Пет најопаснијих руских путева који нису за слабиће

Ако возите овим путевима ризикујете да се сурвате низ литицу, склизнете са моста без ограде или се заглавите у снегу у дивљој забити окружени зверима. Али за храбре авантуристе сви су путеви отворени!

1. Стари планински пут од Адлера до насеља Краснаја Пољана (Краснодарски крај) 

Пре него што је 2005. године отворен тунел Ахцу између града Адлера и урбаног насеља Краснаја Пољана људи су били принуђени да користе стари опасан планински пут. Овај пут, саграђен у 19. веку, интензивно је коришћен током читавог 20. века. 

 

Виктор Кљушкин/TASS

Стари пут је препун цик-цак кривина и стеновитих падина. Једна од најопаснијих деоница позната је под називом „Дај Боже да се све добро заврши!” Дуж пута се налази велики број споменика посвећених жртвама несрећа које су се на њему десиле. А ту је и споменик војницима Црвене армије који су на овом месту погубљени од стране  Белогвардејаца у руском Грађанском рату (1917-1922). 

Данас је пут затворен за саобраћај, а улаз на њега је под стражом. Међутим, екстремни возачи бицикла и зависници од адреналина ипак успевају да по њему тренирају своје вратоломије. 

2. Ауто-пут Р504 „Колимски пут” (Далеки исток Русије) 

 

Legion Media

Колимски ауто-пут, један од главних путева на Далеком истоку Русије, дуг 2 032 километра, повезује градове Магадан и Јакутск. Иако се путари труде да га одржавају у пристојном стању, Колимски пут је и даље препун опасности. Бројно оштро камење оштећује гуме, а прашина коју возила дижу смањује видљивост готово до нуле. 

Пут повремено преплављују реке што доводи до потпуног колапса саобраћаја. Током зиме температура пада до - 60 степени Целзијуса. А промрзли, усамљени путник у поквареним колима усред недођије на пустом ауто-путу Р504 савршен је плен за дивље звери у околини... 

3. Помоћни пут уз железничку пругу од Бајкалског језера до Амура (Сибир, Далеки исток Русије) 

Друмски помоћни пут уз железничку пругу дугу 3819 километара у источном Сибиру и на руском Далеком истоку пружа се паралелно са шинама. То је земљани пут насут шљунком који понекад преплаве мочваре и реке. На њему, ипак, постоје и мостови преко већих река. 

Један од најпознатијих мостова на овом путу је мост Витим. Дуг је 560 метара и нема никакву ограду. Камиони који прелазе преко овог уског моста од балвана који непрекидно подрхтавају под њима ризикују да сваког тренутка слете у реку са висине од 15 метара. 

Мост Витим није чак званично ни отворен, али се већ годинама користи. 

4. Пут од села Ахти до села Хнов (Дагестан)

 

Legion Media

Овај планински пут у Републици Дагестан повезује села Ахти и Хнов. Возачи кажу да су понекад принуђени да возе овим „путем смрти” под камењем које се котрља са околних брда. 

Пут је посебно опасан после кише, јер је тада клизав. То значајно повећава опасност да се кола сурвају низ литицу са овог уског кривудавог пута. 

5. Пут до планине Ај-Петри (Крим) 

 

Legion Media

Пут до планине Ај-Петри на јужном Криму део је ауто-пута од Јалте до Бахчисараја и то његов најопаснији део. Деоница од Јалте до планинске висоравни, дуга 23 километра, има ништа мање него 280 кривина. 

Пут је током зимских месеци често затворен за све врсте возила, осим за теренска возила са зимским гумама и ланцима за снег. 

Вожња путем за Ај-Петри захтева изузетну концентрацију. Овај пут дефинитивно није за почетнике у вожњи ни за оне који су поспани.

Борис Јегоров,
Russia beyond