Где влада најдужа поларна ноћ у Русији?

Зими на северу Русије сунце не излази и не залази. Како целодневна тама утиче на живот обичних људи?

Замислите само: будите се по мраку, устајете по мраку, а током дана једва можете да наслутите обрисе града у леденој измаглици. Природна појава код које сунце дуже од 24 сата не излази изнад хоризонта назива се поларна ноћ. Она се среће на местима иза поларника (преко 66°33′ северне географске ширине), а у Русији је то на око 20% територије! У овој области већ у октобру раније почиње да пада мрак, а од краја јесени сунце практично не излази, већ само снег и поларна светлост повећавају видљивост. Сунце се враћа тек крајем зиме. Најкраће поларне ноћи су у Салехарду, престоници Јамала, и на југу Мурманске области. Често се називају „непотпуне”, јер се сунце ипак појављује, мада на кратко. Али што идете даље на север од поларника, ноћ је све дужа и траје недељама, пише Russia beyond.

Диксон, Краснојарски крај – 80 дана

 

Роберт Прасценис/Sputnik

Ово насеље на самом крају полуострва Тајмир познато је као арктичка пустара. Ту је царство вечитог леда, вечите зиме и вечитих ветрова. Снег пада већ у септембру и задржава се до маја! У Диксону поларна ноћ почиње од 10-11. новембра и траје до почетка фебруара. Насеље брзо остаје без становника. Док је 80-их тамо живело око 5 хиљада људи, данас их има само нешто преко 500.

Тикси, Јакутија – 67 дана

 

Legion Media

У малом насељу на северу Јакутије поларна ноћ траје од 17. новембра до 25. јануара. „Немојте мислити да тамо влада мркли мрак нон-стоп. Када сам се враћала из школе, негде око 13-15 сати поподне, постајало је мало светлије, а онда би опет потамнело”, сећа се бивша становница Тиксија Јулија Богослова. „На прозорским даскама поред цвећа људи укључују лампе са дневним светлом како би се биљке боље осећале… Али зато смо имали чаробну поларну светлост! То је призор који се не може описати речима.”

Певек, Чукотка – 50 дана

 

ezhixa_photo

Званично је Павек најсевернији град у Русији. И један од најмањих. Данас ту живи само 2,5 хиљада људи, 10 пута мање него у совјетско доба. Као и до многих градова на Арктику и овде се стиже само авионом (а лети и морем), а све куће су офарбане у веселе боје. Ту често дува јужак, један од најстрашнијих ветрова на свету. Поларна ноћ почиње 27. новембра и траје до 16. јануара.

„За мене је поларна ноћ тешко време, сваки пут се трудим да је преживим”, каже Валерија Силина, која се на север преселила из Вороњежа (милионског града на југу Русије). „И док је прошле година за мене то био период депресије, овог пута мој организам напросто луди. По цео дан ми се спава, а око поноћи мој биолошки часовник објављује да је време за пеглање или гледање телевизије. Ако не успем да одем у топлије крајеве, онда ми помаже певање у топлој купки са ароматичним уљима. А и маштање је у поларној ноћи као сунце, које обасјава и греје живот.”

Нориљск – 45 дана

 

Denis Kozhevnikov/TASS

У Нориљску (Краснојарски крај) поларна ноћ траје оквирно од 30. новембра до 13. јануара. Светлије, односно мање мрачно, постаје само између 13-14 сати.

А ту је, осим тога, и много хладније. На јесен температура пада до -30! Додајте томе и Тајмирске ветрове (ово полуострво је познато и као „гробље атлантских циклона”) и одсуство растиња, па ћете схватити да је обичан дан становника Нориљска по поларној ноћи прави подвиг. Па ипак, чак и у овом суровом крају људи проналазе лепоту. 

„Потичем из топлих крајева, али прелазни период на Северу ми није тешко пао”, каже становница овог града. „У поларној ноћу у Нориљску осећам се као у бајци, као да је стално Нова година”. Становници Нориљска такође стално треба да мисле о томе да надокнаде витамине (пре свега узимајући рибље уље и витамин D) и да се редовно баве спортом.

Мурманск – 41 дан

 

Павел Љвов/Sputnik

У Мурманску живи око 300 хиљада људи. То је највећи град на свету иза поларника. На самом почетку децембра ту почиње поларна ноћ. Сунце се враћа тек 41 дан касније. По правилу зимска ноћ траје од 1. или 2. децембра до 10-11. јануара. Један од становника Мурманска снимио је видео са 24 сата таме.

„Није то баш романтично”, пише један становник Мурманска на форуму. „Прва недеља је још ок, а онда почиње да нервира. Почиње депресија, људи се губе у времену, несаница, човек прижељкује да види бар мало сунца. Најбољи начин да се преживи поларна ноћ је често посећујући забавне центре, позориште, биоскоп, бавити се спортом, на сваки начин покушавати да не обраћаш пажњу и да не остављаш себи слободног времена за непотребне мисли.”

Управо зато у граду постоји веома јарко вештачко осветљење. То је неопходно како људи не би пали у депресију. Једна од ствари која ипак надокнађује недостатак светла је поларна светлост. Она се може видети чак и из града, мада је, наравно, боље изаћи у природу.

 

Павел Љвов/Sputnik

У Мурманску постоји обичај да је после поларне ноћи дочекује сунце. Становници града се окупљају на највишој тачки, на Сунчаном брегу, и чекају прве зраке излазећег сунца.

Нарјан-Мар – 25 дана

 

Рамиљ Ситдиков/Sputnik

Престоница Ненецког аутономног округа Русије је мали град са само 25 хиљада становника. Нарјан-Мар је центар арктичког туризма. Људи долазе да се провозају санкама које вуку ирваси и у моторним санкама, да виде поларну светлост и бескрајну тундру. И све то на температури од -40 и у сталној тами. Дивота, зар не?

Поларна ноћ овде траје од 9-10. децембра до 1-2. јануара. У граду постоји обичај да се организује „испраћај сунца”. Тог дана узгајивачи ирваса престају са номадским животом и смештају се на зимске пашњаке.

Воркута – 11 дана

 

Марија Плотникова/Sputnik

У „граду рудара” поларна ноћ је прилично кратка, траје само 11 дана средином децембра. Али то не значи да је све преостало време овде светло. Наставница Ана Сорокина, која се из Вокруте преселила у Москву, каже да је зими у овом граду готово стално сумрак, - 40 степени Целзијуса и снажан ледени ветар. „Као бонус можете видети поларну светлост, а по граду шетају ирваси, које староседеоци користе за превоз.” 

Ана Сорокина, Russia beyond