Боцан-Харченко: Учињен је први корак ка враћању питања КиМ у СБ УН

 Амбасадор Боцан-Харченко је, честитајући „свим својим руским колегама у свету и посебно у Србији“ објаснио да је датум изабран према томе када је формиран ресор који је био одговоран за спољне везе и спољну сарадњу. Било је то 1549, по наредби Ивана Грозног.

– Тај датум је веома важан, и историјски, а нарочито у савременом свету, јер је наша дипломатска служба пуна изазова. Надамо се и радимо све да бисмо нашли праве одговоре како да реализујемо задатке које нам је дао председник. Пуно је изазова. У Србији, с обзиром да не прихвата санкције и антируски однос имамо боље могућности – за сада – за сарадњу и полако идемо даље. Јасно је да нисмо издвојени из доста тешке ситуације у Европи. Има и последица тога да се у окружењу Србије подржавају санкције и антируски приступ, али ми знамо да превазиђемо потешкоће. Верујем да ћемо и у овој години имати напретка. Година је почела од низа билатералних догађаја. Још једном желим да укажем на врло садржајну посету министра здравља Руске Федерације и његове преговоре у Београду са председницом Владе и министром здравља Републике Србије, рекао је Боцан -Харченко.

После овог кратког обраћања медијима, амбасадор је одговорио на питања новинара. Поводом седнице СБ УН на којој је тема била ситуација на Косову и Метохији, Боцан-Харченко је истакао да она „иако није била заокрет у решавању косовске кризе“, представља „без икакве сумње напредак“ .

– То је први корак, зрачак наде да се све сада креће у добром правцу за који смо ми дуги низ година говорили да Косово – као питање које се разматра – мора да се у потпуности врати у СБ УН. С обзиром да од дијалога Београд-Приштина, а то је објективна реалност и објективна оцена, нема баш ништа. А што је најозбиљнији проблем – на терену нема позитивних промена, већ напротив – само погоршања!

СБ УН мора да буде више укључен, и то у оквиру и на основу Резолуције 1244, јер само тај основ постоји у међународној заједници, као међународно-правни оквир за решавање целокупне кризе, пре свега с обзиром на интересе Београда и Србије. То је најважније. А такође и решавање појединачних питања на терену, која постају узрок сталних кризних жаришта, погоршања или кризних таласа. Рецимо: забрана оптицаја динара. Она има далекосежне и веома тешке последице за србско становништво на Косову и Метохији.

Руски амбасадор је додао да Русија није очекивала никакву заједничку одлуку после седнице која је јуче одржана, будући да они који су у СБ УН „некада раније били партнери Русије, сада уопште не мисле на сарадњу него само на конфронтацију – и у СБ УН.“

– Без обзира на то, ово је била најбоља прилика да, пре свега, председник Србије одржи говор који је био важан за то да међународна заједница сазна која је реалност на Косову и које су претње за србско становништво тамо – додао је Боцан-Харченко.

Руски амбасадор је за Братство оценио и другу важну полугу за враћање Косова у УН – а то је мисија Унмика. Замољен да прокоментарише шта су могућности Русије у оснаживању те мисије, које је као циљ, на синоћној седници СБ најавио представник Русије. амбасадор је казао:

-Русија је стална чланица СБ УН. Разматрање теме Косова у СБ УН ће нама бити прилика, биће и допунских могућности, да играмо и повећамо улогу у овом контексту уз присну и свеобухватну сарадњу са Београдом – као што је увек било – али ми смо спремни на допунске активности у овом смислу. Улога Унмика је одређена Резолуцијом 1244 веома лепо, у детаље, на најбољи начин. Нико није одузимао пуномоћје или мандат Унмика у целини. Све то постоји. Унмик постоји и остаће у времену које долази кључно међународно присуство на Косову. Наравно, било је покушаја Запада да се промене улоге, рецимо – гурали су своје међународне институције као Еулекс, као да Еулекс може да ради боље од Унмика. Али, ситуација и погоршање на терену показује да они не могу, да они нису у могућности да реше тај задатак!

Извор: srbratstvo.ru