Почетна страница > На данашњи дан
На данашњи дан
Данас је 06.11.2024. (311. дан у години). До краја године има још 54 дана.
На данашњи дан 06.11. досили су се следећи догађаји:
- 2005. године - Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104 године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
- 2001. године - Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
- 1999. године - Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
- 1996. године - Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савјета Европе.
- 1987. године - Рођена, Ана Ивановић, српска тенисерка.
- 1975. године - На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1964. године - У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, предсједник Владе Србије и функционер Комунистичке партије. После Другог свјетског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1950. године - Основан Музеј примењене уметности у Београду
- 1943. године - Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила Кијев, после двогодишње њемачке окупације.
- 1931. године - Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
- 1923. године - Рођена, Татјана Лукјанова, српска глумица.
- 1918. године - Јединице Друге србске армије под командом Војводе Степе Степановића тријумфално су умарширале у Сарајево.
- 1917. године - После пет месеци борби, у Првом свјетском рату, победом западних савезника над Њемцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипера. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1911. године - Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао предсједник Мексика.
- 1880. године - Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
- 1860. године - За предсједника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија сјеверних држава побједила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј.В. Бат.
- 1771. године - Рођен, Алојз Зенефелдер, проналазач литографије.
- 1632. године - Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1632. године - Умро, Густав II Адолф, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор.
- 1494. године - Рођен, Сулејман I Величанствени, турски султан.
- 355. године - Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.