Јужна Осетија: година независности

Република Јужна Осетија обележава прву годишњицу признања независности. Пре годину дана председник Русије Дмитриј Медведев је потписао одговарајући указ. Локални становници су очикивали ово признање скоро 20 година. Од сада је то главни празник за осетински народ. Ових дана Цхинвал се сећа догађаја од августа прошле године, говори о будућности и изражава неизмерну захвалност Русији за подршку. Из главног града Јужне Осетије извештава наш дописник Светлана Калмикова.

"На првом спрату хотела Алан, који су пре годину дана гађали грузијски тенкови, отворен је нови музеј. Поводом дана признања независности Јужне Осетије овамо су из читавог света довезли лутке. Тако је градска администрација Цхинвала одлучила да честита празник најмлађим житељима. И сада, годину дана после страшних августовских догађаја, деца овде настављају да се играју „рата“, уперивши цеви својих пиштоља играчака у страну аутомобила који пролазе".

Желели бисмо да деца 1. септембра оду у школу под утиском од посете овом музеју, говори помоћник председника републике Јужне Осетије Жана Засејева:

"Замолили смо да сву децу проведу кроз овај музеј, и затим да их поведу у школе. Знате, наша деца су посебна, ако им погледамо у очи, видимо у њима још увек страх и наду. Година је прошла, али деца се тешко опорављају, зато што су се, седећи у подрумима, са луткама у рукама молили Богу да преживе. Зато када је у Дечијој робној кући остала једна мала смешна играчка, напола изгорела, ми смо је предали Музеју Геноцида".

За сада се музеј сместио у на брзину обновљеном хотелу. Нова пластична врата, зелени теписи поред улаза. Музеј лутака треба да буде на добром месту, мислим да ћемо за 2-3 године имати други град и посебан музеј лутака, говори Жана Засејева.
На рату у Цхинвалу подсећа много тога. У неким улицама скоро је све срушено. Део једноспратних кућа једноставно је попадао као куле од карата од бомби или граната. Друге имају срушен први спрат и зјапе рупе. Зидови су изрешетани гелерима и мецима. Близу бившег штаба миротвораца, где је у ноћи између 7. и 8. августа 2008. пала прва граната и где се сада налазе руски граничари, штрчи тенковска цев. Она се тако забила у темељ куће да никако не може да се извади. А унутра су гранате које нису експлодирале.

Али живот се наставља. Цхинвал се постепено обнавља. Са брда се виде нови црвени кровови новоизграђних кућа. На главној раскрсници трепћу нови семафори. Обновљена је фабрика хлеба, болница. На карти Цхинвала ускоро ће се појавити неколико квартова који ће носити називе руских градова: московски, тамбовски, тјуменски. Све ове куће ће бити предате до октобра.
Ове године смо живели у очекивању чуда и чудо се десло. Данас ће бити предати нови објекти – школе, дечији вртићи. Биће отворен гасовод који ће довести руски гас у Јужну Осетију, говори Жана Засејева:

"Сада код нас теку промене. За сада можемо да кажемо да стопроцентног позитивног стања нема, како се каже, пилићи се на јесен пребројавају. Провокације које су постојале после признања опет су заплашиле људе. Увећање војног потенцијала Грузије о којем пишу медији, такође плаши. Али смеле изјаве Медведева и његов боравак у републици изменили су имиџ Јужне Осетије. Већ постоје позитивне ствари. Ствара се Привредна комора, међуекономски савет. Сада планирамо да учествујемо на економским форумима који ће се одржавати у Русији.

Али најважнија за јужноосетински народ је подршка од стране Русије. Признала нас је РФ, не треба нам признање никакве друге државе. Где, у којим међународним пактовима или законима пише да треба да нас призна 7 држава, 40, 100? Признала нас је РФ, и овај дан ћемо славити во вјеки веков, док је бар један Осетин жив, једва задржавајући сузе говори Жана Засејева.

Хвала Русији. Хвала руским војницима. Ови натписи исписани зеленом бојом стоје на зидовима кућа и најбоље изражавају захвалност јужноосетинског народа. Локални становници говоре да је Дмитриј Медведев, наредивши да се заштити Јужна Осетија, извршио храбар поступак. Тако нешто се на Кавказу не заборавља".
Деца Цхинвала поново уче да живе у миру, натавља свој прилог наш дописник Светлана Калмикова. За годину дана избрисати све трагове рата, излечити ране и исцелити дечија срца није лако. У главни град Јужне Осетије поново су дошли дечији психолози и стручњаци за рехабилитацију из Русије. Они су одржали за цхинвалску децу Јавни час мира, пријатељства и уметности.

У дворишту разрушеног Центра дечијег стваралаштва постављене су клупе и штафелаји. Горњи спратови зграде срушени су потпуно, избијена су стакла, из празних прозора зјапи тама. Дуж зидова и на прозорима у приземљу постављени су дечији цртежи и панои. На јавни час мира, пријатељства и уметности дошло је педесеторо деце. Већи део чине ученици овог Центра за стваралаштво који, без обзира на жалосно стање, наставља да ради читаву протеклу годину. Деци је дат задатак: да нацртају цртеже на тему: Како видим мир и она су се латила посла.

"Нацртала сам меду са цвећем, зато што је цвеће врло лепо када се расцвета. Желим да Цхинвал такође процвета, говори једанаестогодишња Алина и узима кутију са бојицама.
Десетигодишњи Суслан показује свој још недовршен цртеж: Нацртао сам изгорелу кући у поред ње грузијски тенк, а овде ћу написати: Не рату. Осмогодишња Лиза држи теглицу са зеленим гвашом и говори о свом раду: Ја ћу нацртати како су наше планине лепе, нацртаћу их зелене, а овде беле, овде зелену стазу, овде цвеће, сунце ће бити врло јарко. Насликаћу да у над никада више не буде рата".

Цртајући, деца формулишу своје снове, ослобађају се страхова. Ови часови имају карактер опоравка, они доносе весело расположење. Када се ово радосно осећање буди у детету, код њега пролази посттрауматски синдром. Специјално смо разрадили са педагозима програм опоравка деце Цхинвала кроз стваралаштво, говори председник Националне Инва-академије уметности и социјалне рехабилитације генерације која стасава, професор Николај Галкин:

"По цртежима одмах могу да кажем да она деца која су осетила неке потресе подсвесно цртају тенкове. А ова девојчица је нацртала дивног коња. Ова девојчица није ничим оспседнута, она има сасвим слободно мишљење и стваралачки прилаз. Неки су се замислили шта да цртају. Стање у којем су се нашла деца пред стваралачким чином показује њихово тренутно психолошко стање. Показује да су неки баријере већ уклонили, а неки их још имају. Али сви су позитивно расположени, за нас је то најважније".
Јужној Осетији још предстоји велики рад на обнови. Већ се виде први знаци новог живота. Поново су изграђене школе и дечији вртићи. Али најважније је да тече обнова у дечијим главама, срцима и душама.