Изјаве Милошевића и Лукашенка после разговора у Београду 14. априла 1999.

 Милошевић је изјавио следеће:

„Најпре да изразим велико задовољство због посете председника Белорусије господина Лукашенка, чији долазак у Београд на челу државне делегације Белорусије ми оцењујемо као знак велике солидарности белоруског народа и руководства Белорусије са народом Југославије у ово тешко време, када је Југославија, читава наша земља, изложена злочиначкој агресији НАТО-а.

Та агресија правда се бригом о људским правима, а крше се сва људска права и све норме међународног правног поретка. Да иронија буде већа, говори се о правдању ескалирања агресије због кредибилитета, како кажу, НАТО-а. Ја не верујем да постоји и један човек на земљиној кугли који сматра да се кредибилитет стиче убијањем. Убијањем се може стицати само кредибилитет убица.

У овој агресији којој смо изложени, ми имамо само један излаз, а то је да своју земљу бранимо. Ја желим да кажем у име свих грађана наше земље да ћемо ми своју земљу одбранити.

Што се тиче политичког решења проблема на Косову и Метохији, ми сматрамо да је политичко решење једини могући пут изласка из кризе која тамо постоји. Наша позиција је да се само мирним путем, политичким процесом, могу обезбедити стабилан и праведан мир, решења која ће бити праведна, хумана, за све националне заједнице, за све грађане који живе на Косову и Метохији. Ви добро знате да је наш принципијелни прилаз заснован на принципу равноправности грађана и равноправности националних заједница. То значи – наш прилаз је мултиетнички, мултикултурни, мултирелигијски. Дакле, прилаз који подједнако води рачуна о свим грађанима и свим националним заједницама на Косову и Метохији, без обзира на њихову националност или њихову вероисповест и било какво друго етничко опредељење. Зато је апсурд да на крају двадесетог века било ко у цивилизованом свету може да се колеба између тог приступа – мултиетничког, мултикултурног, мултирелигијског – и једног нацистичког приступа који фаворизује једну нацију и жели да је наметне као господара свих других националности.

Ми верујемо да ће овакав прилаз, који има у виду равноправност свих националних заједница, бити основа за праведно и трајно решење на Космету. На тој основи ми водимо политички процес и на тој основи воде се разговори између представника влада Србије и СРЈ са представницима косметских Албанаца. Сматрамо да ти разговори треба да буду директни. Они се, као што знате, већ и воде директно и сматрамо да ће само на тај начин, дакле, директним разговорима између оних представника националних заједница који живе на Косову, моћи да се на прави начин реше проблеми на Косову и Метохији. Проблеме треба да реше људи који живе у тој покрајини, а не неко са стране било каквим наметањем решења.

Наше опредељење је мир, наше опредељење је равноправност људи и равноправност националних заједница. На том опредељењу ми ћемо истрајати. Сматрамо да је право и правда и на једном и на другом опредељењу на нашој страни. Сматрамо да је већа подршка читавог слободољубивог света оваквом нашем опредељењу.
 

САВЕЗ РУСИЈЕ, БЕЛОРУСИЈЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ

Желео бих да кажем да смо председник Лукашенко и ја имали прилике да подробно размотримо питања која се тичу Савеза Русије, Белорусије и Југославије. Вама је добро познато да је наш савезни парламент на заједничкој седници оба већа, без иједног гласа против, донео одлуку о приступању СРЈ Савезу Русије и Белорусије. Ја сам данас председнику Лукашенку уручио званична писма упићена њему, у својству председника Белорусије, али и у својству председавајућег Савета Русије и Белорусије, те званично писмо за председника Руске Федерације Бориса Николајевича Јељцина.

Ја очекујем од председника Лукашенка и председника Јељцина да се поступак којим се тај савез реализује спроведе у складу са интересима народа три земље и у складу са опредељењима која из тог проистичу. Оцењујемо обојица да је то један велики историјски корак у интересу развоја стабилности, безбедности, економског, културног, технолошког и сваког другог развоја на прагу новог века. Верујемо да ће тај савез показати своју виталност у годинама које долазе и на почетку века који је пред нама.

На крају желим да кажем да смо разговоре водили и о текућим међусобним економским односима, који су врло интезивни и имају сталну узлазну путању, у чему смо постигли и одговарајуће конкретне договоре у разговорима које су водили надлежни министри, који су чланови делегација на обе стране.

Желим на крају да захвалим председнику Лукашенку на овој посети, на великој подршци, на израженом пријатељству, солидарности и да изразим уверење у нашу заједничку будућност Европе без наметања диктата, Европе слободних грађана и Европе равноправности. Ми ћемо се заједнички за такву Европу борити, јер она подједнако припада свим народима и земљама које је сачињавају.“



 

Потом се новинарима обратио председник Лукашенко:

„Наш циљ је био да допринесемо мирном решењу овог сукоба, у складу са циљевима председника Милошевића и надама југословенских народа. Ја сам се апсолутно у то уверио да председник Милошевић жели решење ових проблема, и уопште свих проблема, само мирним путем.

Најважнији резултат данашњег сусрета је што сам сазнао и уверио се, и за оне са којима ћу касније разговарати, где је граница преко које Југославија никад неће одступити идући ка компромису у решавању југословенске кризе. Могу отворено да кажем да је тај став Југославије садржан у следећем: Југославија је спремна да прими на територију Косова цивилне посматраче Организације Уједињених нација из држава које нису биле повезане са агресијом на Југославију. Значи цивилна лица, а не припадници војних, полицијских или полувојних формација из држава НАТО, које данас учествују у бомбардовању Југославије.

Према томе, то је граница преко које Југославија никад неће одступити и председник Југославије је одговорио на сва моја питања, која можда нису увек била коректна, али ја као пријатељ имао сам право да их поставим. Поново подвлачим да се ново састоји у томе што је председник Милошевић одредио ту границу преко које он и његов народ никад неће одступити – то је целовитост Југославије, једнакост свих грађана који живе и који су живели на територији Југославије, то је учешће цивилних лица у посматрању извршења политичког процеса на Косову и Метохији, без учешћа оних земаља који бомбардују Југославију.

Ми се са размевањем односимо према овоме ставу и у наредним данима размотићемо све предлоге које је изложио председник Милошевић у разговору с белоруском и руском страном, јер током ове посете ја сам предстаљао и став Руске Федерације, чији су ме председник и премијер замолили да  пренесем југословенској страни, што сам ја и урадио.“

На крају треба подсетити да је приликом доласка белоруског председника Лукашенка у Београд, НАТО одбио да му нису гарантује безбедност. Упркос томе, авион се са делегацијом Белорусије се ипак упутио за Београд, а током шесточасовне посете два пута су одјекивале сирене за ваздушну опасност. Белоруски лидер је такође посетио војну болницу и обишао објекте који су страдали од НАТО бомби.

Припремио: Душан Опачић – Братство