Патријарх Порфирије у Ђурђевим ступовима: Цркву не можемо поистоветити ни са једном политичком или било каквом државном границом

26.09.2021. год.

У Црну Гору стигао је Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх србски г. Порфирије.

Одмах по доласку, Предстојатељ Српске православне цркве је стигао у манастир Ђурђеве ступове гдје је служена вечерња служба са доксологијом у његову част.

У вечерњој служби молитвено су учествовали архимандрит Јован, изабрани епископ хумски, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, архимандрит Михаило, игуман манастира Архангели, архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавац; протојереј-ставрофор Петар Лукић; протојереј-ставрофор Радич Радичевић, игуман манастира Сопоћани Теоктист, јереј Филип Јаковљевић, протосинђел Данило, сабрат манастира Високи Дечани, протосинђел Андреј Зајц, игуман манастира Црна Река, јеромонах Илија Буха, протојереј-ставрофор Драган Митровић, архимандрит Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и протојереј-ставрофор Драган Крушић.

фото: © Митрополија црногорско-приморска

Након вечерње службе, присутне је поздравио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г.Јоаникије, изражавајући радост због доласка свих поводом дочека Патријарха и устоличења новог Епископа будимљанско-никшићког г. Методија.

”Ваша светости, Ви у име Христово водите и возглављујете цио србски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве, и све народе у јурисдикцији СПЦ. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашег претходника из давних времена, нашег Светог оца Саве србскога, првог србског архиепископа, који је овдје у овој немањићкој светињи прије пуних 8 вијекова устоличио првог Епископа будимљанског Јакова”, рекао је Митрополит Јоаникије и додао да је ова светосавска епископија имала благослов да живи пуним животом читавих 450 година, док није запустјела због турског насиља и домаће неслоге.

Нагласио је да су се и претходници Патријарха Порфирија старали да ова Епархија настави свој живот, па је тако 100 година после њеног запустошења, Патријарх Василије Шакабента покушавао да је обнови, али није успио. ”Међутим, ова светиња и народ који се окупљао око ње, чувао је вјеру и огањ исконске, православне хришћанске вјере, па је Патријарх Гаврило Дожић успио да обнови ову светињу под називом будимљанско-полимска”, рекао је и додао да то није било дугог вијека због притиска и безбожја комунизма, те прије 20 година, Патријарх Павле благосиља обнављање ове Епархије.

Митрополит је нагласио да је ова Епархија показала да је остала вјерна Светом Сави и у најтежим временима. ”Овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу, а Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије”, нагласио је и захвалио се Патријарху на труду и љубави, и истакао да он доноси љубав и благослов и помирење.

Патријарх србски Порфирије се, након Митрополита Јоаникија, окупљенима обратио ријечима: ”Жив је Бог! Жив је Бог у светима својим, жив је Бог и овдје међу вама, жив је Бог и у овој светој земљи иако су многи помислили да су га изагнали са ових простора, али последњих деценија, а нарочито недавно, претходе године, показало се да је у овом народу жив Бог, прије свега кроз величанствене, човјекољубиве, миротворне и молитвене литије, које су свој почетак имале управо овдје!”

фото: © Митрополија црногорско-приморска

Патријарх је такође рекао да је Бог жив јер је жива вјера у нашем народу иако је многима овдје она саблазан и лудост, а ми знамо да је сила и премудрост.

Како је казао наши свети преци су се са чистог извора Христовог напајали борећи се прије свега за крст часни и слободу златну, као што се и народ Црне Горе борио у литијама да сачува и очува православну вјеру, и покаже на све стране свијета пројаву те вјере. ”Заиста, нигдје на свијету није постојало кроз вјеру разумјевање свога предања и историје као што је случај на овим просторима. Нико, браћо и сестре, није тако разумио Косовски завјет”, рекао је Патријарх Порфирије.

Након бесједе Патријарха србског Порфирија, уприличен је богат културно умјетнички програм.

Повод за посјету Патријарха Порфирија Црној Гори и Епархији будимљанско-никшићкој је устоличење Његовог преосвештнства г. Методија у трон епископа ове светосавске епископије. Сам чин устоличења биће одржан сјутра након Свете архијерејске литургије коју ће уз саслужње више од двадесет епископа служити Свјетјеши Патријарх Порфирије.

Епископ диоклијски г. Методије изабран је за епископа будимљанско-никшићког на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном маја ове године.

Ово је друга посјета Патријарха србског г. Порфирија Црној Гори откако је изабран за предстојатеља Српске православне цркве. Први пут је био 4-5. септембра кад је у трон црногорско-приморских митрополита свечано увео Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита. Амфилохија.

Поздравно слово Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија

Ваша светости,

Ваше блаженство,

Ваша преосвештенства,

Господо народни посланици, господо министри,

Господине конзуле Републике Србије,

Часни оци и свештеници, сестре монахиње,

Драга браћо и сестре.

Велика је радост да вас све поздравим поводом доласка Његове светости Патријарха србског господина Порфирија и браће архијереја поводом устоличења новог Епископа будимљанско-никшићкога господина Методија.

Ваша светости, Ви у име Христово ходите и возгловљујете цио србски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашега претходника из давних времена, Светога оца нашега Саве Србскога, првог србског архиепископа, који је овдје, у овој немањићкој светињи, прије пуних осам вијекова, устоличио првога Епископа будимљанскога Јакова. И ова Епископија светосавска је имала тај благослов да живи пуним животом пуних четири стотина и педесет година, док није запустила због насиља турскога и неслоге домаће.

Међутим, Ваша светости, Ваши претходници, и они ранији и они новији, старали су се да ова Епархија настави свој живот. Па је тако, сто година послије њенога запустошења, Патријарх србски Арсеније IV Шакабента покушавао да обнови ову Епископију, али није у томе успио. Међутим, ова светиња и народ који се око ње окупљао, чувао је вјеру, огањ живе, православне, исконске и хришћанске вјере! И дошла су нека боља времена па је Ваш претходник Гаврило Дожић, успио да обнови ову Епископију под називом будимљанско-полимска. Али она није била дугога вијека због притиска комунистичкога безбожја. И Свети Патријарх Павле, по приједлогу блаженопочившега Митрополита Амфилохија, благословио је обнову ове Епископије прије двадесет година. И ево, као што видите Ваша светости, она је обновљена, она је подмлађена, она је обједињена око ове светиње и око других светиња, и показала је да је остала вјерна Христу Богу и Светом Сави, светињама у свим и најтежим временима! Са великом радошћу Вас дочекује овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу.

А Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије, и духовној, и градитељској, културној и свакој другој. Велико Вам хвала на Вашем труду и на Вашој љубави.

Ви нам доносите и благослов и мир, и помирење, јер вршите службу Божију, која је служба помирења. Прво да се измиримо са Богом, па онда са својом савјешћу, па онда, као печат свега, једни са другима! Да превазиђемо наше уобичајене подјеле, раздоре и расколе и да препознамо једни друге као браћу у Христу! Да се објединимо Духом Светим око Христа Господа!

Нека Ваш долазак, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, буде благословен!

И нека буде срећно и благословено устоличење нашега новога Епископа будимљанско-никшићког, господина Методија!

Добро сте дошли, Ваша светости, овом народу који вас жељно и са великом радошћу дочекује!

Молимо Вас да благословите своју паству!

Транскрипт Данило Балабан

Бесједа Његове светости Патријарха србског г. Порфирија

Ваше блаженство,

Високопреосвећени брате,

Преосвећена браћо и господо архијереји,

Сви присутни по достојанству и по чину, али изнад свега браћо и сестре.

Жив је Бог! Жив је Бог у светима својим, жив је Бог и овде међу вама. Жив је Бог и у овој светој земљи, иако су многи помислили да су Бога изагнали са ових простора. Али последњих деценија, а нарочито недавно претходне године, показало се да је у овом народу жив Бог, прије свега кроз величанствене, човјекољубиве, миротворне и молитвене литије, које су свој почетак имале управо овде!

Жив је Бог јер је жива и снажна, браћо и сестре, ваша вера, вера свих нас, вера нашег народа и наше Цркве! Жива је вера у нашем народу иако је многима овде она саблазан и лудост, а ми добро знамо да је сила и премудрост Божија управо у вери у живог и распетог Христа! У вери која открива да човек нема ништа ,,ако и читав свет задобије, а души својој науди”! Вери која, кроз речи Светога Јефрема Сирина, потврђује да је важно да знамо ако умремо, и пре него што умремо, да нећемо умрети ни када умремо! Другим речима, да већ унапред кроз веру Христову и заједницу са Њим, распињемо себе са Њим и васкрсавамо заједно са Њим, али на тај начин показујемо да не постоји ниједна сила овога света, ни лепота, ни богатство, ни снага, ни било шта што може да замени Христа и нашу веру у Њега!

Том вером, ми се не плашимо ничега! Том вером, ми се не бојимо смрти! Том вером, међутим, браћо и сестре, ми се бојимо самољубља и себичности, бојимо се егоизма и гордости. Бојимо се нарцисоидности, јер знамо да су то све камичци који формирају стазу која нас води у пропаст! Литије које су овде почеле, потврдиле су и показале на најдивнији, најчудеснији начин да је жив Бог међу нама. Велика је данас моја радост стога што смо се баш овде сабрали, око ове дивне и древне задужбине Немањића. И морам одмах на почетку рећи, исто тако задужбине која је дивно обновљена и чувана и сачувана домаћинском пажњом и домаћинском руком. Овде је, а сви то ви боље знате од мене, али нека и други чују и нека знају, некада служио несаломиви прегалац и трибун, поп Мојсије Зечевић, саборац и пријатељ Његошев, саборац и пријатељ Светог Петра Цетињског, али и гласовити припадник највећег србског племена Васојевића. Васојевића, чији је удео у србској историји и култури до данас, несагледив и недељив. Народна песма, као припадника племена Васојевића, описује Павла Орловића. А колевка је и великих србских династија, Обреновића и Карађорђевића. И једна и друга потичу из ових крајева. Наши преци, свети православни преци, су се у тешким временима ропства напајали са чистог извора Христовог, борећи се пре свега за крст часни и слободу златну, а то значи, борили су се баш као и ви у ваше дане, не само да сачувате и очувате православну веру, него да покажете и пројавите на све четири стране света истину, правду и љубав те вере! Ту веру, као простор присуства и љубави Божије и снаге Божије у овоме свету. И заиста нигде није постојало, кроз веру, разумевање свога предања и своје историје, као што је то случај на овим просторима. Нико тако, браћо и сестре, дубински није разумео Косовски завет. Видећи у Косовском завету не пуки и прости мит, него знајући да је косовска жртва Лазарева народно угледање! Да је то у нашем животу остварење Христове новозаветне жртве, као што је овај народ разумео ту жртву. Он ју је остварио у своме постојању, безброј пута међу овим поносним брдима која нас окружују.

Идеал заједништва, идеал слободе и дар саборности, вековима је напајао душу оних који су овде живели, али и душе свих наших предака, од Дунава до сињег мора. Заједно са Господом Христом и Светим Савом у којем се наш Господ Исус Христос најлепше, у нашем роду угледао заједно са нашим предањем, духовношћу и ђедовима. Заједнички нам је и пут спасења и настојање да на земљи будемо људи, а никада да будемо нељуди, како је говорио наш велики, блаженог спомена, Патријарх Павле. Да будемо људи, а не нељуди, да би се наша душа радовала и овде, али и у царству небеском, јер Бог нас, браћо и сестре, учи томе, а учи нас и Свето јеванђеље. Неће нас препознати Бог пре свега по телу и крви и по томе коме народу биолошки припадамо, јер ако је то само биолошка припадност, онда је постојање и таквог народа и појединаца у њему започело своје постојање овде, али исто тако и има крај овде у историји.

Неће нас Бог препознавати ни по томе колики нам је иметак. Многи мисле да су силници и моћни, и ако владају земљама и државама, да су заправо поседници и мора, и њива, и река, и брда и долина, али и људских живота. А ми Јеванђељем знамо да сами по себи нисмо власници ни сопственог живота, али у исто време, у заједници са распетим Христом, и када смо најсиромашнији, када немамо ни материјална добра ни било какве славе, ми постајемо владари света, јер умрли смо пре него што смо умрли, а заправо смо у Христу васкрсли! Томе нас уче и о томе сведоче бројни светитељи. Ту близу је Свети Василије Острошки. Чега је он био владар? Шта је било његово? Ништа од овога света, а у Христу све је постало његово и он је цар, краљ и владар света! Он је тај чијим молитвама се управљају наши животи по закону Христовом! Па ко је онда моћан и ко је онда силан? Дакле, неће нас познати Бог само по припадању неком народу или колики иметак имамо, нити по томе за кога гласамо, да ли живимо у овој или оној држави или смо становници овога или онога града. Бог ће нас препознати и судити нам само у зависности од тога да ли слушамо и да ли се трудимо, макар и слабашни и немоћни, да творимо вољу Његову и да живимо по Закону Његовом.

Рећи ћу то пред вашим лицем, али више да чују други – они који данас говоре да Црква има претензије у односу на неке територије, да угрожава нечији ауторитет, да се бори за власт од овога света, или да има било какве сличне тежње. Ти који то говоре обмањују народ. Нас заварати не могу, јер ми смо сабрани око светиње Светога Георгија, али многа наша браћа, наши сродници, у којима још није проклијало аутентично семе вере, бивају завођени. У односу на њих, проговорићу опет: Дух литија је показао какав треба да буде наш став. Нека буде ко шта хоће, нека се осећа да припада ком хоће народу, ма колико понекад ми мислили другачије.

Рекао сам у Подгорици, а неко је критиковао и веле: ”Није изговорио црногорски народ.” Нека буде ко год хоће Црногорац, а онај који не само да хоће, него зна своје корене, своје стабло, плодове васојевићког стабла, зна и хоће да припада србском народу. Ипак, још једном, то не значи да ми не прихватамо, не разумемо, не поштујемо или не грлимо оне који живе поред нас, а декларишу се да су Црногорци.

У Цркви Христовој, међутим, не само да нема ни Србина ни Црногорца, него нема Грка ни Јеврејина, нема Албанца и Хрвата, нема апсолутизовања биолошких контекста свога постојања. Само онај који је оплеменио себе Христом, он је употребио тај дар да припада једном народу као одскочну даску да, преображавајући се у свом народу, упознавајући најпре себе, знајући ко је сам, може да постане способан да се отвори за другог, да заволи другог и да прихвати другога управо онаквим какав он јесте. А онај који не зна ко је, који не зна себе, он напросто не може упознати никога нити волети икога. Волети себе, волети себе као дар Божији, могуће је само у Христу и кроз Христа. Зато, дакле, оне који своје амбиције и свој однос према животу и другим људима хоће да припишу другима, у нашем случају нама, нека своје сопствене жеље, страхове, пројекције, властољубље, не приписују Цркви, јер промашили су. Наша света Црква има, ако хоћете, само једну стратегију, само једну политику, само један животни став и оријентир: то је бити једно са Богом читавим својим бићем. Али у Богу, са Богом и кроз Бога, тежити и чинити све да будемо једно и са другим у својој породици, са другим као са својим комшијом, са другим као са својим суграђанином и рођаком. Са другим као са својим сународником, а онда и са другим као са сваким народом. То је путања од бити једно са најнепосреднијим својим ближњим, до бити једно у Христу са читавим светом. И овај данашњи, величанствени скуп, показује пуноћу Цркве, њено јединство и љубав која није, нити може бити омеђена никаквим међама и државним границама. Јер као што не постоји видљива граница између овог и оног света, тако и овде на земљи, истинску љубав коју осећамо једни за друге, а Бог нам ју је даровао, не може зауставити никаква граница, ма ко поставио ту границу.

И још да кажем да Цркву не можемо поистоветити ни са једном политичком или било каквом државном границом. Нема, дакле, у Цркви границе ни између неба и земље и границе Цркве се не могу мењати кад год се промене границе држава. Једино што је апсолутно у свету, вечности, јесте живи Господ. Све остало је промењиво и релативно. Државе постају веће и мање и нас не интересује да ли се нека држава смањила или увећала. Ми знамо да Христос и Црква надилазе сваку границу. И не постоји устројство и сила овога света које може променити устројство Цркве. Наша помесна Црква, Србска православна црква, је аутокефална Црква. Она има своју канонску јурисдикцију, коју не прописује нико осим сабора свих Помесних цркава. Наша, дакле, Србска православна црква, као аутокефална Црква, јесте у јединству са свим Помесним православним црквама и она припада једној светој, саборној и апостолској Цркви.

И у том смислу ми немамо ништа против. Нека се свако организује у било коју врсту молитвене заједнице, ако то њему одговара. И под условом да не угрожава било кога нити елементарно људско достојанство. Али било која молитвена заједница тако организована не може бити у јединству и није у јединству са пуноћом васељенског православља. И, као таква, не може никада украсти и узети идентитет Православној цркви, која има своју канонску јурисдикцију и овде на овим просторима. Наравно, браћо и сестре, да ову истину може да разуме само онај који је чистог срца, који жели да буде у јединству и заједници са Господом нашим. А онај кога су овоземаљске моћи обиле толико да су му чула обамрла и помрачена, не може ни да појми колико је непријатељ самоме себи. За таква смо дужни да се молимо и такве ми позивамо да буду међу нама. Прихватимо их као браћу најрођенију, јер и они су заиста наша браћа. Ви, браћо и сестре, ви и ја, сви заједно сабрани наши свештеници и са народом у епархији, ни са каквим језиком мржње не смемо општити. Не смемо одустати од љубави и не смемо никога и никада одбацити из нашег срца. Љубављу се морамо борити са и онима који су далеко од нас, зато што то и они хоће. А ми бисмо желели да смо заједно са њима. Љубављу се морамо борити, пре свега, да и у њима, молитвом и том нашом љубављу, буде пробуђено зрно вере коју је Бог посео у сваког човека.

И ево, опет да се сетимо нашег Светог патријарха Павла, који нас је учио: ”Ко победи себе, тај је победио свет.” Ко победи егоизам, ко победи самољубље, ко победи лаж у себи, тај је победио читав свет. Није нас обесхрабрило ни када нам нису дали, да управо у реченом контексту, уђемо у нашу рођену кућу, у Цетињски манастир, да служимо службу и у тој служби уведемо Митрополита цетињског, нашег Митрополита Јоаникија. Неко је хтео, мењајући тезе, да оно што из вере извире, оно што из смирења извире, оно што извире из литија овога народа, то је хтео да прикаже као насиље, а заправо насилним путем, најбруталнијих путем, хтео је да спречи да уђемо у нашу кућу. Притом ништа немамо ни против тога да су они против, али да нас спречавају силом да уђемо у нашу кућу, знамо да је то подвала која је хтела да прикаже Цркву нашу, и тај глас се ваља на овим просторима, као извор свих невоља, извор свакога зла. И наравно, када прогласите некога да је сам по себи зао, онда дајете легитимно право свакоме ко хоће да тог, замењеним тезама проглашеним злим, елиминише. Створен је, дакле, један конструкт, једна виртуелна стварност, која је проглашена за чињеницу и против ње се дигао читав свет.

Кад кажем читав свет, мислим на свет идеологија, свет политикански, свет који гледа на човека, искључиво и само, као на средство, као на глас који треба да утврди његову власт. Власт која без корена Христовог, већ у свом старту, постаје своја супротност. Врло брзо се показује, и показаће се, ко је ту лаж, а ко је истина. Ми, дакле, знамо да је истина, пут и живот Христос, а Он је међу нама, Он је у Цетињском манастиру и сада и тада био. Ми, дакле, нисмо имали право да не извршимо дело Цркве, да после много векова, ми будемо они који ће одустати и окренути леђа сопственој кући и пристати да не устоличимо Митрополита на месту где су увек устоличавани и где ће увек, до свршетка света, бити столица Митрополита црногорско-приморског, канонског православља, у овом случају канонске Српске православне цркве.

Ми смо, молећи Господа за мир, за љубав, за оне који нас нападају и руже, служили Свету литургију и, слава Богу, устоличили Митрополита Јоаникија онако како ваља и требује. Својим непристајањем, браћо и сестре, и ви сте, својим непристајањем на насиље, пред насиљем спасили образ и оних који су посегли за насиљем. Надам се и верујем да су многи међу њима препознали љубав Христову из наших поступака и да су препознали у себи божанску љубав, те да су неки од њих вечерас међу нама, и да ће сутра бити на служби Божијој, на којој ћемо на трон Епископа будимљанско-никшићке Епархије увести брата Методија.

И ето нас опет заједно, драга браћо и сестре, с радошћу, као недавно у Подгорици. Ево нас опет, да се радујемо једни са другима и да поручимо свима: Христос је Господ наш! Због Њега се боримо и Њему се клањамо! Он одређује наш пут и наш циљ. Он поставља систем вредности по којима живимо. И владика Методије, који је својом љубављу према Христу, Богу Живоме, према јединству Цркве светосавске, љубављу према народу Божијем препознат од сабора архијереја наше Цркве да вас предводи у љубави, да вас предводи у молитви, да вас предводи у сваком добром делу. Окупио нас је данас да се молимо да истраје у свему томе. Зато пуним срцем данас пред вама изговарам и вас позивам да кажете за владику Методија: ”Достојан!”

Транскрипт Данило Балабан, Митрополија

Извор
Танјуг
фото: © Митрополија црногорско-приморска/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Вучић: САД уводе санкције НИС-у због руског власништва

Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...

Лавров: Запад насилно наметање хегемоније почео 1999. у Југославији, а наставио у Украјини. ОЕБС изгубио сврху

«Одлучност Запада да по сваку цену прогура своју неоколонијалну хегемонију оваплотила се у агресији НАТО против Југославије 1999, уз распарчавање ове државе у центру Европе, а сада и у...

Лавров: Запад насилно наметање хегемоније почео 1999. у Југославији, а наставио у Украјини. ОЕБС изгубио сврху

Министар одбране Црне Горе: Двојица ухапшених у Дечанима због натписа \"Косово је Србија\" припадници војске

Министар одбране Црне Горе Драган Краповић саопштио је да су две од три особе ухапшене на Косову и Метохији због натписа \"Косово је Србија\" на таблицама њиховог возила припадници...

Изградња инфраструктуре као кључ развоја Бајине Баште

Постоји општи консензус да је Бајина Башта најлепша општина у Србији и значајан туристички центар са огромним потенцијалом за развој туризма,пољопривреде и производње здраве хране.Да бисмо искористили тај потенцијал...

Остале новости из рубрике »