Јавни позив: Завршити процес раздруживања из Федерације БиХ

Подржавамо иступање свих хрватских министара из Владе БиХ и дајемо им пуну и концензусну подршку у име хрватскога народа у БиХ. Позивамо све хрватске политичке странке да и заврше процес раздруживања из Федерације БиХ уколико у будућим уставним промјенама Хрвати у БиХ не добију једнака уставна права односно Хрватску федералну јединицу тј. уколико се БиХ не уреди на принципима три или четири ентитета заједно са Сарајевом као дистриктом. Ускоро покрећемо и јавну петицију за раздруживање из Федерације те дипломатске напоре како би међународној заједници показали пуну самоодрживост Хрватске Републике Херцег-Босне која већ има признање једног ентитета у БиХ и већег дијела међународне заједнице који је уморан од финанцирања пропалог "Даyтонског чудовишта". Желимо и објавити како је распад БиХ реална али посљедња опција коју заговарају и политичари из РС-а али уколико Бошњачки политичари желе мирну подјелу као Чехословачка сами ће томе допринијети упорним прегласавањем другог конститутивног народа. Истичемо како 700.000 хрватских грађана није лојално БиХ и не признаје симболе ове умјетне творевине те је не прихваћа као домовину.

Надаље, Вашингтонски споразум никада није нити проведен, а на њему се темељи Федерација БиХ, док је Даyтонски споразум промијењен у 175 случајева увијек на штету Хрвата иако ОХР није имао мандат да га мијења, а све под кринком „реформи и побољшања функционалности државе“ што се никада није ни догодило. Федерација БиХ је према Вашингтонском и Дајтонском споразуму била предвиђена као конфедерација с Републиком Хрватском, но ова тачка на писана у оба споразума никада није и проведена. Хрватима у главном граду ХР Херцег-Босне, Мостару, је наметнут тзв. Мостарски Статут чиме се додатно оспорава конститутивност Хрвата и чиме демократски избори немају никакав смисао. Овакав критериј ОХР никада није наметнуо и бошњачком политичком кругу чиме је направио двоструке критерије.

ОХР уопше није инзистирао на повратку Хрвата у своје домове након рата, док се изразито заложио за повратак Бошњака тако да повратак Хрвата ОХР није ни провео нити се заложио за поврат њихове имовине. Треба нагласити како Бошњаци данас представљају главни политички проблем у БиХ јер јавно теже хегемонији рачунајући на своју бројчаност, те настоје подчинити и подложити друга два народа кроз асимилацију у тзв. „босанску нацију“ што наилази на жесток политички отпор.

Главна политичка премиса бошњачке политике гласи: „Ово је Босна, коме се не свиђа – Хрвати нека иду у Хрватску, а Срби у Србију“. Овакав деструктиван став наишао је на велику критику код остала два народа који се покушавају заштити од хегемоније на различите начине. У посљедње вријеме Хрватима се од стране бошњачких медија упућују отворене пријетње „ратом који би поновно захватио просторе БиХ“, но заправо понављање несретних превирања из прошлости би био крунски доказ како је друштво у данашњој dayтонској БиХ – заправо неодрживо. Два народа у БиХ: Хрвати и Срби одговарају на овакве најаве како је БиХ само интерес и како ће БиХ постојати док постоји интерес за постојање БиХ.

Главни доказ како најмалобројнији конститутивни народ, Хрвати, у Федерацији БиХ немају Даyтоном загарантиран паритет, консензус и ротацију јесте њихово непостојање на мјестима на којима би по правилу требали бити. Не постоје санкције или казне како би се спријечило бошњачку политику да крши једнакост у Федерацији БиХ, а да ствар буде још гора бошњачки политичари се лажно представљају као Хрвати како би узурпирали хрватска мјеста у администрацији и тиме ријешили проблем незапослености свога кадра у мастодонтској администрацији. У главном граду Сарајеву данас хрвата има мање од 3% што је шокантан податак изнесен од БХ Хелсиншког Одбора. Сарајеву није наметнут никакав Статут као Мостару како би се стање промијенило и граду вратила мултиетничност.

ОХР не негира ове неправилности и признаје како своје одлуке доноси под утјецајем бошњачког аналитичког помоћног особља које представља дио бошњачког политичког круга али то сматра „исправним поступањем“.

На Општим изборима 2006. године, Бошњаци су простом већином Хрватима изабрали представника на мјесто хрватскога члана Предсједништва БиХ чиме се Хрватима по тко зна који пут оспорава конститутивност. Према Даyтонскоме мировном споразуму, Хрвати у БиХ су изборна јединица, но ОХР намећући пробошњачке изборне законе оспорава демократски пут према избору легалних и легитимних представника Хрвата у БиХ чиме опет Хрвати губе позиције које су предвиђене за њихове представнике. Прегласавање Хрвата у БиХ је забиљежено на свим разинама од опћинске, преко жупанијских разина, разине федералне Владе до државне Владе, тј. Вијећа министара. Алармантан податак је како Хрвати до данас никада нису имали предсједника Федералне Владе или Вијећа министара чиме су сведени на пуки политички украс без права одлучивања или вођења државом.

Хрватима у БиХ бошњачки политички круг је потпуно уништио јавне медије на хрватскоме језику посредством Регулаторне агенције за комуникације (РАК) која је такођер потпуно у рукама само једног народа. Намећући само један федерални и један БиХ државни јавни емитер, на којима Хрвати немају своје представнике и уреднике, проводи се агресивна кампања асимилације те покушај стварања једне „босанскохерцеговачке“ државне нације која нема упориште у повијести нити у праву, но потребна је како би се наметнула идеја припадности држави БиХ. Због непостојања медија на хрватскоме језику и без уреднички наклоњених медија, Хрвати тешко могу представити своје проблеме свијету док их Бошњаци преко својих медија класифицирају као „све грађане“ не заступајући ставове бх Хрвата медијски и „тихо покопавајући“ њихове проблеме па чак и само постојање сводећи их преко термина „сви грађани“ на разину националне мањине. Ова чињеница представља кршење темељних људских права Хрвата.

Велика пријетња по стабилност БиХ представља државни синкретизам: спојеност ислама и политике у бошњачкоме политичкоме кругу тако да иза свих политичко-државних догађања у позадини стоје исламски вјерске вође чиме БиХ поприма облик шеријатске државе са суставима управљања сличним исламским републикама у Азији и Африци. Као директни резултат овога је појава тзв. вехабијскога покрета, радикалног покрета који у БиХ броји између 300.000 и 400.000 припадника који не морају уопће радити али примају плаћу за своју приврженост покрету. Бошњачка подручја су економски најнеразвијенија у свијету иако су у њих уложена средства од неколико десетина милијарди Еура од краја рата. У БиХ и граду Сарајеву се у пуном јеку проводи исламизација што се негативно одражава према осталим народима, а представља и велики проблем за еуроатлантске интеграције из разлога што Бошњаци желе бити дио Организације исламске конференције (ОИЦ) чији су придружени члан. Озбиљан проблем представља што Бошњаци преко државних институција БиХ подржавају Силе осовине зла: Иран, Сирију, Либију, Палестину и остале што је апсолутно неприхватљиво за остале народе, а аутоматизмом је некомпатибилно за еуроатлантске кругове. Поражавајућа је чињеница како Бошњаци прослављају америчке поразе, а изражавају симпатије према Силама осовине зла. Истицање овога проблема, бошњачки политички круг тренутно припише „исламофобији“ што је смијешно узевши у обзир њихову бројност и утјецај на збивања у Босни и Херцеговини.

Хрватска подручја у БиХ су међу најразвијенијим и само у задње три године су дали преко 4 милијарде марака у Федерални буџет из којега су им враћена занемариво мала средства. Териториј ХР Херцег-Босне је самоодржив и има све предиспозиције да самостално политички и господарски управља ресурсима којима и располаже. Поред свега наведенога, Хрвати у БиХ као конститутиван народ у Уставу БиХ имају право из истога Устава на самоодређење и самоопредјељење кроз Повељу УН-а на Право конститутивних народа на самоодређење и самоопредјељење као позитиван правни акт.

На крају, уколико Хрвати у БиХ не добију темељна људска права, и праведно уставно уређење БиХ преко започетих процеса уставних реформи кроз хрватску мултиетничку федералну јединицу унутар Босне и Херцеговине, Алтернативна Влада Хрватске Републике Херцег-Босна ће наложити невладином сектору и координацији Удруга из Домовинскога рата предавање у парламентарну процедуру Иницијативе за поступак мирног раздруживања из Федерације БиХ. Уколико ова Иницијатива не прође, хрватским политичким странкама ће бити јавно сугерирано да повуку потпис са Даyтонскога споразума од којега Хрвати немају никакве користи и који је штетан по даљње интересе Хрвата у БиХ. Повлачење потписа са споразума ће бити предложено и осталим странама у БиХ које имају исти интерес како би започели позитивни реформски политички процеси.

По питању граница и административног разграничења предлаже се консензус свих народа у БиХ, а како би доказали да Хрвати немају никакве административне територијалне претензије према друга два народа, предлажу се границе које су утврђене на дан потписивања Даyтонског мировног споразума из 1995. године с правом дисконтинуитета територија као гаранцијом како се те федералне јединице неће одвојити из састава БиХ и уз увјет свима како морају осигурати повратак избјеглих и расељених особа. Сматрамо како је неопходно довести сва три народа у једнак оквир конститутивне заштите, а то су федералне јединице чије постојање би довело до самоодрживости и БиХ што данас није случај. БиХ ће постати самоодржива када и Хрвати добију иста права која имају и друга два народа или ће се распасти као посљедица неуважавања једнаких права за сва три народа што је до данас само било одгађано а могло би постати неминован слијед догађаја.


У Мостару, 28. августа 2009.
Лео Плочкинић, предсједник