На данашњи дан

На данашњи дан 06.05. досили су се следећи догађаји:

• 1992. године - Умро је српски агроном Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, председник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је, после пробоја Солунског фронта, наставио марш за ослобођење отаџбине. После Првог светског рата, дипломирао је агрономију и бавио се истраживањима у тој области. Био је директор пољопривредног комбината "Беље", а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд".
• 1914. године - Енглески Горњи дом одбија да призна женама право гласа.
• 1868. године - Рођен је српски математичар Михајло Петровић, оснивач Београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дечак, изучио је рибарски занат код београдског аласа Гашпара Чукље, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак Мика Алас. Написао је више од 400 радова из теоријске и примењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије и теорије математичких спектара, која је практично примењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима, и веома је допринео математичкој анализи, посебно теорији диференцијалних једначина и теорији функција. Дела: "Квалитативна интеграција диференцијалних једначина", "Елементи математичке феноменологије", "Феноменолошко пресликавање", "Предавања о математичким спектрима", путопис "Кроз поларну област", популарно написан роман "Јегуље".
• 1830. године - Милош Обреновић је од 70 наочитих српских момака формирао Гвардију. Гвардија је била тада, као и Гарда данас (која иначе овај дан прославља као свој), најелитнији и најрепрезентативнији део војске
• 1804. године - У Остружници код Београда почела је устаничка скупштина, ради успостављања судских и управних власти на ослобођеној територији, коју је сазвао вођа Првог српског устанка - Карађорђе. Током скупштине окончане 15. маја пропао је покушај неких старешина да је усмере против Карађорђа и поново поставе питање вођства устанка.
• 1237. године - У манастиру Милешева сахрањене су мошти оца српске државотворности Светог Саве, безмало годину и по дана после његове смрти у бугарској престоници Трново, где је умро враћајући се из Јерусалима у Србију. Бугарски цар Иван Асен II једва је пристао на захтев Савиног синовца, краља Владислава, да мошти пренесе у отаџбину - и Асен и Трновљани сматрали су почивање Савиног тела код њих за велику милост Божју.