На данашњи дан

На данашњи дан 28.05. досили су се следећи догађаји:

• 1995. године - На филмском фестивалу у Кану филм "Подземље - била једном једна земља" југословенског режисера Емира Кустурице добио је "Златну палму", другу главну награду фестивала у Кустуричиној каријери.
• 1987. године - Умро је српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.
• 1976. године - Пуштена је у редовни саобраћај железничка пруга Београд-Бар, чија је градња трајала с прекидима од 1952, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.
• 1944. године - Умро је српски етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Објавио је око 700 студија, путописа, бележака и коментара о српским народним обичајима и уредио је више књига "Етнографског зборника" Академије. Дела: "Из Србије кнеза Милоша", "Наш народни живот", "Природа у веровању и предању нашег народа", "Србија пре сто година", "Македонија".
• 1928. године - Студенти Београдског универзитета организовали су велике демонстрације против намере Народне скупштине да ратификује Нептунске конвенције закључене 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције, рањено је двадесетак студената, од којих двојица смртно.
• 1903. године - Повећа група официра сковала је заверу против краљевског пара, краља Александра Обреновића и краљице Драге, и у ноћи између 28. и 29. маја упала у двор и убила краља и краљицу и још нека лица (председника владе, војног министра и краљичину браћу). Догађај познат као Мајски преврат означава крај владавине династије Обреновића Србијом и долазак династије Карађорђевића на престо.
• 1879. године - Рођен је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, научник светског угледа, оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука и уметности. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом делу, објављеном на француском језику, "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом", изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о померању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, популарних дела и уџбеника. Дела: "Kanon der Erdbestrahlung", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна померања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".
• 1834. године - Уведен је српски језик као службени језик у преписци с турским властима која је дотад вођена искључиво на турском језику. Кнез Милош Обреновић вратио је једно писмо турског везира с поруком: "Ево вам шаљем писмо натраг и препоручујем да га отворите и на српски преведете, па да ми онда овамо пошаљете." После тога је преписка с турским властима обављана на српском.
• 1522. године - После дуже опсаде, Турци су заузели утврђени српски град Книн, који су први пут безуспешно опседали 1514, и прогласили га седиштем новооснованог Крчког и Личког санџаката. Книн је потом прелазио у руке Венеције, поново Отоманског царства, па опет Венеције, Француске и Аустрије, а 1920. је Рапалским уговором припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославији. После агресије Хрватске почетком августа 1995. на Републику Српску Крајину, чија је престоница Книн био четири године, окупирала га је војска Хрватске, а српско становништво је прогнано.