Сећање на почетак Другог светског рата

Пре 70 година, на данашњи дан, нападом тадашње нацистичке Немачке на Пољску, почео је Други светски рат. Тачан број људских жртава није утврђен, мада већина историчара помиње бројку од 55 милиона људи. Комеморативне свечаности широм света и у Београду.

Други светски рат, који је почео на данашњи дан нападом нацистичке Немачке на Пољску. Tрајао је од 1939. и 1945. године, а водио се између два блока држава - Сила осовине, на челу са Немачком, и Савезничких снага, на челу са СССР-ом, Великом Британијом и САД-ом.
Напад нацистичке Немачке на Пољску
Боље рат него пакт, боље гроб него роб

Југословенска влада је пратећи догађаје у Европи од стране Хитлерове нацистичке Немачке очекивала да ће и Југославија бити нападнута. Један од начина да се реше безбедносни проблеми Краљевине Југославије било је и потписивање пакта са Немачком 25. марта 1941.године.

Повољни услови за Краљевину Југославију у овом уговору нису били гаранција да ће бити и испоштовани од Хитлера. Супротна одлука значила је сигуран рат са Немачком и њеним савезницима који су потпуно окруживали Краљевину Југославију.

У току ноћи 20. марта одржана је седница на којој је југословенска влада решила да приступи Тројном пакту У Бечу је 25. марта потписан протокол о приступању Тројном пакту.

Народ није био задовољан овом одлуком јер је сматрао сарадњу са нацистима неприхватљивом. Због тога су избиле демонстрације и изведен је државни удар 27. марта 1941. године на челу са генералом Душаном Симовићем.

Државни удар изведен је у ноћи између 26. и 27. марта . Срушена је влада Драгише Цветковића, похапшени сви њени министри, свргнуто намесништво, а на радио станици Београд је објављено да је престолонаследник Петар II Карађорђевић проглашен пунолетним.

Нова влада постављена је у рано јутро 27. марта 1941 године са генералом Душаном Симовићем као њеним председником.

Истог дана организоване су демонстрације широм простора Краљевине Југославије у којима су већину чинили Срби. Народ је истог дана изашао да да подршку обарању владе и на улици су се чуле пароле Боље рат него пакт, боље гроб него роб.

Хитлер је побеснео чувши за догађаје у Југославији. Његове планове о нападу на СССР је морао да одложи.

У ноћи између 5. и 6 априла 1941 . године потписан је уговор између Краљевине Југославије и Совјетском Савеза.

Југославија је признала СССР, а он пристао да поштује независност Краљевине Југославије, територију и суверена права, а у случају напада Немачке на Југославију, ће стати на страну Краљевине Југославије.

У зору 6. априла над Београдом су се појавили немачки бомбардери.

Тиме је отпочео напад нацистичке Немачке на Југославију. Осим Београда, бомбардовани су и други градови у Србији .

Уништене су многе грађевине међу којима је и Народна библиотека. У овом нападу без објаве рата учествовале су поред Немачке и Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија.

У знак сећања на 1. септембар 1939. године, на почетак рата који је однео 55 милиона живота, у Београду ће бити одржано комеморативно окупљање.

Церемонија одавања почасти биће организована крај спомен-плоче посвећене деловању Југословенско-пољске лиге у Другом светском рату, најавио је Сектор Министарства рада и социјалне политке за борачко-инвалидску заштити, који је, са амбасадом Пољске у Србији, организатор комеморације.

Комеморативном окупљању присуствоваће највиши дипломатски и војно-дипломатски представници Пољске у Србији, градоначелник Београда Драган Ђилас, ветерани Другог светског рата, најављено је у саопштењу.

Период Другог светског рата је у сећању Пољака записан као време огромних искушења за народ, јер је та држава, од свих савезника, била једина земља која се борила од 1. септембра 1939. године па све до 9. маја 1945. године.

Након што је пала одбрана Пољске, границе са Румунијом и Мађарском почеле су да прелазе хиљаде пољских избеглица - цивила, али пре свега припадника војних јединица евакуисаних с фронта.

Ти су људи, најчешће без икаквих средстава за живот, без пасоша и исправа, хтели да стигну до савезничке Француске, преко Југославије и Италије.

Пољске избеглице, прелазећи границу на Дунаву, наилазиле су на спонтану помоћ Срба који су са њима делили храну и давали им новац, подсећа се у саопштењу.

Центар за пружање помоћи пољским избеглицама у Београду, који је био је отворен 24 сата дневно, основали су активисти предратне Југословенско-пољске лиге.


Велика економска криза један од покретача рата

Други светски рат почео је 1. септембра, нападом фашистичке Немачке на Пољску.

Југославија је нападнута 6. априла 1941. године, а рат је окончан 9. маја 1945. године безусловном капитулацијим Трећег рајха.

Избијање Другог светског рата био је процес који је трајао скоро целу деценију и коме је главни катализатор била Велика економска криза, настала у САД у октобру 1929. године.

Са кризом је дошло до појаве екстремних левих и десних идеологија и наглог пораста антисемитизма.

Нападу на Пољску претходила је насилна анексија Аустрије 1938. године и окупација Чехословачке 1939. године.

Други светски рат је трајао више од пет година. Совјетске и америчке трупе су се 25. априла 1945. године спојиле код Торгауа и практично пресекле Немачку напола.

У исто време је почела Берлинска битка током које је Хитлер извршио самоубиство, а сам Берлин се предао 2. маја.

Нова немачка влада под адмиралом Деницом је отпочела преговоре о капитулацији, који су завршени 7. маја, а 8. маја 1945. године је објављен прекид непријатељстава.


Најкрвавији сукоб у историји

Сукоби са Јапаном још нису били завршени. С обзиром на америчка уверења да би класичан напад на Јапан значио огромне губитке на савезничкој страни, донета је одлука да се Јапан присили на предају употребом атомске бомбе.

Шестог августа 1945. године на Хирошиму је бачена атомска бомба, која је изазвала дотле незамисливо разарање, а 9. августа је бачена и друга атомска бомба на град Нагасаки.

Јапанска влада је схватила да је даљи отпор бесмислен и 15. августа објављена је безусловна капитулација. Она је формално потписана 2. септембра на америчком војном броду "Мисури" у Токијском заливу, што је датум који представља службени завршетак Другог светског рата.

Тачан број људских жртава Другог светског рата није утврђен, нити ће икада бити утврђен. Већина историчара помиње бројку од 55 милиона људи, при чему је 10 одсто од тог броја погинулих војника и 90 одсто цивила.

Број рањених је био вишеструко већи, што Други светски рат чини најкрвавијим сукобом у историји.

Рат је довео до драматичних демографских промена у многим областима света.

Целе етничке заједнице су или десетковане или присилно расељене. Најјезивији пример представља готово потпуни нестанак Јевреја у Европи. Петнаест милиона Немаца је протерано из великог дела Источне Европе.

Холокауст, чије су размере и облици откривени тек након завршетка рата, за многе је представљао још већи шок од самих ратних разарања.