Тељњашка – друга кожа руских морнара

Ова памучна мајица са попречним пругама постала је препознатљиви симбол руских морнара, падобранско-десантних трупа, па чак и покрета у сликарству, пише Russia beyond.  Због чега је она толико битна?

„Тељњашка је обична мајица, али пробајте да је бар једном обучете и одмах ћете пожелети да исправите рамена. Плаве пруге на грудима представљају боју океанских дубина, а међу њима белина пенушавих таласа... Море на твојим грудима!“

 

Виталиј Ањков/Sputnik

То су речи Василија Зајцева, чувеног совјетског снајперисте и хероја Стаљинградске битке. Он је пре Другог светског рата служио у совјетској ратној морнарици, а кад је почео рат добровољно је отишао на фронт. Постао је снајпериста али је задржао своју морнарску мајицу као симбол морнарског поноса и непоколебљивости у борби. Зашто је морнарска тељњашка толико драга руским морнарима и војницима?

Од бретонске мајице до тељњашке 

Морнарска блуза француских маринаца.

Claude TRUONG-NGOC (CC BY-SA 3.0)

Памучну мајицу дугих рукава са попречним плавим и белим пругама носили су француски морнари још у 17. веку, да би се разликовали од других поморских сила. Звала се бретонска мајица јер су многи припадници француске морнарице били из Бретање.

Габријела „Коко“ Шанел, период између два рата.

Public domain

Ова мајица је постала толико карактеристична за Француску да је већ доживљавана као део стереотипне представе о типичном Французу, а 1858. године је прихваћена као званична униформа француских морнара. Убрзо је уведена и у руску (1874) и холандску (1877) морнарицу.

Сматра се да је 19. август 1874. године датум „рођења“ руске тељњашке. Тога дана је руски император Александар II потписао закон „О војно-поморској униформи“. Додуше, тељњашка је тада другачије изгледала и није се тако звала. Имала је плаве пруге широке 11,11 мм и беле пруге широке 44,45 мм. Садржала је 50% памука и 50% вуне. Плава и бела су боје Андрејевске заставе. То је главна руска поморска застава још од доба Петра Великог. Поједине јединице Руске императорске флоте имале су тељњашке других боја, на пример црвене.

 

Public domain

Руска тељњашка је 1912. године добила свој класични изглед – плаве и беле пруге исте ширине: 11,11 мм.

Совјетска тељњашка 

 

Public domain

Тељњашка је добила на значају за време Фебруарске и Октобарске револуције 1917. године, када су морнари Балтичке флоте постали главни фактор у борби против царске власти. Касније су морнари са пругастим грудима приказивани на многобројним бољшевичким агитационим плакатима као оличење бруталних револуционара.

 

Archive photo

Пре Другог светског рата и током рата у СССР-у су се појавиле падобранско десантне јединце као нова војна формација. После Другог светског рата развојем ових трупа се углавном бавио генерал Василиј Маргелов (1908-1990). Он је 1969. године на софистициран начин промовисао тељњашку као званично својство десантно-падобранских трупа, и од самог почетка је припаднике ових трупа рекламирао као хероје са специфичном униформом по којој се падобранци разликују од свих осталих пешадијских јединица совјетске армије. Важна разлика је и у томе што тељњашка падобранско-десантних трупа има небоплаве пруге.

Данашње варијације боја 

Десантне падобранске јединице на смотри.

В. Кисељов/Sputnik

У данашњој руској армији тељњашка има различите боје у зависности од рода војске и врсте јединица. Морнари (укључујући и подморничаре) носе класичну плавобелу тељњашку. Припадници Кремаљског пука уместо плавих имају индиго пруге. Обалска стража пограничних трупа Федералне службе безбедности носи тељњашке са светлозеленим пругама, тамно-ружичаста боја је резервисана за Росгвардију, док припадници Министарства за ванредне ситуације (МЧС) имају наранџасте пруге.

Војници и спасиоци нису једини који имају привилегију да носе тељњашку. Она је увек била и још увек је симбол слободе, па чак и безакоња (узимајући у обзир непокорност балтичких морнара у време револуције). Због тога и многи совјетски „мангупи“ и делинквенти у филмовима и књижевним делима често носе тељњашку.

 

Владимир Мењшов/Мосфильм,1995.

Тељњашка је такође постала симбол петербуршке арт-групе „Митки“ („Митьки“), која носи име свог оснивача и лидера Дмитрија Шагина – Митје. Санкт Петербург је увек био војнопоморски град. Петар Први га је и основао као базу Балтичке флоте, тако да је у овом граду тељњашка увек била и данас је симбол „нашег човека“, а „Митки“ тај симбол често приказују на својим једноставним, али упечатљивим сликама.

Георгија Манајев, Russia beyond