Девет чињеница о псовању на руском језику

Сматра се да људи са углађеним манирима углавном не псују, али је чињеница да су непристојне изразе активно користили чак и Пушкин и Толстој.

1. Током читаве историје псовање је било неодвојиви сегмент руског језика и руске културе. „Безобразне речи“ (на руском „мат“) потичу из давних времена и везане су за словенске паганске ритуале. Изрази за гениталије и интимни телесни контакт, и уопште за све што је представљало табу, служили су за кршења правила и друштвених норми као и за снажно изражавање осећања. Најстарији руски документи који садрже профанацију су два писма на брезовој кори из Великог Новгорода написана у 12. веку, а откривена 2005. године.

2. Данас се у руском друштву псовке користе често, али у појединим случајевима се могу третирати као ситан прекршај који обично подразумева новчану казну у износу од 1.000 рубаља (око 15 евра). Поред тога, ако су непристојне речи упућене конкретној особи то се може третирати као увреда. У том случају казна може бити и већа – 3.000 рубаља (око 40 евра), па чак и 5.000 рубаља (око 65 евра) уколико је увреда нанета јавно.

3. Правила су строжа ако се псовке користе на телевизији, филму, у књижевности, медијима, музици, позоришту и на концертима где су непристојни изрази строго забрањени а казне су веће: 2.000-2.500 рубаља (око 25-30 евра) за физичка лица, 4.000-5.000 рубаља (55-65 евра) за службена лица и 40.000-50.000 рубаља (550-650 евра) за компаније и друге организације. Због тога се у свим поменутим сферама непристојне речи најчешће замењују пиштањем, а у тексту се уместо њих употребљавају симболи као што су, на пример, „звездице“ (***), када је реч о репортажама или књижевним делима где су непристојности неодвојиве од садржаја.

 

Татјана Манајева

4. Што се тиче блогера и других корисника интернета, не постоји закон који би њима забранио коришћење вулгарних речи у виртуелној сфери, а то значи да им не прети ни опасност од казне. Руски функционери, међутим, препоручују да се псовке избегавају јер је „интернет јавни простор где човек треба да се понаша пристојно“.

5. Многи руски писци и песници се нису уздржали од непристојних речи у својим делима. Велики руски песник Александар Пушкин, нобеловци Иван Буњин и Михаил Шолохов, па чак и генијални Лав Толстој, мајсторски су користили опсцену лексику у своме свакодневном животу и подржавали је као неодвојиви сегмент руске културе. Ево шта је, на пример, о Толстоју писао Максим Горки: „Тада је он почео да прича о девојци из приче ’Двадесет шест’ користећи гомилу непристојних речи са таквом лакоћом да је мени то у првом тренутку деловало као цинизам и чак ме је мало и повредило. Касније сам схватио да је он користио такве речи само зато што је сматрао да су оне тачније и прецизније...“

6. У совјетско време се сматрало да није културно псовати. Зато су Совјети смислили доста алтернативних фраза које су могли користити чак и пред децом. Изрази као што су „буржуји“ и „вашљива интелигенција“, на пример, коришћени су као увреда за људе који сматрају да су бољи од других, док је реч „блин“ (у основном значењу „палачинка“) блажа варијанта вулгарне руске речи која би се на књижевни језик могла превести изразом „доврага“. Ти изрази су и дан-данас у употреби.

 

Татјана Манајева

7. Интернет врви од разноразних руских вулгаризама и псовки, али је боље да их странац не користи. Као и у совјетско доба, ипак је и данас ризично користити „сочне“ посовке у разговору са грађанима Русије. Према томе, ако нисте сигурни које изразе ваш саговорник третира као прихватљиве боље је да користите блаже алтернативне изразе и на тај начин учтиво изразите своја осећања. Можете, на пример, користити већ поменути израз „блин“, или израз „чёрт“ („ђаво“).

8. Као и у србском језику, постоји читава гомила речи истог словенског корена које почињу са „је-“ (на руском се пише „е“), али и са „јо“ (на руском „ё“). И ту руски језик има читаво мноштво алтернативних израза који могу послужити као добра замена за вулгарне речи и могу се користити уместо њих: ёлки-палки, ё-моё итд. То је много тактичнији начин да се снажно изразе осећања као што су туга и чуђење, несрећа и недоумица, срећа и гнев...

9. У мају је маркетиншка организација „Zoom Market“ спровела анкету у руским градовима где су испитаници одговорили на питање колико често у свом говору користе непристојне изразе. Испоставило се да највише и најчешће псују житељи градова Перм, Вороњеж и Иваново, док их у стопу прате грађани Оренбурга, Тамбова и Чељабинска. Москва и Санкт Петербург, као највећи руски градови, нису чак упали ни међу првих десет. Наиме, на овој ранг-листи Москва је заузела 18, а Санкт Петербург тек 23. место.

Ксенија Зубачова, Russia beyond