Бошњаци најавили блокаду
- СНСД сматра да није добро да се у земљи у којој влада дубока подијељеност не изјашњавамо о националној и вјерској припадности, као и о језику који говоримо. Велики хендикеп за БиХ биће ако се Нацрт закона не усвоји и попис не буде 2011. године, као у другим европским земљама - нагласила је Мајкићева.
Халид Гењац, посланик СДА у Парламентарној скупштини БиХ, сматра да је попис становништва за БиХ неопходан и веома користан, али да он мора бити у складу са стандардима Еуростата.
- Специфичност БиХ је у томе што реализација пописа не би никако и ни на који начин смјела да послужи за легализацију посљедица етничког чишчења. На то смо указали и пред Савјетом Европе и Европским парламентом. Посљедице етничког чишчења могле су се ублажити кредитом за повратак, али је стратегија оборена у парламенту и смањена шанса да се у знатнијој мјери реализује повратак - рекао је Гењац и додао да ће СДА инсистирати на попису без националних одредница и у парламентарној процедури покушати да поправи закон.
СДА сматра да подаци о попису, као у свим земљама свијета, треба да буду на једном мјесту у БиХ.
Азра Хаџиахметовић, предсједница Клуба посланика СБиХ у Парламентарној скупштини БиХ, сматра да попис треба урадити по свим елементима који су обавезни по европском систему националних рачуна, а да све ван тога може послужити за домаће потребе, уз елементе око којих постоји пуни консензус.
- Око ставке која садржи етничке и религијске критеријуме није постојао пуни консензус и требало би да покушамо нешто промијенити у парламентарној процедури - рекла је Хаџиахметовићева и додала да није сигурна да ће закон о попису проћи ако у њему буду елементи око којих се не слажу.
Иво Миро Јовић, посланик ХДЗ БиХ у Парламентарној скупштини БиХ, сматра да би попис требало урадити по европским стандардима, по којима људи треба да се изјашњавају по мјесту живљења, што је питање повратка.
- Босанскохерцеговачко друштво треба попис становништва којим би се грађанима омогућило изјашњавање по националној и језичкој структуру, јер без тога попис не би био потпун - наглашава Јовић и додаје да све земље које дају статистичке податке заступају у попису и те елементе, а да једино ЕУ у попису има економска питања.
Јовић сматра да би закон дефинитивно требало усвојити и припремати се за попис 2011. године. Он сматра да би попис требало да обухвати и жртве рата и оне који су отишли с простора БиХ.
ШПИРИЋ Закон пресудан за пут БиХ према Европи
Савјет министара БиХ већином гласова утврдио је Приједлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2011. године, те га упутио Парламентарној скупштини БиХ на разматрање. Никола Шпирић, предсједавајући Савјета министара БиХ, тај закон назвао је једним од пресудних за пут БиХ према ЕУ. Утврђено је да ће попис бити проведен од 1. до 15. априла 2011. године, те донесен закључак да се резултати пописа примјењују од избора 2014. У податке о становништву, уз основне личне податке, биће укључени и држављанство, етничка - национална припадност, матерњи језик, вјероисповијест, инвалидност, информације о запослености, мјесто сталног боравка, подаци о избјегличком статусу или статусу расељене особе, те питање имају ли таква лица намјеру да се врате у мјесто одакле су расељена. За провођење овог закона у периоду од 2009. до 2013. године биће потребно осигурати средства у износу од 42.625.603 КМ, од којих највише у 2011. години - 31.364.836 КМ.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »