На данашњи дан

На данашњи дан 14.06. досили су се следећи догађаји:

• 2003. године - На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана гласало за приступање ЕУ.
• 2001. године - Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспјешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
• 2000. године - Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је предсједник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.
• 1995. године - Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.
• 1993. године - Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.
• 1992. године - У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
• 1990. године - У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и сједишта опозиционих странака.
• 1986. године - Умро, Хорхе Луис Борхес, аргентински писац.
• 1973. године - Рођена, Свјетлана Ражнатовић, фолк пјевачица.
• 1968. године - Умро, Салваторе Квазимодо, италијански пјесник.
• 1966. године - Ватикан објавио аболицију на Индекс забрањених књига. Попис дјела које католички вјерници по црквеној забрани нису смјели читати објавио је 1559. папа Павле IV.
• 1962. године - У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.
• 1946. године - Умро, Џон Берд, шкотски инжењер.
• 1943. године - У бици на Сутјесци у Другом свјетском рату погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша.
• 1941. године - Предсједник САД Френклин Рузвелт наредио замрзавање имовине Њемачке и Италије у Америци.
• 1940. године - Застава са кукастим крстом подигнута је на Ајфеловој кули док су трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату улазиле у центар Париза.
• 1936. године - Умро, Максим Горки, руски писац.
• 1928. године - Рођен, Ернесто Че Гевара, револуционар.
• 1928. године - Умрла, Емелин Панкхерст, британска суфражеткиња.
• 1924. године - Рођен, Владимир Алексејевич Солоухин, руски писац.
• 1917. године - Умро, Драгутин Димитријевић Апис, српски официр и један од завереника против краља.
• 1904. године - Умро, Јован Јовановић Змај, српски писац и љекар.
• 1894. године - Рођена, Љубица Јанковић, етномузиколог.
• 1837. године - Умро, Ђакомо Леопарди, италијански писац.
• 1811. године - Рођена, Херијет Елизабет Бичер Стоу, америчка књижевница, аутор романа „Чича Томина колиба“.
• 1800. године - Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
• 1798. године - Рођен, Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар, вођа чешког препорода у XIX вјеку.
• 1789. године - Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. Блај је 48 дана раније остављен у водама Тахитија након што је побуњена посада брода „Баунти“ преузела команду над бродом.
• 1777. године - Конгрес САД прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.
• 1645. године - У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатинејта.