Дужни смо да кратко обавијестимо јавност да је предсједник државе данас изрекао неистину казавши да је Србска православна Црква одбијала потписивање уговора са државом Црном Гором у вријеме премијера Игора Лукшића.
Без много образлагања, јавности представљамо цитат из одговора (АЕМбр. 1216 од 15.7.2011. године) блаженопочившег митрополита Амфилохија које је упутио тадашњем предсједнику Владе Лукшићу у јулу 2011. године, два дана по пријему иницијативе премијера (број 01-7316 од 12. јула 2011. године) за припрему, како стоји у тој иницијативи, “нацрта текстова посебних Темељних уговора између Владе Црне Горе и вјерских заједница”.
Митрополит у првом пасусу одређује представника Митрополије за разговоре са делегираним представником премијера, потом изражава своје увјерење да ће Влада поштовати чињеницу “јасно препознате канонске структуре у Црној Гори, оличене у четири епархије Српске православне Цркве” те да “Влада препознаје која институција има капацитет да представља Православну Цркву у Црној Гори као јединствену канонску саборну институцију за све православне вјернике, без обзира на било какве њихове разлике – Србска православна Црква са сједиштем Патријаршије у Београду” и коначно закључује: “Сматрамо да је ово веома важан корак напријед у уређењу односа Православне Цркве и државе Црне Горе и да ће, у циљу постизања договора, бити потребно међусобно уважавање обје уговорне стране и њиховог унутрашњег законског, односно канонског устројства и својства.”
Крајем априла следеће године, митрополит Амфилохије, по овлашћењу Светог архијерејског синода, доставља истом премијеру допуњени Нацрт Темељног уговора (АЕМбр. 579 од 20.4.2012. године).
Од априла те 2012. године комуникација са стране Владе изостаје све до априла 2015. године када тадашњи министар за људска и мањинска права шаље предлог (бр. 04-090-486/15-1 од 16.4.2015. године) да се разговори наставе. Митрополит, без одлагања одговара (АЕМбр. 511 од 20.4.2015. године), рекавши, између осталог: “И овом приликом изражавамо спремност и исказујемо добру вољу за припрему Темељног уговора.”
Након неколико састанака, ти разговори престају. Први разлог за престанак разговора је било одбијање Владе да се јасно и образложено изјасни о нацрту Темељног уговора који им је достављен 2012. године и представља Цркви свој нови текст у форми радног материјала. Други, важнији разлог је дволичан однос Владе која је, усред наводног дијалога око Темељног уговора, без икаквих консултација са нашом Црквом, а претпостављамо и без већине заинтересованих Цркви и вјерских заједница, паралелно припремала, а на крају и једнострано утврдила Нацрт Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Неискрени однос тадашњег кабинета, чији је премијер био данашњи предсједник државе, потпуно је обесмислио било какве разговоре о Темељном уговору док се не ријеши питање поменутог Закона.
Који су мотиви предсједника да овако обмањује јавност, можемо само да нагађамо, оно што је сигурно је да ширење лажних вијести не користи нашем друштву.