Представљена књига о 63. падобранској бригади Војске Србије

Овај ће велики јубилеј садашњи и некадашњи припадници бригаде, чија су надалеко чувена одважност и подвизи одувек будили поштовање и распиривали машту, памтити и по томе што су - постали јунаци књиге. Александар Миљевић, који је у својој кући "Добродетељ" раније објавио литерарне споменике многим србским див-јунацима, онима који су за своју земљу полагали животе од Косовског боја до Кошара - овога пута латио се и пера, инспирисан истинитим причама из ратова 1991-2001, али и онима о обуци и непобедивом, победничком духу падобранаца које је пренео младима. Он је, у сарадњи са самом Бригадом односно Удружењем ветерана 63. падобранске, надахнуто те приче о њој исписао, док их је препознатљивим "херојским", акционим илустрацијама оплеменио стари, на оваквим "специјалним акцијама" опробани и доказани мајстор - Владимир Крстић Лаци.

А специјалне акције самих јунака, тих елитних србских војника који проносе славу наше војске и бордо беретки, тог непогрешивог сведочанства о витештву својих власника - такве су да одузимају дах. Такве да ће, преточене у приповести препуне акције, праћене истим таквим цртежом, многог младог читаоца подстаћи да пожели да једног дана и сам поносно понесе бордо беретку, и оживи витешки дух својих предака. Да, пре свега, осети понос што се његов народ, његова држава и војска, таквим јунацима могу подичити. Управо то јесте и био циљ твор(а)ца књиге, како су и на представљању у Дому Војске Србије посведочили и Миљевић, и ветерани "Шездесет треће", бригадни генерал Јелесије Радивојевић и пуковник Видоје Ковачевић, начелник штаба Бригаде 1999. и председник удружења које окупља њене ветеране.

Да је ово издање "Добродетеља" најновији у низу бисера чији је циљ пробудити витешки дух предака у нашој деци, истакао је и Милан Бојић, аутор неколико пређашњих књига о јунацима србским - који је признао да су га приче из "63. падобранске бригаде" најпре постиделе као историчара, све док му није откривено да су све оне раније биле непознате нашој јавности. Сада су их, специјално за ову књигу, србски специјалци први пут испричали.

- Ова нам књига пружа сјајну прилику да припадници нових генерација осете понос и пожеле да пођу нашим стопама, да виде и сазнају како треба да се воли свој народ и отаџбина - рекао нам је пуковник Видоје Ковачевић, начелник штаба Бригаде 1999. и председник удружења њених ветерана, изражавајући и своју захвалност држави што је обновила и осавременила опрему, посебно падобране.

- Победник је онај који има идеју и решење како да сачува своје људе. Војник сам дуже од 45 година, био сам командир вода, чете, батаљона..., за три и по године рата није проливена крв ниједног мог војника, а били смо заједно у свакој заседи, заједно сам са њима носио заплењене минобацаче и другу опрему са Кошара... - испричао нам је бригадни генерал Јелесије Радивојевић, пензионер несаломивог победничког духа, падобранац који преко 40 година скаче и рекордер је у слободном паду, скакао је са 9.250 метара без кисеоника.

- И 72. и 63. специјална, а био сам командант обе, елитне су и легендарне, с пуним правом препознате и познате. Тренутна политичка дешавања помало "ломе", криве исправну слику, полако се и индиректно ломи истински патриотски дух у деце, патриотизам прелази у национализам, што је врло лоше. Ја дубоко верујем у нашу војску, у специјалне јединице које ће увек извршити свој задатак - истиче Радивојевић, који нам је објаснио да он нити може, нити жели да нареди војнику да скочи, већ сам војник мора да ЖЕЛИ да скочи. Како каже, намера и дисциплина јесу врло битне - али специјалци су, пре свега, слободномислећи људи који, када донесу заједничку одлуку, не одступају. Никада.

Бордо беретке

Пуковник Видоје Ковачевић укратко "премотава" дугу историју елитне своје бригаде, од 1944. и Барија где је 191 борац НОВЈ (који су се, рањени, обрели у Италији) прошао обуку британских инструктора и постао падобранац, потом и специјалац, члан јединице која је потом приступила НОВ Југославије. Беретке које су те од јесени 1944. наши падобранци носили биле су СМБ - јер јединица још није учествовала у борбама.

- Тек смо од 1991, од погибије Родић Драгана и рањавања младог поручника Милета Карановића, понели бордо беретке за чије је ношење услов управо тај - да у борби буде проливена падобранска крв - појашњава Ковачевић, који је и сам рањен на Кошарама 1999. године.



Пали јунак са насловнице

ИАКО је Горан Остојић постао јунак ове књиге тек "посредно", ово је издање најдостојнији литерарни споменик и њему, јер кроз сваку причу о 63. падобранској провејава и његов дух. Стога се и Остојићева супруга у поруци захвалила издавачу и говорницима у Дому војске, зато што чувају успомену на њеног супруга - почев од насловнице на којој је управо Горан. Остојић је, као шеф штаба 63. падобранске бригаде, погинуо у оклини карауле Кошаре у јулу 1998, када су тамо такође вођене тешке борбе



Извор: Novosti.rs