Судије Апелационог суда констатовале су да је вијеће суткиње Сузане Мугоше прекорачило оптужбу повредом објективног идентитета, али и да је образложење њихове одлуке нејасно и у знатној мјери противрјечно, због чега они нијесу могли са сигурношћу испитати ни законитост доношења одлуке којом су лидери Демократског фронта, руски и србијански држављани осуђени због покушаја тероризма на дан парламентарних избора у октобру 2016. године, преносе Вијести.
"Уз то, побијана пресуда је донијета и уз битне повреде одредаба кривичног поступка из чл.386 ст.1 тач.8 и 9 ЗКП, јер је изрека у тим дјеловима неразумљива и противрјечна датим разлозима, док у образложењу нијесу наведени разлози о одлучним чињеницама, а дати разлози су потпуно нејасни и у знатној мјери противрјечни, због којих повреда се није могла са сигурношћу испитати законитост њеног доношења, а како се то жалбама бранилаца свих оптужених и жалби оптуженог Братислава Дикића указује, и на које повреде другостепени суд пази по службеној дужности сходно чл.398 ст.1 ЗКП", написале су судије Апелационог суда у образложењу одлуке којом је укинута пресуда за "државни удар".
Они додају да су жалбе бранилаца оптужених и Дикића биле основане и у дијелу у ком објашњавају да се због наведених битних повреда кривичног постука нијесу могли прихватити чињенични и правни закључци у односу на одлучне чињенице дијела 1. и 2. побијане пресуде:
"Па је и чињенично стање у тим дјеловима погрешно и непотпуно утврђено у погледу постојања кривичних дјела оптужених за која су оглашени кривим и њихове кривице за та дјела. Наиме, одредбом чл.369 ст.1 ЗКП, прописано је да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дјело које је предмет оптужбе садржане у подигнутој односно на главном претресу измијењеној оптужници. Дакле, између оптужбе и пресуде мора да постоји идентитет (подударност), тј. да суд суди о ономе о чему тужилац тужи. Оптужба одређује кривичну ствар у два правца: а) чињеничном основицом оптужбе одређује се личност којој треба да се суди (субјективни идентитет) и догађај о коме треба да се суди (објективни идентитет), и б) правном основицом оптужбе даје се правна оцјена дјела које се ставља на терет оптуженом".
Упркос томе, суд је измјенио чињенични дио оптужнице за Мандића и Кнежевића, уносећи у пресуди датум другачији од оног који је специјални тужилац навео.
"Чињеничним описом дијела 1. оптужнице, који је прецизиран на главном претресу од 19.03.2019.године, оптуженима Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Михаило Чађеновић је поред осталог стављено на терет да су '...крајем фебруара 2016. године постали припадници криминалне организације...', при којем временском одређењу је државни тужилац остао до краја главног претреса. Међутим, у конкретном случају првостепени суд је измјенио чињенични опис, одређујући друго вријеме када су ови оптужени постали припадници криминалне организације, на начин што је у дијелу 1. изреке навео да су постали '...током фебруара 2016. године...' Поступајући на предњи начин, дакле уносећи у чињеничном опису дијела 1. побијане пресуде чињенице које нијесу садржане у оптужници тј. одређујући друго вријеме када су оптужени А.М., М.К. и А.М. постали припадници криминалне организације, обухватајући поред краја фебруара 2016. године и вријеме од почетка фебруара мјесеца до краја фебруара, проширујући им тиме временско дјеловање у криминалној организацији, чиме им је ставио већу количину криминалне активности у односу на ону стављену им у оптужници, првостепени суд је таквим поступањем повриједио објективни идентитет оптужбе, који идентитет у смислу чл.369 ст.1 ЗКП мора постојати између оптужбе и пресуде, чиме је прекорачио оптужбу и тиме починио битну повреду одредаба кривичног поступка из чл.386 ст.1 тач.5 ЗКП-а", пише у образложењу.
Судије Апелационог суда истакле су да се у том дијелу не може радити ни о каквом прецизирању чињеничног описа измијењене оптужнице у погледу временског периода приступања тих оптужених криминалној организацији:
"Већ се ради о измјени укупног њиховог временског дјеловања у извршењу кривичног дјела стварање криминалне организације, а које вријеме у сваком конкретном случају мора бити што прецизније наведено, јер има вишеструки кривично правни значај, па се не могу прихватити разлози у побијаној пресуди (стр.670 пасус четврти) да је у том дијелу прецизиран чињенични опис оптужнице према утврђеном чињеничном стању, јер је суд интервенцијом у чињеничном опису проширио вријеме дјеловања оптужених у оквиру организације, а самим тим и ставио им на терет већу количину криминалне активности у односу на оптужни акт", пише у образложењу рјешења.
Вијести 
