Који разлози леже иза рата између Русије и Француске 1812. године?

У овом чланку нећемо залазити у војне детаље Наполеонове кампање против Русије 1812. године (о њима можете прочитати овде). Бавићемо се политичким и економским разлозима који су лежали иза највећег војног конфликта у 19. веку, пише Russia beyond.

Наполеонова инвазија на Русију 1812. године

Главни разлог за избијање рата између Наполеонове Француске и Русије биле су санкције, односно такозвана Наполеонова „континентална блокада“. О чему се заправо радило?

 

Palace of Versailles

1792-1793. године Република Француска је учествовала у Француским револуционарним ратовима, у којима се борила против Велике Британије, Аустрије, Пруске, Русије и још неколико монархија. „Старе“ монархије Европе презирале су републикански систем владавине уведен у Француској. У међувремену у Француској се појавио Наполеон, млади генијални војсковођа, који је до 1799. године дефакто постао владар Француске.

До почетка 19. века Француска је освојила територије италијанског полуострва, Холандије и области око реке Рајне. Велика Британија је остала једини супарник Француске у Европи. После битке код Трафалгара 1805. године постало је очигледно да је француска морнарица беспомоћна против британске, па је Наполеон почео да ради на јачању континенталне блокаде, ембарга против британске трговине на европском континенту.

 

DEA/M. SEEMULLER/Getty Images

Наполеон је желео да уништи британску трговину, да је финансијски исцрпи. Берлински декрет из 1908. године прокламовао је да су „британска острва у стању блокаде“ и забрањивао сваку трговину, па чак и поштанске пошиљке са Великом Британијом. Међутим, европске земље су стално кршиле блокаду, што је изазвало нападе Наполеонове Француске на њих. Руска Империја, главни економски партнер Велике Британије у то доба, такође је била и главни непријатељ Француске и главна препрека успешном увођењу „континенталног система“.

Русија и континентални систем

 

Министарство одбране Русије

У бици код Фридланда 1807. године Наполеон је нанео тежак пораз руској војсци. Након тога Александар I је пристао да потпише Тилзитски мир, којим су се Русија и Пруска удружиле са Француском против Велике Британије и Шведске.

Тилзитски мир је изазвао негодовање руске јавности, која је сматрала срамним потписивање мира са републиком чија је војска отерала у смрт на хиљаде руских војника! Међутим, до 1810. године Русија је поново успоставила трговину са Енглеском преко других земаља, док су на француску робу уведени високи порези. У међувремену Наполеон је покушао да ојача везе са Александром I нудећи своју руку Александровим сестрама, али је двапут одбијен.

 

PHAS/Universal Images/Getty Images

Наполеон је до 1811. године почео отворено да говори о непријатељском односу према Русији. Рекао је Доминику Дифуру де Прату, француском амбасадору у Варшави: „За пет година бићу господар света, остаје само Русија; али ћу је сломити... Онда ћу такође бити господар мора и сва трговина ће, наравном, морати да прође кроз моје руке.“ Било је очигледно да се рат ближи.

Шта је овај рат значио за Русију

Изостављајући бројне детаље руско-француског ратовања, задржаћемо се само на кључним догађајима. 24. јуна 1812. године, када је Велика армија напала Руску Империју прешавши реку Њемен, Наполеон је на располагању имао око 588.000 војника против руских 480.000, али Руси су имали предност свог терена и помоћ руских партизана, који су Французима уливали страх у кости током читавог њиховог „боравка“ у Русији.

 

Музеј "Бородинска битка"

Како наводи истраживач Михаил Велижев: „Саме размере овог рата биле су невероватне. По први пут од 17. века рат се водио на територији Руске Империје, што је био прави шок за савременике. Москва, срце империје, предата је Французима и великим делом уништена. У то доба то је доживљено као национална катастрофа. Земља је претрпела огромне губитке: готово милион становника Русије је страдало од 1812-1814. године; материјална штета је процењена на неколико милијарди рубаља.“

Велика армија одлучно је ушла на територију Русије и савлађујући стални отпор руске војске напредовала према Смоленску, тврђави која је била „кључ за Москву“ и коју је заузела у августу 1812. године. Међутим, напредовање је био тешко, јер су и руски цивили и руска војска примењивали технику „спаљене земље“. Наиме, при повлачењу руска војска је уништавала залихе хране, муниције и било какву имовину коју би непријатељ могао да користи. Ко је смислио ову тактику?

Шкот иза руске победе

 

Третијаковска галереја

Михаил Барклај де Толи (1761-1818) је био балтички Немац шкотског порекла у руској служби. Потомак шкотског клана Барклаја, одрастао је у Санкт Петербургу и од 1776. се налазио у служби руске војске. Касније је постао маршал Руске Империје.

Барклај је од 1810-1812. био министар рата Русије. Ефикасно је припремио руску војску за одлучујућу борбу против Наполеона тако што је наручио и лично написао велики број тактичких и стратешких приручника за војнике и официре. Када је рат почео, Барклај и генерал Петар Багатрион налазили су се на челу руске војске.

Међутим, Барклај је био тај који је осмислио план за руску војску током рата: коришћење тактике „спаљене земље“, повлачење у централну Русију како би се исцрпле снаге француске војске. Барклај је тачно претпоставио да ће Француској бити тешко да се снабдева из Европе, а руски партизани и војска ће учинити све преостало да се непријатељ до краја уништи.

 

Сверуски музеј Пушкина

На саветовању у селу Фили, убрзо након Бородинске битке, Барклај је одлучно заступао опцију препуштања Москве Наполеону. Био је то мудар стратешки потез који је француског цара довео у хладну, небрањену и спаљену Москву, без залиха. Поверивши команду над војском Михаилу Кутузову, Барклај је ипак остао на челу једне армије и касније се борио у европској кампањи Русије од 1812. до 1814.

Руски историчари слажу се у мишљењу да када је Михаил Кутузов преузео команду војском он није променио првобитну Барклајеву стратегију. После победе над Наполеоном Барклај је био обасут похвалама и одликовањима. Цар Александар I му је доделио титулу кнеза и био је широко признат као главни ум иза руске победе над Наполеоном.

У међувремену Наполеонов „континентални систем“, који је био главни разлог рата, Русија је окончала већ у септембру 1812. године, када је Александар I објавио манифест о обнови трговинских веза између Русији и Велике Британије.

Георгиј Манајев, Russia beyond