Маслеников за “Известија” о односима Црне Горе и Русије — Братство

То је била прилично занимљива изјава премијера, који дошао на чело владе прије нешто више од три месеца. У Подгорици је први пут на овако високом нивоу констатовано да прикључивање антируским мерама ЕУ није донијело Црној Гори никакве дивиденде. Руске дипломате у Црној Гори стално о томе говоре још од 2014. године, откако се тадашња власт на челу са Милом Ђукановићем, придружила санкцијама Руској Федерацији, које су нелегитимне са тачке гледишта међународног права.

Са једне стране, свакако, добро је што је неко у руководству Црне Горе „порастао“ да јавно изнесе ову чињеницу. Међутим, у овоме се тешко може виђети било какав знак вјероватноће да Подгорица може укинути санкције или бар одбити да се придружи новом пакету антируских мера ЕУ.

У економској димензији, Русија није ни примјетила њихове санкције. А за црногорску привреду губици су веома примјетни — и то нам отворено потврђују представници домаћег бизниса, посебно туристичког, и обични грађани земље. Тема ових економских губитака веома је болна за црногорске власти, које не објављују никакве податке о томе, а могуће је да их и не прикупљају. Црногорски медији су још 2019. године објавили бројку од 2 милијарде евра, која важи за њихову процјену штете од антируских санкција, уведених 2014. године. С обзиром да су сљедеће владе земље наставиле да прате лудило санкција ЕУ, оправдано је претпоставити да је Црна Гора за протјеклих скоро пет година изгубила најмање два пута више.

У исто вријеме грађани Црне Горе не подржавају политику санкција црногорских власти. Према истраживањима јавног мњења, 71,3% Црногораца је сада против санкција Русији, годину дана раније тај став подржавало је 66% грађана.
 

Предсједник Владе Црне Горе се недавно „похвалио“ да су власти земље умањиле удио туриста из Русије на 8%, као и генералну зависност од руског туристичког тржишта и инвестиција. Колико је тешко црногорска туристичка привреда осјетила затварање директних летова са Руском Федерацијом?

Чудно је чути реченицу „много смо урадили за ово“ од шефа Владе, који је заправо почео са радом у новембру, односно мјесец и по дана након завршетка туристичке сезоне у Црној Гори. Друго, прво бих погледао статистику за туристичку сезону 2023. године, која још није објављена. Искрено говорећи, ово је већ трећа влада у земљи опсједнута идејом да „замијени“ руске туристе. Наравно, у односу на рекордну 2019. годину, када је Црну Гору посјетило 350 хиљада Руса, број наших туриста је смањен. Међутим, главни разлог за то није неки циљани рад црногорских власти, већ пандемија корона вируса, која се одразила на најмање две туристичке сезоне у Црној Гори – 2020. и 2021. године.

Није тајна да нас је у љето 2021. године Влада Здравка Кривокапића, укључујући и оне који се данас хвале смањењем удијела туриста из Русије, упорно убјеђивала да обновимо директне летове између Русије и Црне Горе, упркос веома високим стопама ширења ЦОВИД-19 у овој земљи у то вријеме. Након тога у сусрет туристичкој сезони 2022. Подгорица, пратећи ЕУ, затворила свој ваздушни простор за руске авио-компаније. Упркос томе, Црну Гору је 2022. године посјетило скоро 170 хиљада Руса. Ово је 8,3% од укупног броја туриста у Црној Гори, а тачније – треће место по броју туриста и друго по броју ноћења (16,4%). Односно, чак и без директних летова са Русијом, Црну Гору је 2022. године посјетило скоро 50% од рекордног броја руских туриста 2019. године. Узимајући у обзир чињењицу, да су туристи из Русије, према статистикама, дуже боравили у домаћим одмаралиштима и трошили више новца у односу на госте из других земаља, само у 2022. години је црногорска туристичка привреда због антируских санкција изгубила 46 милиона евра.
 

Да ли је могуће обнављање директних летова између Русије и Црне Горе?

У догледно време тешко је очекивати обнављање директних летова између Русије и Црне Горе због већ поменутог усклађивања Подгорице са одлукама о санкцијама Европске уније.
 

Европска унија и САД активно разговарају о могућности конфискације руске замрзнуте имовине и њене предаје Украјини. ЕУ је недавно донијела одлуку, која омогућава коришћење профита од исте. Да ли се у Црној Гори разматра могућност конфискације руске имовине?

Црна Гора се тешко може сврстати у списак свјетских финансијских центара. Наша земља није држала овђе своју државну финансијску имовину. Сходно томе, нема од чега профитирати. Што се тиче приватне имовине руских држављана, поједини домаћи медији су покушали да подигну нездраву ажиотажу, приказујући да се наводно скоро 19 хиљада објеката некретнине у власништву Руса у Црној Гори налазе под пријетњом конфискације. Али чак ни познате одлуке Европске Уније, уз сву њихову међународну правну нелегитимност, не подразумијевају конфискацију имовине било ком носиоцу руског пасоша.
 

Познато је да је Црна Гора кандидат за улазак у Европску Унију од 2010. године. Власти земље очекују да ће се она придружити ЕУ најкасније 2028.

Садашње руководство државе своју „историјску шансу“ види у тренутној декларисаној спремности Европске Уније за проширење. Истовремено, Брисел не крије да ово поновно интересовање за проширење повезано је са украјинском кризом. Генерално, бројни црногорски политичари разумију да овај „ентузијазам за експанзију“ нестаће у Бриселу одмах након завршетка сукоба у Украјини. Али људи, који су сада на власти у Подгорици, млади су, неоптерећени политичким искуством из претходних скоро две деценије (ако будемо рачунали од проглашења независности 2006. године), и чини им се реалним да „се промакну“ у мало отворен прозор могућности.

Овђе не желе да примјете да је садашња Европска Унија престала и више неће бити успешно економска интеграциона заједница каква је била прије 2014. Кључно је да Брисел обећава издвојити Подгорици средства у оквиру Плана раста за Западни Балкан – иначе није толико баш пуно: од укупног износа од 6 милијарди еура за цио Западни Балкан у периоду 2024-2027. Црна Гора добиће око 413 милиона евра. Плус, Подгорица не оставља наду за приступ фондовима заједнице. Друго је питање – колико ће ти фондови бити пуни након бесмисленог, али необузданог трошења Европске Уније за подршку режиму у Кијеву? О овоме овђе више воле да не размишљају, као и о томе да би „верзија црногорског сна“ – односно да ће Црна Гора сама и брзо ући у ЕУ – заправо значила једно – унутар уније све је толико деградирало, да Брисел треба да покаже свијету своју привлачност барем за некога.

Да би се, например, процјенили изгледи за евроинтеграциони напредак Подгорице, није потребно „дружити се“ са амбасадорима земаља ЕУ – информација вам је буквално под ногама. Уз то, бавим се проблематиком ЕУ скоро четврт вијека – верујте, мало се тога промијенило у начину на који Брисел заварава земље кандидате. Наравно, формулације као што су „најнапреднији кандидат“, „сљедећа чланица ЕУ“ или „још треба да се поради на реформама“ нису измишљене јуче и не посебно за Црну Гору. Оно што се стварно промијенило је ниво и озбиљност захтева за кандидате за улазак. У сваком случају према Западном Балкану.
 

Русија отворено каже да ширење НАТО-а у било којем правцу сматра пријетњом. Европски политичари често говоре о потреби укључивања балканских земаља у унију. Да ли Руска Федерација види евентуално проширење Европске Уније на Балкан као пријетњу својој безбједности?

Нисмо се противили претходним таласима проширења. Сада је ситуација другачија и другачија је Европска унија, мутирала је у додатак НАТО-у, спроводи агресивну антируску линију и активно учествује у хибридној конфронтацији са нашом земљом. Сходно томе, ширење ЕУ на Балкан значи увлачење земаља региона у конфронтацију са Русијом.
 

Какав је тренутни ниво економских односа између две земље?

Трговина нема велику улогу у економским односима Русије и Црне Горе. Колико се сјећам, највећи трговински промет је остварен 2021. године – око 10,5 милиона еура. За 10 месеци 2023. године међусобна трговина износила је 6 милиона еура уз огромну предност према нама – извоз из Русије у Црну Гору био је скоро 5,9 милиона еура са увозом из Црне Горе од 0,1 милион еура. Нису то баш неке велике бројке. Али након брзог и непромишљеног приступања Подгорице антируским рестриктивним мјерама ЕУ 2014. године, у 2015. години били смо приморани да одговоримо узвратним мјерама. Дакле, у трговинско-економским пословима Црна Гора и Русија имају веома узак спектар могућности, јер су опкољене рестриктивним мерама са обе стране.

Друга ствар су руске инвестиције. За све године независности Црне Горе, обим наших инвестиција се приближио 2 милијарде евра. Поређења ради, за отприлике исти период Црна Гора је добила око милијарду евра грантова од Европске Уније.

Детаљне статистике, које укључују и „поријекло“ улагања, за 2023. годину још нису објављене. Знамо само да је прилив директних страних инвестиција за јануар-октобар 2023. опао за 46% у односу на исти период претходне године. Ово је чудно с обзиром да главне, како овђе кажу, „међународне партнере“ Црне Горе сталну најављују нове инвестиције у земљу.

У Подгорици већ одавно избјегавају да спомињају руски допринос привреди Црне Горе. Штавише, од прошлогодишње предизборне кампање постоји тенденција да се о руским инвестицијама говори у некој врсти негативног контекста. Поготово је занимљиво чути такве изјаве од истих људи, који су ми прије две-три године говорили да никада неће заборавити економски „бум“ у Црној Гори, генерисан руским инвестицијама 2000-их година.

Сада у Подгорици очигледно зазире од чињенице да је Русија 2022. године заузела друго мјесто на листи највећих инвеститора у црногорску привреду – са 127,2 милиона еура или 11% укупних страних инвестиција. 2021. били смо на првом мјесту са 192 милиона евра, 2022. – изгубили првенство од Србије. У структури руских инвестиција у Црној Гори у 2022. години 32% се односило на улагања у црногорске фирме и банке, док 48% – на куповину некретнина. Поређења ради, некретнине чине и 48% турских, 70% њемачких и 77,4% америчких инвестиција у Црној Гори. У међувремену, САД су – са својих 48 милиона еура улагања у ову земљу у 2022. години – у протеклих пет година више трошиле на борбу против неког „малигног руског утицаја“ у Црној Гори. За те сврхе су издвојиле 50 милиона еура. Сигуран сам да кад би за истих пет година уложили исти износ у црногорску привреду – додатних 10 милиона еура годишње – то би Подгорици донијело много више користи.

Да видимо какви ће бити резултати 2023. године, али у првих четири мјесеци Русија је поново била највећи инвеститор у црногорску привреду са улагањима од 42,5 милиона еура, док до краја септембра бројка је порасла на 82 милиона еура. Тако да ако и дође до неког смањења на нивоу године, очигледно неће бити исто толико велико, као у случају са другом земљама. Али у поређењу са 2021. пад је веома озбиљан – више него удвостручен, а то је још једна посљедица подршке Црне Горе санкцијама ЕУ. Ефекат који за нашу државу, да подсјетим, није ништа друго него статистичка грешка.
 

Многе дипломате које раде у земљама ЕУ кажу да нема више политичких контаката између Руске Федерације и европских држава, а дијалог се своди на ријешавање техничких проблема. Како стоје ствари између Руске Федерације и Црне Горе?

Не само политички дијалог, већ и билатерални односи су скоро замрзнути. Претходна влада Дритана Абазовића постала је апсолутни шампион у рушењу руско-црногорских односа, по том питању учинила је више од посљедње две владе Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, које су започеле овај процес. Наша амбасада већ другу годину ради у најнеповољнијим условима које су нам црногорске власти безразложно створиле. У контексту „епидемије“ протјеривања руских дипломатских службеника, која је захватила западне земље, смањење броја наших дипломата у Црној Гори на две јединице је и даље без пресједана.

Колико знамо, цијела ова прича заснована је на апсолутно апсурдној идеји западних „партнера“ Подгорице да се кроз нагло смањење руског дипломатског присуства црногорски народ може натјерати да „престане вољети“ Русију. Испоставило се да је идеја неадекватна и контрапродуктивна – према мојем искуству, у протеклом периоду значајно је ојачала подршка црногорских грађана нашој земљи. Да будем искрен, то иначе и нисам очекивао од неких људи, који су недавно изразили солидарност са Русијом. И ако сада умјесто владиних канцеларија и дипломатских пријема у Подгорици чешће присуствујемо догађајима у бројним општинама земље, онда је ово набоље. На тај начин „из прве руке“ учимо како Црна Гора живи и дише.
 

Какве су перспективе за побољшање односа са Русијом?

Што се тиче могућности да се нешто промијени, лопта јена терену црногорске стране. Питање је да ли Подгорица разумије да ће односи са Русијом морати да се обнове ипак прије него што земља уђе у ЕУ. Иако је актуелна политичка елита оставља утисак да ће она „вратити по пријатељство“ у тренутку кад ЕУ поново преокрене процес проширења или ако – а то неће сигурно бити брзо – Црна Гора се придружи у ЕУ и дође до неизбежног разочарања због тога што су „приступали једној ЕУ, а ушли у другу“. И то нисам ја измислио – заправо такву процјену сам чуо од колега дипломата из свих земаља, које су се учланиле у ЕУ од 2004. године.

Руководство Црне Горе, приступајући санкцијама ЕУ, није питало свој народ за мишљење. Исто тако, нико није питао за мишљење народа Црне Горе приликом уласка у НАТО. А јаз између онога што народ жели и оно што су потези црногорских власти према Русији је очигледан. И у руском и у црногорском друштву постоји веома велика потражња за нормализацијом наших односа и њиховим враћањем на ниво традиционално пријатељских и блиских.



Извор: srbratstvo.ru