На данашњи дан

На данашњи дан 24.03. досили су се следећи догађаји:

• 2000. године - Поводом убиства 40 Шиптара у косовском селу Рачак у јануару 1999. - кључном догађају за огроман притисак на Југославију и агресију НАТО два мјесеца касније - њемачки лист "Берлинер цајтунг" је, на основу копија необјављених извештаја о аутопсији, објавио да нису доказане тврдње о масакру и да "нема доказа за тврдњу да су у Рачку убијени мирни сељани". Лист је навео да су фински стручњаци за судску медицину порекли и причу о малтретирању пре смрти и убиству из непосредне близине. Предсједник САД Бил Клинтон рекао је, непосредно по откривању жртава у Рачку, да су "недужни мушкарци, жене и деца" присиљени да "клече у блату и потом смакнути".
• 1999. године - НАТО је отпочео агресију на Савезну Републику Југославију, под изговором "спречавања хуманитарне катастрофе" Шиптара на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола вјека раније дефинисан као одбрамбени савез. То је учинио мимо сагласности Савјета безбједности УН, супротно документу о европској безбједности из Хелсинкија који су његове чланице потписале, чак и уставима појединих држава чланица. Током 79 дана агресије 19 земаља под вођством САД коришћена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом. Званичници САД и НАТО понављали су током агресије да Сјеверноатлантска алијанса "није у свађи са српским народом", али НАТО је непрестано бомбардовао претежно цивилне циљеве попут стамбених насеља, мостова, болница, школа, обданишта, хотела, амбасада, рафинерија, фабрика, избегличких колона, путничких возова и аутобуса, телевизијских станица и релеја, електроенергетских објеката, починивши ратне злочине и изазвавши хуманитарну катастрофу огромних размера. Побијено је најмање 2.000 југословенских држављана, од којих три четвртине цивила, међу којима око 600 дјеце. Југославији је нанесена огромна штета, али су њене размере различито процењене - између 30 и 100 милијарди долара. Агресори нису саопштили губитке у људству и техници, али је начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио пет дана по окончању агресије да је током ваздушних удара НАТО оборен 61 агресорски борбени авион, 30 беспилотних летелица, седам хеликоптера и 238 крстарећих ракета.
• 1945. године - У Београду је потписан споразум владе Демократске Федеративне Југославије и Управе УН за помоћ и обнову. Споразумом је предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја.
• 1941. године - Југословенски премијер Драгиша Цветковић и шеф дипломатије Александар Цинцар-Марковић тајно су отпутовали у Беч да би 25. марта потписали уговор о приступању Југославије Тројном пакту. Влада је оборена војним ударом три дана касније, после масовних демонстрација у Београду и другим градовима у Србији.
• 1924. године - Грчка је постала република.
• 1898. године - Продат је први аутомобил.
• 1837. године - Канада је дала право гласа црнцима.
• 1736. године - У Будиму је мучењем на точку уморен вођа српских устаника Пера Сегединац, који је 1735. у Поморишју, Бачкој и Посавини подигао Србе против Беча. Да би застрашиле бунтовне Србе, аустријске власти су мртвог Сегединца однеле у Печку и обесиле. Срби су се дигли на буну због мобилизације у аустријску војску, а устанак се проширио међу сељацима. Моришки командант и оберствахтмајстер опеван је у народним песмама, а српски писац Лаза Костић написао је драму "Пера Сегединац".