BitLab хостинг
Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан

Данас је 15.01.2025. (15. дан у години). До краја године има још 350 дана.

На данашњи дан 15.01. досили су се следећи догађаји:

  • 2001. године - Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца.
  • 2001. године - Почетак рада енглеске Википедије.
  • 2000. године - У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.
  • 1999. године - У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбједности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999.
  • 1998. године - Инаугурација Мила Ђукановића за предсједника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.
  • 1993. године - САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.
  • 1992. године - Pаcпад СФРЈ, Словенија и Хрватска постају самосталне државе.
  • 1992. године - Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.
  • 1973. године - Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.
  • 1971. године - Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година.
  • 1958. године - Рођен, Борис Тадић, српски политичар и државник, предсједник Србије од 2004. г.
  • 1945. године - Основана италијанска новинсака агенција АНСА.
  • 1943. године - Америчке трупе у Другом свјетском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.
  • 1943. године - У Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД.
  • 1920. године - Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон)
  • 1912. године - Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци.
  • 1912. године - У Берлину после неуспелог устанка убијене вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт.
  • 1895. године - У Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас.
  • 1804. године - Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.
  • 1582. године - Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море.
  • 1559. године - Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I.
  • 1535. године - Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над црквом према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.


BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА