Кроз прозор Музеја Војводине у Новом Саду улетело је парче „томахавк” ракете када је у НАТО бомбардовању пре 20 година срушен оближњи Варадински мост. Гелер се забио право у сталну поставку, одакле је касније извађен. Кустоси су га уредно пописали и сачували.
Право у музејски фонд долетео је и део железничке шине од уништеног Жежељевог моста, који је пронађен на крову музеја.
Тог пролећа су сва три новосадска моста летела у ваздух, па је овај град био једини на свету где, како се говорило, река тече изнад мостова. Варадински је пао први и грађани су долазили на кеј са цвећем и свећама.
На том месту је пре постојао мост који су срушили нацисти, па се на митингу грађана против бомбардовања 2. априла 1999. појавио транспарент „Саградићемо трећи, још већи”. Носио га је средњошколац Владимир Поповић, а и данас је, такође, један од музејских предмета.
„Овај ни младић ни дечак најавио је изградњу новог моста, која је после тога и уследила”, каже за „Политику” историчар др Предраг Бајић, кустос и аутор изложбе „20 година од бомбардовања СР Југославије”, која је постављена у Музеју Војводине.
Већина изложеног су поклони грађана музеју који их је својевремено позвао да прикупљају предмете у вези са бомбардовањем, а откуп је био, напомиње кустос, само за осам беџева.
„Захваљујући томе, данас имамо 90 оригиналних предмета, неколико стотина фотографија и велики број разних дводимензионалних предмета – плаката, летака, штампе...”, каже Предраг Бајић.
Парче „невидљивог” авиона Ф-117 који је наша војска оборила изнад Буђановаца добијен је од Саве Симића из Пећинаца. Кустосима није било лако да узму предмет. У то време, још није био обновљен мост код Бешке ни постављен мост на баржама, па се у Срем морало наоколо.
Преко Титела и Зрењанина ка Београду, користећи Панчевачки мост и одатле до Пећинаца, а онда тако назад до Новог Сада, сећа се др Бајић.
Сачувано је и неколико транспарената – карикатура академског сликара Светозара Пајића и његовог сина Милана, тада четрнаестогодишњака који се подсмева „америчком националном поносу”, авиону Ф-117, и црта га згужваног у руци србског војника са шајкачом и опанцима.
Транспарент пензионера Јована Поповића приказује светске моћнике тог доба Клинтона и Солану, обилато украшене кукастим крстовима.
„Имам 90 предмета у збирци, знам имена и презимена скоро свих људи којима су припадали и нико од њих није ни тад био, ни после постао, неки политичар или политички ангажован. То су обични људи из народа који су изразили овим предметима, цртежима и транспарентима свој спонтани револт”, истиче аутор изложбе.
Предмете су давали и запослени у музеју. Летак групе „Ентерпро” донела је Власта Станисављевић. То је била новосадска група која је изводила сајбер-нападе на НАТО, загушивањем порука, а грађане су лецима позивали да им се у томе придруже, навео је историчар. Јован Пауновић је у кратеру код једриличарског клуба нашао део за који се испоставило да је упаљач ракете земља-ваздух.
Симбол „таргет”, кружна мета за стрељаштво којом је поручивано да су у овом бомбардовању сви грађани мета, био је веома популаран, а штампан је и на ПВЦ кесама које су, такође, постале музејски експонат. Један основац је донео комад водоводне цеви са Жежељевог моста.
„Они су нама укинули струју, укинули воду, срушили мостове, ми смо чамцима ишли на посао преко Дунава...”, каже директор Музеја Војводине др Драго Његован, наводећи да је агресија НАТО пакта била „бесправна и неморална, колико год се позивали на хуманитарно право”.
Изложбу је отворила директорка Историјског музеја Србије др Душица Бојић, која је оценила да је велика храброст Музеја Војводине да у овом тренутку изађе са оваквом изложбом. Подсетила је како се завршила изложба у Паризу поводом 20 година од 1999: „Крајње неславно.” Замерила је што на отварању изложбе у Новом Саду није било више људи, а ни представника власти.
Универзитетски професор др Слободан Бјелица оценио је да Музеј Војводине овом изложбом ради пионирски посао у оквиру историографске струке, пред којом је, додаје, следећи велики задатак, након Другог светског рата – да расветли догађаје од почетка ратова на простору бивше Југославије, укључујући и бомбардовање 1999.
Снежана Ковачевић, Политика 
