, свесне изгледа својих зуба. У ординацију пацијент све чешће стиже са захтевом да му поправимо само предње зубе, дакле „фасаду” јер нема пара да поправи све. Наравно, има и оних других који не питају за цену услуга јер уз џип, кућу с базеном иду и одговарајући зуби – каже професор Зелић.
Опште је мишљење да је стање здравља зуба у Срба почело да се погоршава после ступања на снагу новог Закона о здравственом осигурању према коме пунолетни грађани, у стоматолошким службама домова здравља, поправке и вађење зуба плаћају из свог џепа, а то је, подсећамо, уведено почетком 2006. године. Само у првој години примене новог прописа забележено је за скоро упола мањи број посета државном стоматологу, прецизније за 46,54 одсто. Од три милиона и 723.136 посета, колико их је било током 2005. године, број се смањио на 1.990.187 у 2006. години, према статистици Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.
Професор Зелић каже да, ако смо искрени, морамо да признамо да ни пре ове одредбе здравље зуба у Срба није било савршено, али је ипак било боље него данас. Сада су материјалне могућности здравствене касе прилагођене стварности, па држава плаћа само обичну протезу, „кастањете”, како у шали др Зелић назива тоталну зубну протезу. Ова протеза је после 65. године бесплатна, представља нижи ниво стандарда услуга, али омогућава човеку да једе и да није крезуб. У богатијем свету и старији људи данас се чешће одлучују за имплантате, али за наше пензионере то је мисаона именица. Вратиле се „кастањете”, а с њима и многи вицеви о „таштиним зубима”, типа „Шта је то што дању сикће, а ноћу се купа у чаши”. Наш саговорник се сећа и времена када су се о државном трошку мењали мостови и зуби јер се ономе ко је имао „везе” није допадала – боја.
– Од када се све плаћа, људи долазе у амбуланту тек када их зуб неподношљиво боли, буди ноћу, када потамни, или када десни крваре… Значи, када догурају цара до дувара. Тада је одлазак зубару насушна потреба, мада и даље има оних којима је стоматолог прилика да покажу свој луксуз – сматра др Зелић.
Докторка Весна Кораћ, магистар стоматолошких наука и специјалиста социјалне медицине из Института „Батут”, за „Политику” издваја свеже податке, који указују да се стање ипак мало поправило: у 2008. години забележено је 2.043.337 посета стоматологу у државним установама међу одраслим становништвом, дакле, онима који плаћају поправке и пломбе, а сличан је број и из 2007. године.
– Подаци говоре о томе да се усталио број одраслих који користе стоматолошку заштиту у домовима здравља. Ове услуге се обављају у нешто већем обиму, али и даље знатно мање него пре 2006. године – каже докторка Кораћ.
Докторка Кораћ објашњава да је познато да је социјално-економски статус значајан показатељ стања здравља зуба. Истраживања су потврдила да је сиромашни свет много чешће безуб него особе с добрим и високим примањима, да сиромашни људи чешће немају ни протезу, ређе имају свог стоматолога и ређе перу зубе. Тако код зубара у дому здравља стижу људи срећни што имају где да поправе зубе за мање новца него што то би то могли да да ураде код приватника. То су показали подаци из рада др Мирјане Живковић-Шуловић о задовољству грађана стоматолошком заштитом, саопштени на прошлонедељној Националној конференцији о квалитету здравља. Код зубара у дом здравља одлази грађанин просечне старости 42 године. У 56 одсто случајева има средњу школу, а своје материјално стање оцењује у чак 50 одсто – осредњим. Државном стоматологу жене су остале верније, у чак 60 одсто случајева оне имају изабраног стоматолога, за кога кажу у чак 93,8 одсто случајева да је стручан и да им посвећује довољно пажње(89 одсто).
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »