Брзи рачунари промениће свет
Тим истраживача је успео да обави вишеструке рачунске операције на квантним битовима, који су значајан корак ка изради квантних рачунара. Како се информације данас записују у дигиталном облику, односно попут низова нула и јединица где један бит представља или нулу или јединицу, чињеница да квантни битови истовремено означавају и нулу и јединицу представља значајан помак.
Претходних деценија научници су остваривали константан напредак на пољу квантних технологија, па су успели да складиште податке или обаве логичке задатке помоћу квантних битова. Али рад истраживачке екипе с америчког Института први пут обједињава више битних ствари у један процес. Цео процес се састоји од довођења јона у одређено стање, складиштења квантних битова у њему, затим обављања логичких операција на једном или два бита, па преноса тих информација на друге локације и, на крају, очитавања података са сваког појединачног бита. Битно је да су истраживачи доказали могућност обављања логичких операција једне за другом у оквиру истог експеримента.
– Велики је успех што смо стигли и до ове фазе, која представља наредни корак ка изради квантног рачунара – каже Дејв Вајнленд, главни истраживач на пројекту.
Његов тим је успео да у низу обави пет квантних логичких операција и десет преноса података, док су јони остали у истом стању, што је најтежи део посла јер их је лако избацити из припремљеног стања. Другим речима, научници су пазили да квантни битови не изгубе својства нула и јединица док се манипулише њиховим јонима.
Иако су научници широм света покушавали да на различите начине креирају квантне битове, у Институту су за то искористили јоне берилијума ускладиштене у такозване јонске замке. Наиме, ласерима се контролише енергетско стање јона тако што се променом таласне дужине светлости ласера мења и наелектрисаност јона. Сходно енергетској стабилности јона и њиховим интеракцијама, процењује се колико ће операција рачунар моћи да обавља.
Један од проблема јесте и то што се јони загревају након обављања само једне логичке операције. Када се то једном деси, квантни битови се не могу више одржати као нуле и јединице. Ипак, тај проблем су успели да реше додавањем јона магнезијума, које други сет ласера хлади. Охлађени јони магнезијума се, пак, користе да би охладили јоне берилијума и тако их одржали у стабилном стању. Као да све то није довољно, па приликом понављања операција у квантном рачунару истраживачи морају да воде рачуна да јоне из енергетског стања не избаце и јака магнетна поља.
– Како би премостили тај проблем, јоне доводимо у одређено енергетско стање у којем остају тренутно неосетљиви на магнетна поља. То стање траје око 15 секунди, што је сасвим довољно за обављање низа операција дугих по милисекунду – каже Џонатан Хоум, један од чланова истраживачког тима.
Према речима професора Ајзака Чуанга са престижног МИТ-а, резултати овог експеримента представљају темељ будућих квантних рачунара.
Током експеримента, научници су истовремено радили са два квантна бита. Максимални број битова коришћен за обављање операција је десет, а да би надмашили брзину модерних рачунара, мораће да истовремено обављају операције на 30 или више бита, што је вероватно тек за десетак година, тврди Хоум. У експерименту је остварена прецизност операција од 94 одсто, што по њима није довољно, јер ће квантни рачунари морати да постигну тачност од 99,99 одсто.
- Извор
- Блиц
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Одлазећа администрација председника САД Џозефа Бајдена чини све како би осигурала да новоизабрани председник Доналд Трамп не буде у могућности да олакша успостављање мира у украјинском сукобу након повратка...
Председник САД Џо Бајден одобрио је 571,3 милиона долара такозване одбрамбене помоћи Тајвану, наводи се у саопштењу Беле куће у петак. Пекинг, који инсистира да је самоуправно острво део...
Војно-индустријски објекат у Кијеву погођен је високопрецизним оружјем, саопштило је Министарство одбране у Москви.
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Остале новости из рубрике »