Додик: Мораторијум на политичке теме
"Ако сваких мјесец дана отварам
о питање о уставним промјенама, наравно да имамо врућу политичку ситуацију. Онај ко намеће изнова питање уставних промјена мора да рачуна са дестабилизацијом политичких прилика. Очигледно је да сви максимилизују своје позиције" - изјавио је Додик за Радио-Слободну Европу
Он сматра да је рационална идеја да БиХ, "умјесто што троши огроман новац на војску, који већ сада не може издвојити, треба да тражи међународне гаранције за своју безбједност, да укине војску, да демилитаризује земљу".
"Тиме ће смањити могућност милитаризације самог становништва. Ослободиће се огроман новац за развој. Ако идемо ка НАТО-у и ако морамо по њиховој структури да издвојимо два одсто бруто друштвеног производа за војску, то значи повећање већ и сада великих издвајања. Коме то треба? Зашто? Да ли то неко има илузију да би се у - не дај, Боже - неком регионалном сукобу, у који не вјерујем, одржала компактност те војске? Не би" - поручио је Додик и додао:
"Шта је највећа гаранција за стабилност БиХ и њен међународни положај? Да ли нека војска, која би имала ризике у свом постојању, или су то међународне гаранције за њено постојање? Мислим да су то међународне гаранције".
Истичући да не жели ништа да руши, Додик је истакао да је само рационалан. " Шта ће ми војска? Шта војска може да уради? Повећава ли ми она напредак? Да ли то неко хоће да је употријеби у локалне обрачуне? Треба нам само једна парадна јединица која ће дочекивати државнике и једна јединица за међународне операције. Сада имамо 8 000 - 9 000 људи који ништа не раде, а сваки дан долазе на посао, примају високе плате и имају све веће захтјеве" - објаснио је Додик.
Додик је оцијенио да је међународна заједница направила доста добрих ствари и да је несумњиво капитална ствар чињеница да нема рата. Али, како је навео, "међународна заједница је направила и одређене грешке и њено задржавање у интерним процесима, без обзира што бошњачки политичари сматрају да она треба да остане, дугорочно штети самом потенцијалу БиХ".
"БиХ мора једног дана доћи у такву позицију да домаћи политичари направе модус да она функционише, а не да очекују да то уради неко са стране, без обзира колико био лијеп, паметан или моћан. Та врста памети не може да добије консензус свих. Умјесто да стално отварамо иста питања, морамо да дамо приоритет томе да БиХ постане кандидат и да у наредних пет до 10 година постанемо пуноправна чланица ЕУ. Сама чињеница да ћемо једног дана бити чланица Уније, мора да нас доведе до тога да направимо уставне реформе, а не да их правимо непосредно пред сам улазак" - истакао је премијер РС.
Додик сматра да су "највећи непријатељи БиХ данас негативни извјештаји који странци генеришу да би оправдали, прије свега, своје постојање и своје велике апанаже"." Владе које се заклињу да желе помоћи БиХ плаћају своје службенике као службенике у кризном жаришту...БиХ већ одавно није кризно жариште. Они дају квалификацију БиХ као кризног жаришта, не ја" - нагласио је Додик.
Премијер РС је објаснио своје противљење даљем постојању ОХР-а. "Ако домаћи фактори нису у процесу освајања насљеђа ЕУ - неће никада промијенити ни свој менталитет. Зар то није разумно и јасно? Треба да се испуни тај фамозни услов око имовине и, прије било каквог проглашења укидања ОХР-а, донијети концезусом одлуку да се упути захтјев за статус кандидата, затим лобирати по Европи да до 6. мјесеца 2010. године имамо статус кандидата и безвизни режим. То би био значајан допринос повјерењу самог становништва БиХ у Европу" - закључио је Додик.
- Извор
- Бизнис.ба
Коментара (4) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »