На данашњи дан

На данашњи дан 08.03. досили су се следећи догађаји:

• 2004. године - Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције "Олуја", у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
• 2001. године - НАТО одобрио улазак српских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова и Метохије. Копнена тона безбједности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Србије по завршетку ваздушних удара НАТО на Србију. Српске снаге ушле у први сектор 14. марта.
• 2001. године - Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003.
• 1999. године - Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 квадратних километара територије на сјеверу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи.
• 1994. године - Више од 100 интелектуалаца из целог свијета потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре на територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
• 1993. године - Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у РС и БиХ пуштено 5.540 заробљеника заточених током рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима.
• 1973. године - У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238.
• 1965. године - У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
• 1950. године - Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
• 1942. године - Јапанске трупе у Другом свјетском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци.
• 1922. године - У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
• 1921. године - Француске трупе ушле у Дизелдорф и друге градове у Руру пошто Њемачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог свјетског рата.
• 1917. године - Немирима и штрајковима у Петрограду почела "Фебруарска револуција" у Русији.
• 1910. године - У Копенхагену одржана Друга конференција жена-социјалиста, на иницијативу њемачке револуционарке Кларе Цеткин. На тој конференцији установљен празник, Дан жена, у знак сећања на демонстрације жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији одржана 1914.
• 1908. године - У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
• 1879. године - Рођен, Михаило Миловановић, српски сликар и вајар.
• 1857. године - Жене запослене у текстилној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада.
• 1846. године - У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско.
• 1500. године - Португалски морепловац Педро Алварез Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпањолац Вићенте Пинсон.