Голубиначки Inferno 11. септембра 1914. (3. део) - Везане девојке вешају о кестење на сеоском раскршћу

Појава прва: битка у центру Голубинаца се распламсава

Наратор:  Ја као  летописиац  голубиначког  Inferna   из лета господњег 1914.   у својтву  службеника садашњости,  позван да  пред  будућношћу сведочим,  под заклетвом  записујем.

Јесте срспка извидница  11.  септембра  1914.    запосела  ватрени положај  и  пушчаним  плотуном  сачекала коњанике аустроугарске војске   који стигоше из правца Старе Пазове и прва битка у селу Голубинцима  од почетка војне започела јесте,  и у порви мах  потраја кратко,  јер коњаници  аустрјски побегоше,  а рањен би један и то Чех.

И јесте   да се битка  опет настави након једног сата,   да  су Срби   топовима тукли са својих положаја на лединама,  а осматрачницу беху поставили на Ђуриној ветрењачи.

И јесте да је  аустријска јединица  овог пута пристигла из  правца Путинаца  и да  јој је  генерал био  на челу,  србска војска се повуче према шимановачким и путиначком атару, а Аустријанци заузеше положаје по кућама и двориштима.

Јесте да су осматрачницу  сместилие на торњу српске праволавне цркве,  а командни положај генерала у подруму куће Славка  Милићевића.

Битка  те кишне ноћи потраја до касно.

Ето новог посла за Голубинчане: превозили су аустријске рањенике.  

Појава друга:  паори секу недозреле кукурузе

Наредба стиже  паорима да од ране зоре  посеку још недозреле кукурузе,  како би Аустријанци  имали брисани простор испред својих положаја.

Јесте да  око подне започе нова битка, у којој  је србска јединица добро бранила своје положаје наносећи Аустријанцима  велике губитке.

И јесте да се  онда јединица  српске војске    после херојске  одбране изненада повуче  и више се   ниједна није  појављивала у селу  све до завршетка рата,  1918.


Појава трећа: Сахрањивање погинулих војника  обе стрaне

Дан након прве и једине битке вођене у овом селу током Велике  војне,  опет нови,  принудни рад за Голубинчане: копање рака и сахрањивање погинулих са обе стране.  Биланс:  5  србских и чак  80 аустријских војника.

Појава четврта: Истрага и почетак  одмазде - девојке опасују конопцима преко груди  и вежу за кестење

Јесте да је специјална истражна комисија   из Старе Пазове  повела  тог истог дана,  12.  августа,  истрагу како се ко држао у немилим догађајима и досатвила извештај преком војном суду  који је изрекао  казне без суђења и права на одбрану.

Казне  су изврешене.

Војници су  три девојке  и једну жену  издвоијили из  масе сатеране у школско двориште:  девојке Зору и Ану Тишму,  Вуку Летић,  као и удату жену Ану Бошњаквић,  одвели их  пред општинску кућу, опасали их конпцима  преко груди  и  везали  за кестење,   где су висиле пуна три сата,  затим их одвезали и одвели у осијечки затвор у којему су остале пуна четири месеца. 

Њихов  грех је био у томе  што су се  претходног дана сусреле и  разговрале са србским војником,  извиђачем,  као полазником за Божић,  нудећи га вином и дуваном,  које је одбио да прими,  обасипале цвећем,  то није био у  стању да одбије,  јер  и не зна како бо то учинио.

Појава пета:   испред општинскре зграде војници опасују  девојке  конопоцима преко груди и везују за кестење

Лица:  четири  девојке,  заповједник хомосексуалац  и четири  аустроугарска  војника,  

Три  војнка аустроугаске војске  са заповедником  на  челу  и упереним пушкама с бајонетима, спроводе четири девојке  до   кестења испред општинске зграде  где се заустављају.

Прилази им још један војник  носећи велику плетену   корпу пуном  врежа од тикава,  малих тикава  и  подугачких парчади конопа.
Заповједник (висок,  обријане главе,  снажан) прилази двојици војника и командује:

Ти и ти- пушке о десно раме  и приступите  везивању.  Трећи војник остаје са пушком на готвс уперемом према девојкама.


Два војника,  којима се пирдружио и онај што је донео корпу,  брзо ваде вреже из  корпе и   снажним покретима обавијају  тиквене вреже око груди  девојака  пошто су им претходно на  стомаку  прекрстили руке.

Заповједник:  Притегни боље,  стегни  те Српкиње  да им никад више не падне на ум да шурују са србским  солдатом.

Зора Тишма: Помози им и ти,  наредниче,  у тамничењу груди  Српкиња. Или те не привлаче груди девојачке, па не желиш   ни да их дотакнеш.  Твоје жеље  те воде    на другу страну, војницима. (Девојке се грохотом смеју).

Заповједник,  љутито:  Не лај спска кучко! А и ви се не  церекајте,  још само мало и неће вам   више   бити стало нио до лајања  ни до церекања.

Ана Бошњакоић: У србској народној песми „Зидање Скадра „ узидали су  у темеље града младу Гојквицу,  мајку  нејаког  чеда,  Јове, не би ли се  Скадар подигао.  Јеси ли за ту песму икад чуо,  наредниче? Млада Гојковица је  молила заповедника  зидара,  Рада неимара:
 

„Богом брате,  Раде неимаре/Остави ми прозор дојкама /Када дође мој нејаки Јово /Када дође,  да подоји дојке „/.

Ана Тишма:  Имате ли  ви у вашој царевини народних јуначких песама,  заповиједниче?. Певали се у твом народу о подвизима и јунаштву?

Вука Летић: Шта ће им јуначке песме, кад су они сви као јунаци рођени,  о чему сведочи и овај херојски подвиг :   прогон и везивање голоруких жена.  Притегни онда јаче,  јуначино !

Заповједник: Оставићемо и ми вама  дојке слободне,  ако нека има чедо,  не мора бити Јово,   нека  га слбодоно подоји.

Војниче,  додај оне поклоне  којима ће аустријска војска даривати даром  Голубинчанке,  за њихову сверсдност коју  су показале   према  аустројској в власти.

(Војник из корпе вади по  две увезане тиквице које заповједник качи о врат свакој жени. Музика и затамњење ). 


Појава шеста: Извјешће овлашећног  културног информатора  војне постаје у Старој Пазови о  ријешењима   њејзиног пријеког   војног суда који је  процесуирао  немиле догађајима у Голубинцима што су се збили дне 11. ,  12.  и 13. септембра текуће,  1914.  године.

Пријеки војни суд образован од стране команде војне постаје у Старој Пазови  ислеђивао је  немиле догађаје који су се збили у селу Голубинцина дне 11. ,  12.   13.  септембра,  затим је засиједао у општинској згради,  рејашавао и рејешава:

Прво. Мјештани Голубинаца  Веселин Јефтић,   професор,  православне вјероисповијети и Јован Лазић,  ратар,  православне вјероисповјести, осуђују се на смрт стрјељањем због изражавања  наклоности према србијанској војсци  и отворено  исказане жеље  за њену побједу током скорих немилих догаађаја тиме што су  непријатељског срспскг војникиа,  уљеза на теритрију царевине,  дне 11.  септембра  срдачно дочекали грлећи га и љубећи,  а уз то га чашћавали дуваном и вином,  а то што он није хтио или није смио  да  узме,  одбијајући част,  нимало  им није могла  бити  олакшавајућа околност.

Егзекуција ће  бти извршена на крају Шимановачког шора данас,  14.  Септембра  у   4.  сата поподне.

Стога се позивају се сви Голубинчани старији од 14 година да извршењу смртне казне над издајницима царевине   обавезно присуствују како би се могли увјерити како пролази сваки онај који прижењкује пропасат царевине и исказује симпатије према њеним  непријаељима.

Заповједник стрељачког вода ће одабрати групу Срба која ће ископати раку и у њој покопати ова два изрода.
 
Друго. Позивају се сви  мушкрци старији од 14.  година   да се сутра,   данас,  15.  септембра обавзно  сакупе у центру села  како би се међу њима  изабрао сваки десети  Србин који ће по одуци овог пријеког војног суда бити стријељан. 

Треће.  Излазећи у сусрет  залагању команданта мјеста,  господину капетану Чолићу,  пријеки војни суд је ублажио своје претходно ријешење и одустао од ригорзног,  али у сваком погледу потпуно праведне и неупитне  пресуде  о погубљњењу сваког десетог Србина,  Голубчанина,  и поступајући по милости својој, ријешавао и ријешава да се  сакупљени мјештатни пусте кућама,  осим четворице доказаних  непријатеља царевине,  који су нудили дуваном сроског војника,  уљеза и шпијуна који се бијаше дошуљао Шимановачким шором дне 11.  септембра.   А то су:  Станко Путниковић, Лука Лепшановић, Љуба Дудић и Петар Путниковић.

Петра Путниковића, најозлоглашенијијег    међу њима,  омах  одвести  у његову   башту и  стијељати га. 

Осталу тројицу су спровести у затвор у Лепоглави,  проклети да су Срби,  и име,  и племе љино,  нека им кости тамо труну.

Четврто:  Обавјештава се пучанство  Голубинаца да је   њиног  мјештанина,  озлоглашенпг противника царевине, Ђоку Бабића,  који је такође нудио срспке војнике дуваном, стража  спровела до гробља у Старој Пазови  и након испољавања нечувених дрскости с његове стране,  стријељан је.    

Нека се узму у памет Голубинчани и остали Срби,  непријатељи царевине   да се не  усуде да попут   сад већ ликвидираног  Ђоке Бабића лају како ће  Аустроугарска  изгубити овај рат, како се приближава вријеме њене пропасти.  Овај србски скот и изрод био је толико дрзак  да све то каже пред стрељачким стројем на старопазовачком гробљу,  и нијесу помогле опомене самилосних војника  боцкањем бајонетима и пуцањем у ноге да престане са провокацијама,  што он није учинио,  него је још грубље и даље наставио, па је услијдила праведна,  зслужена казна-метак у чело.

Пето. Због сумњивог држања и сусдржаности према аустроугарском поретку,  пријеки војни суд на засиједању у Голубнцма дне 14. септембра 1914. , демонстрирајући и овога пута  милост своју и самилост моћи царевине,  одчучио је да  се кнез општински Ђока Николић Шила,  затим супруга доктора Душана Гајића спроведу у загребачки затвор чиме су се придружили раније тамо отпремљеној обитељи  Светислава Николајевића,  потом и другим обитељима: Жике Богдановића, Илије Тишме, Александра Лепшановића,  Паја Бошњаковића и Влјака Опачића.

Пријеки војнин суд је уважио свједочење часног Томе Фрезаније  који је, побијао тврдње да је Сима Станковић  нудио српске војинике дуваном као што су то  чинили осуђени  изроди,  и ослободио га. 

У селу Голубинцима,  дне 14. септембра љета господњег 1914.

Бранко Ракочевић