Седам најраскошнијих здања у Москви из 19. века

Драгуљи предреволуционарне московске архитектуре били су лепши него што данашње архитекте могу да замисле, преноси Russia beyond.

Кућа Левенсона, Трјохпрудни сокак 9

Максим Денисов/mos.ru

Кућу је према пројекту архитекте Фјодора Шехтеља 1900. године саградио Александар Левенсон, власник чувене московске штампарије.

  
Максим Денисов/mos.ru

Зграда је имала простор за штампарске машине, као и стамбене просторије. Најлепши део грађевине је фасцинантна латерна на крову (мали торањ са прозорима кроз које улази светлост).

 

Дарина Федорова-Земљанска

Здање је недавно рестаурирано и сада дато на продају. За 1.000 квадратних метара власник тражи 1,1 милијарду рубаља (око 14,4 милиона долара). 

 

Дарина Федорова-Земљанска

Кућа Зимина, Дегтјарни сокак 8/3

 

Максим Блинов/Sputnik

Оно што споља изгледа као обична зграда изнутра је једна од најраскошнијих вила из 19. века у Москви. Подигао ју је Николај Зимин, трговац дуваном.

 

Јевгениј Бијатов/Sputnik

Саграђена 1896. године на основу пројекта Едмунда Јудицког, кућа и данас чува оригинални ентеријер.  Љубитељи руске кинематографије можда ће је препознати из филма Алексеја Балабанова „Брат 2ˮ.

 

Максим Блинов/Sputnik

Данас се у згради налази Агенција за управљање и коришћење историјских и културних споменика Министарства културе Русије. У њој раде неки од највећих стручњака за очување културне баштине у земљи.

 

Јевгениј Бијатов/Sputnik

Кућа Игумнова, Улица Бољшаја Јакиманка 43

 

Legion Media

Ова кућа налик на дворац из руске бајке подигнута је 1895. године према пројекту архитекте Николаја Поздњејева, а по наруџбини Николаја Игумнова, текстилног магната из Јарославља.

 

Legion Media

Цигле су довезене чак из Холандије, док је фасцинантне керамичке плочице за фасаду специјално наменски израдила Кузњецовљева фабрика порцелана, најпознатија у Русији у то доба.

 

Vyacheslav Prokofyev/TASS

Цена изградње наводно је била око милион рубаља (у то време солидна годишња плата износила је око 150 рубаља). Што се тиче ентеријера, 40 соба у кући декорисано је у различитим стиловима, од традиционалног руског „бољарскогˮ стила до сецесије.

 

Vyacheslav Prokofyev/TASS

Данас  је у Кући Игумнова резиденција француског амбасадора у Русији.

 
Кућа Морозове, Улица Спиридоновка 17

 

Департамент культурного наследия города Москвы

Још један пројекат Фјодора Шехтеља, звезде московске сецесије, наручила је Зинаида Морозова, супруга Саве Морозова, успешног произвођача текстила.

 

Департамент культурного наследия города Москвы

Унутрашњи дизајн је осмислио чувени сликар Михаил Врубељ, који је израдио и неколико мурала надахнутих витешком естетиком средњовековне Европе, што кореспондира са неоготским стилом грађевине.

 

Департамент культурного наследия города Москвы

1938. године Кућа Морозове је стављена на располагање Министарству спољних послова и до данас се користи као простор за организовање дипломатских пријема.

 

Департамент культурного наследия города Москвы

 

Департамент культурного наследия города Москвы

Вила Второва (Спасо-хаус), Спасопесковски трг

 

Valeriy Yevseyev/U.S. Embassy Moscow

Ова вила текстилног индустријалца Николаја Второва подигнута је 1913. године. Њено енглеско име Спасо-хаус потиче од Спасопесковског трга на којем се налази.

 

moscowwalks.ru

Пројекат је израђен у неокласицистичком стилу и представља преосмишљену градску вилу с почетка 19. века са паладијанским прозорима и савршено симетричним унутрашњим распоредом.

 

moscowwalks.ru

Второвљева породица је у кући становала само 4 године до Октобарске револуције, када ју је преузела совјетска власт.

 

moscowwalks.ru

1933. године постала је резиденција првог америчког амбасадора у Совјетском Савезу Вилијама Булита, а отада и свих наредних америчких амбасадора.

 

moscowwalks.ru

Председници Двајт Ајзенхауер, Ричард Никсон и Роналд Реган били су приликом посета Москви смештени у овом здању.

 

moscowwalks.ru

 Вила Рјабушинског, Улица Мала Никитинска 6/2

 

Legion Media

Још један пројекат Фјодора Шехтеља, овога пута за милионера Степана Рјабушинског, реализован је 1900-1902. и вероватно је најпознатије дело овог архитекте у Москви. Осим запањујућег ентеријера у стилу сецесије и чувеног степеништа са лампом у облику медузе, ова вила такође поседује тајну капелу.

 

Shesmax (CC BY-SA 4.0)

Наиме, Рјабушински су били староверци, верска скупина прогањана до 1905. године. „Верујем да у читавој Европи не постоји кућа налик на овуˮ, рекао је Рјабушински када је зграда завршена.

 

Legion Media

После 1917. године, када је породица Рјабушински напустила Русију, кућа је прешла у власништво државе и 1931. године у њу се уселио Максим Горки са породицом. Горком се кућа није допадала, говорио је да је „чудна, али барем добра за радˮ. После његове смрти у њу је смештен музеј Максима Горког, што је допринело да њен јединствени ентеријер остане сачуван до данас.

 

Legion Media

Бергова градска вила, Дењежни сокак 5/1

 

Mikhail Tereshchenko/TASS

Подигнута је 1897. године према пројекту Петра Бојцова за бизнисмена Сергеја Берга. Комбинује различите стилове: готику, барок и сецесију. Бергова кућа је једна од првих у Москви која је имала електрично осветљење и електрично звоно.

 

Sergei Bobylev/TASS

Вила, која је задржала оригинални ентеријер, реновирана је 2016. године. Данас се у њој налази резиденција Амбасаде Италије у Русији.

 

Валериј Левитин/Sputnik

Георгиј Манајев, Russia beyond