На данашњи дан

На данашњи дан 11.03. досили су се следећи догађаји:

• 2006. године - У Шевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши предсједник Југославије Слободан Милошевић.
• 2004. године - У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље окупило се преко осам милиона људи широм Шпаније, који су протестовали против тероризма. Три мјесеца касније у Италији ухапшен Египћанин Рабеи Осман Сајед Ахмед, осумњичен за организовање тих напада, а због припремања терористичких напада у Белгији притворено 15 особа.
• 2003. године - Канадски судија Филип Кирш изабран за предсједника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свијету. Оснивање суда подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина.
• 2003. године - Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог свјетског рата, уз образложење да је то било давно.
• 2002. године - У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца.
• 2000. године - У експлозији метана у руднику угља "Баракови" у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа.
• 2000. године - Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973.
• 1999. године - Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа "Дневни телеграф" на по пет мјесеци затвора, међународна организација за заштиту људских права "Хјуман рајтс воч" оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере.
• 1991. године - Српска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки свијета.
• 1990. године - Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а.
• 1990. године - Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама.
• 1985. године - Михаил Сергејевич Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка.
• 1985. године - Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће "Хародс".
• 1981. године - Под паролом "Косово република" у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. То је било први пут да су косметских Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици.
• 1975. године - У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши предсједник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побјегао у Шпанију.
• 1973. године - Хектор Кампора побједио на првим предсједничким изборима у Аргентини од 1965.
• 1941. године - Конгрес САД изгласао Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом свјетском рату, седам милијарди долара.
• 1938. године - Артур Сајс Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију.
• 1917. године - Британске трупе у Првом свјетском рату заузеле Багдад.
• 1913. године - Велика Британија и Њемачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна.
• 1851. године - Први пут изведена Вердијева опера "Риголето", у Венецији.