Председник Праве Црне Горе Марко Милачић, поводом напада на владику Јоаникија, указао је да није било митрополита Амфилохија и владике Јоаникија никада не би намирисали слободу. Он је позвао све да не нападају Јоаникија већ да се окупе око њега.
„Уместо да устајемо и лежемо захвални на рубу бескраја који смо добили у изборној ноћи, на које су позивали управо владике Црне Горе, улажући све своје духовно у наше световно, да нас пробуде из века ћутања и века страха, да оловком изборног дана одбранимо себе. Да није било Митрополита Амфилохија и Владике Јоаникија никада не би ни намирисали слободу“, навео је Милачић у писаном саопштењу.
„Њиховим позивом смо овенчани на мир и слогу, то дугујемо Митрополиту Амфилохију, састављање владе његове и победе сваког грађанина ове земље ма ком се Богу он молио, и нека се нико не усуди да својом речју помути оно што је остало као дуг према Ђеду наше нације, ма како се он звао. Јер ће за свог противника добити народ Црне Горе“, истакао је Милачић.
Он је навео да су победили и добили рат против сутрашњице, оне која би их прогањала полицијом зато што верују, која би их, како је навео затварала и тамничила зато што Бога воле.
„Добили смо рат против данашњице која не познаје Бога, у којој је све и јефтино и празно, и све је на продају“, истакао је он.
Навео је да су се у таквом рату борили залажући све.
„Ишли смо улицама не марећи за живот, корачали смо не марећи за смрт, победили смо вером, не политиком, кордоне наоружаних, док су нас засипали палицама, називали издајницима, државним непријатељима, туђим плаћеницима, мирно смо стајали, окупирани само једном идејом. Ми не бранимо данас, ми бранимо вечност. У тој борби горели смо сви, а изгорио је наш митрополит Амфилохије, животом је платио оно што је одбранио, право на историју, право на име и презиме нашег народа, одбранио је оно што је нови Устав Црној Гори узео, вратио је Црну Гору себи“, нагласио је Милачић.
Навео је да нису слободу ни тражили, а ни добили у дому већине, дому закона, парламенту безаконитости, у ком су становали они који су им слободу узимали, неки, како је навео, због невере, неки због страних, туђих, а моћних, а неки због себе, један по један, подигнутим рукама изгласавали су законе и Устав своје пролазности, док нас нису извели на улице да сами збацимо окове антицивилизације и вратимо Црну Гору у историју.
„У нашој борби није било политике, није било партија, није било коалиција, оне су настајале и постојале за изборни дан, да пресуде оном ког су већ умориле Владике Црне Горе, ком су већ пресудили народом и слободом, па позвали да се гласа за слободу. Нашу борбу добиле су Владике Црне Горе. Они су очеви наше борбе. Они су очеви наше победе“, навео је Милачић.
И данас, додаје, док Црна Гора и даље оплакује оца свог јунаштва, оца по вечности, док стварамо ново ходочашће у Храму Христовог Васкрсења, одлазећи на гроб нашег века, опет нас позивају на борбу, али не побеђени, не отписани, на борбу нас зову борици наше победе.
„Опет прете прозивајући Бога, његове веснике, оце и Владике, јер напад на Владику Јоаникија, оца победе, напад је на нашу победу. Напад речима које се не смеју изговорити, мислима које се не смеју ни помислити. А не водити рат против победе, рат против онога који је већ добијао исте ратове, који вековима добија ратове против Православља и Црне Горе“.
Такав исход гарантује народ Црне Горе, јер у нападу на владике и цркву, истиче, "ми се више не делимо, ми постајемо једна партија, партија Бога".
У времену које је рођено за прву слободну Владу Црне Горе, више од тога, за Владу столећа, по његовој оцени, не смемо ни по коју цену показивати зубе победи наше вечности.
„Више од тога, не смемо ни по коју цену показивати зубе владици Јоаникију, достојном сину Мојсија Зечевића, који сада не може ни одговорити, јер добија још један рат против глобалног зла, корона вируса, који болује за својим ратним оцем, оцем своје слободе, митрополитом, зар има човека који би у овом тренутку њега нападао. Уместо да устајемо и лежемо захвални на рубу бескраја који смо добили у изборној ноћи, на које су позивали управо Владике Црне Горе, улажући све своје духовно у наше световно, да нас пробуде из века ћутања и века страха, да оловком изборног дана одбранимо себе. Да није било митрополита Амфилохија и владике Јоаникија никада не би ни намирисали слободу“, навео је Милачић.
