Сукоб у Нагорно-Карабаху - преглед ситуације - 15.10.

16.10.2020. год.

Преглед дешавања на ратишту у Нагорно Карабаху за 15.10.

Мапа спорног региона Нагорно-Карабаха

Степанакерт поново под гранатама - Азербејџан је још једном прекршио споразум о прекиду ватре постигнут у Москви у хуманитарне сврхе, преноси јерменски Први канал.

Како се наводи, Државна служба за ванредне ситуације Арцаха је обавестила да је пре неколико минута Степанакерт поново гранатиран, те да је гађана цивилна инфраструктура.

Додаје се да није било жртава.

Јерменија и Азербејџан се међусобно оптужују за наставак гранатирања - Оружане снаге Азербејџана наставиле су од јутрос артиљеријско гранатирање на контакт линији у Карабаху, саопштило је Министарство одбране Јерменије, док је Министарство одбране Азербејџана навело да су jерменске снаге гранатирале насеља дуж фронта.

„Ноћас је на контакт линији остала релативно стабилна напетост. Ујутро је непријатељ наставио активно артиљеријско гранатирање у северном и југоисточном правцу“, написала је портпаролка Министарства одбране Јерменије Шушан Степањан на Фејсбуку.

Са друге стране, прес-служба Министарства одбране Азербејџана саопштила је да су Оружане снаге Јерменије гранатирале насеља на контакт линији.

„Оружане снаге Јерменије, прекршивши хуманитарни прекид ватре, почеле су да гранатирају територије подручја Геранбој, Тертер, Агдам и Агџабеди“, саопштила је прес-служба Министарства одбране.

Министарство је додало да је ситуација на контакт линији остала напета и да азербејџанска војска одржава оперативну предност на читавом фронту.

Такође се наводи да су јерменске снаге покушале да нападну положаје азербејџанске војске у неколико праваца фронта.

„Као резултат успешних акција наших трупа, непријатељ је претрпео озбиљне губитке и био принуђен да се повуче у разним правцима фронта“, додаје се у саопштењу.

Јереван: Азербејџанска војска напала војну технику на територији Јерменије - Министарство одбране Јерменије саопштило је да је азербејџанска војска напала војну технику на територији Јерменије.

„Азербејџанске оружане снаге напале су 14. октобра на територији Јерменије, на граници са Карвачаром (Келбаџар), дежурну војну технику, само на основу претпоставке да је наводно та техника била спремна за напад на мирна насеља Азербејџана“, наводи се у изјави Министарства коју је на Фејсбуку објавила портпаролка Шушан Степањан.

Напомиње се да ова тврдња Министарства одбране Азербејџана не може имати никаквих основа и, фактички, „војно-политичко руководство ове земље дозвољава себи да само на основу претпоставки нападне војну технику која је на редовном борбеном дежурству на територији Републике Јерменије“.

„Потврђујући да у овом тренутку са територије Јерменије према Азербејџану није испаљена ниједна ракета, граната или метак, истовремено изјављујемо да од сада Оружане снаге Јерменије задржавају право да нападну било који војни објекат или било које војно премештање у Азербејџану“, истиче се у саопштењу.

Јереван сматра да „војно-политичко руководство Азербејџана сноси пуну одговорност за процес промене зоне и логике борбених дејстава“.

Преглед политичких и других вести за 15.10.

Пашињан: Питање је да ли ће свет дозволити да се појави нови Хитлер, овог пута у Малој Азији - Премијер Јерменије Никол Пашињан, обраћајући се нацији, изјавио је да не би требало да постоје „Минхенски споразуми“ о Нагорно-Карабаху и упозорио на могућност појаве „новог Хитлера, овога пута у Малој Азији“.

Према његовим речима, сада многе међународне организације не реагују на оно што се дешава, сматрајући формулу „територије у замену за мир“ прихватљивом.

Пашињан је рекао да га то подсећа на Минхенски споразум из 1938. године, када је политика пацификације, коју су спроводила руководства Велике Британије и Француске, довела до тога да је Немачка добила део територија Чехословачке и додао да су последице тог споразума свима познате.

„Питање је да ли ће свет дозволити да се појави нови Хитлер, овог пута у Малој Азији“, рекао је Пашињан.

Kако је рекао, Азербејџан негира право Јермена који насељавају Нагорно-Карабах да управљају својом судбином.

Истовремено, он је упоредио реакцију међународне заједнице на деловање Турске на Јужном Кавказу са Минхенским споразумом из 1938. године.

Према његовим речима, Јерменија је раније сматрала да ће, уколико Турска постигне своје циљеве на Јужном Кавказу, то неизбежно довести до ланчане реакције, и да земље, које би могле да постану објекти дестабилизације,треба да предузму стратешке мере обуздавања.

„Али је у овој фази констатована чудна околност. Бројне државе са способностима стратешког обуздавања нису исправно процениле претњу, настављајући да питање разматрају само у контексту сукоба у Карабаху и сматрајући да формула 'територија у замену за мир' може да спасе ситуацију. Та ситуација је неприхватљива за нас и слична је Минхенском споразуму из 1938. године“, рекао је Пашињан у обраћању нацији.

Алијев: Слање мировњака у регион требало би да се изврши на основу одобрења двеју држава - Јерменије и Азербејџана - Азербејџан ће моментално прекинути дипломатске односе са сваком земљом која призна независност непризнате републике Нагорно-Карабах, али не верујем да ће таквих бити, изјавио је азербејџански председник Илхам Алијев у интервјуу за телевизијски канал „Хабер Турк“.

„Не верујем да ће нека земља признати независност Нагорно-Карабаха, јер ћемо већ сат времена након тога обуставити све дипломатске односе с том земљом. То је категорички“, рекао је он.

Истовремено, нагласио је да азербејџански народ није непријатељ јерменском и додао да се „сваки рат завршава миром“.

„Код нас нема промена у погледу Јермена који живе у Карабаху. Азербејџан је мултинационална земља, хиљаде Јермена живи у Бакуу и другим деловима Азербејџана. Они су такође наши грађани, то нам даје снагу. Нисмо непријатељи јерменском народу, сваки рат се завршава миром“, рекао је.

„Апсолутно сам сигуран да Јермени и Азербејџанци могу да живе заједно у том региону, баш као што данас живе у другим местима Азербејџана, у Грузији, Русији и Украјини. Зашто то не бисмо могли овде да учинимо? Сматрам да би требало да будемо спремни на то. Морамо да припремамо наше народе на то“, рекао је Алијев.

„Нека Јермени који живе у Карабаху не брину, живеће боље, безбедније. Тамо ћемо створити инфраструктуру и радна места. Инвестираћемо у Карабаху, реализоваћемо социјалне програме, имаћемо програме за отварање радних места. Све ово ће постати нова фаза Јермена и Азербејџанаца који тамо живе и који ће се тамо вратити“, додао је он.

Говорећи о слању мировњака у зону сукоба, изјавио је да је то могуће само уз сагласност Јерменије и Азербејџана.

„Слање мировњака у регион требало би да се изврши на основу одобрења двеју држава - Јерменије и Азербејџана. Уколико се нека земља успротиви, онда се то, наравно, неће догодити. Друго питање се састоји у томе да се данас, када је реч о мировњацима, ради се о територији Азербејџана, ово би сви требало да разумеју. Реч је о територији независног Азербејџана“, рекао је он.

Азербејџански председник додао и да Баку очекује да ће током преговора о Карабаху бити представљен распоред повлачења јерменских оружаних снага јер, како је рекао, након преговора у Москви, није добио конкретан распоред повлачења.

Шојгу разговарао са колегама из Јерменије и Азербејџана - Министар одбране Сергеј Шојгу разговарао је телефоном са колегама из Јерменије и Азербејџана, Давидом Тонојаном и Закиром Гасановом и том приликом их позвао на потпуно испуњавање обавеза које су стране договориле у Москви, саопштила је прес-служба војног ресора.

„Током преговора министар одбране Русије Сергеј Шојгу позвао је своје колеге да у потпуности испуне обавезе у складу са споразумима постигнутим у Москви 10. октобра“, наведено је у саопштењу.

Јереван: Лавров одиграо веома важну улогу московским преговорима о Нагорно-Карабаху - Министар спољних послова Јерменије Зограб Мнацакањан оценио је у интервјуу за РБК улогу руског колеге Сергеја Лаврова у московским преговорима о Нагорно-Карабаху.

Према речима јерменског министра, на састанку су разматране различите опције за решавање сукоба.

„Било је много тачака у различитим варијацијама: колико питања можемо да обухватимо, којим редоследом можемо да предузимамо кораке... Требало је 11 сати да би се дошло до ове четири тачке, које су наведене у заједничкој изјави. И могу вам рећи да је Сергеј Викторович Лавров ту одиграо веома важну улогу“, нагласио је Мнацакањан.

Он је објаснио да се разговарало о веома „сложеним и врло осетљивим питањима“.

Политичар је додао да се по неким питањима Јереван „апсолутно не слаже са азербејџанском страном“, али је истакао да решавању сукоба у Карабаху треба приступити с пуном одговорношћу пред народима две земље.

Мнацакањан је такође рекао да се за треба уздржати од коментарисања појединих детаља резултата преговора.

Осим тога, шеф јерменске дипломатије изјавио је да је у преговарачки процес потребно укључити представнике непризнате Републике Нагорно-Карабах.

„Немогуће је из процеса изузети Нагорно-Карабах, јер се то питање тиче управо Нагорно-Карабаха. Оно се тиче његовог становништва које има своју изабрану власт. Како год да их зову у азербејџанској пропаганди, постоји стварност. И то, успут, сви признају: и копредседавајући и стране: Карабах има своју реч“, рекао је Мнацакањан.

Пашињан: Док Турска не промени свој став, Азербејџан неће прекинути ратна дејства - Премијер Јерменије Никол Пашињан тврди да због Турске не може за завлада мир у Нагорно-Карабаху.

„Тврдим да, све док Турска не промени свој став, Азербејџан неће прекинути ратна дејства“, рекао је Пашињан у интервјуу Ројтерсу.

Према његовим речима, шеф дипломатије Турске Мевлут Чавушоглу је током телефонског разговора са азербејџанским колегом Џејханом Бајрамовим који је одржан након договора о успостављању примирја 11. октобра убеђивао министра да Баку треба да настави борбу.

„То је била нека врста упутства да се ни у којем случају не прекину борбе“, нагласио је јерменски премијер.

„Турска је у Јужни Кавказ дошла да шири своју политику коју спроводи у Средоземљу против Грчке, Кипра, или у Либији, или Сирији, или Ираку. То је експанзионистичка политика“, рекао је Пашињан и додао да је проблем у томе што је Јерменија једина преостала препрека на путу Турске да имплементира ову политику.

РТ: „Ниједан сиријски милитанат није у Нагорно-Карабаху, они у својој земљи имају шта да раде“ - Ердоган - Турски председник Реџеп Тајип Ердоган осудио је наводе да су сиријски милитанти распоређени да помогну азербејџанским ратним напорима у оспораваном Нагорно-Карабаху, рекавши да су презаузети ратујући код куће.

"Ми немамо такву агенду," рекао је Ердоган у среду на скупу владајуће Странке правде и развоја, одговарајући „онима који нас зову да кажу `послали сте муџахедине из Сирије` “.

"Имају посла да раде у својој земљи, не би ишли тамо", инсистирао је турски председник.

Претходно је француски председник Емануел Макрон рекао да постоје „поуздане информације“ које указују на то да „сиријски џихадисти“ улазе у регион користећи турски град Газиантеп као транзитну тачку. Касније је портпарол Кремља Дмитриј Песков изразио „озбиљну забринутост“ због присуства страних бораца у „жаришту“, али није је навео детаље.

Према Ердогану, и Русија и Француска нису у позицији да прозивају Турску.

„Толико оружја долази из Русије, на исти начин, толико оружја долази из Француске, зашто не бисте разговарали о њему?“ нагласио је Ердоган.

Јерменија се у великој мери ослањала на испоруке оружја из Русије, свог дугогодишњег савезника у оквиру Уговора о колективној безбедности шест пост-совјетских држава. Москва такође има војну базу на јерменском тлу као део узајамних безбедносних аранжмана. Француска је током протеклих година испоручила Јерменији одређени број пешадијског и противтенковског оружја.

Турска је негирала довођење сиријских милитаната у борбену зону, као и њен блиски савезник Азербејџан. Баку инсистира да су његове оружане снаге ангажоване у борбама против јерменских снага у енклави у потпуности попуњене кадром и да им није потребно људство из иностранства.

Анкара је обећала непоколебљиву подршку „братском“ Бакуу од самог почетка сукоба 27. септембра. Турски званичници такође су више пута саопштили да ће се вишедеценијски сукоб завршити тек када Јерменија напусти „окупиране“ земље Нагорно-Карабаха.

Спорни регион, углавном насељен етничким Јерменима, отцепио се од Азербејџана након распада Совјетског Савеза. Нагорно-Карабах је ратовао у трогодишњем рату са Азербејџаном почетком 1990-их, све док 1994. године у Москви није потписан велики споразум о прекиду ватре између зараћених страна.

Извор
Танјуг
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Вучић: САД уводе санкције НИС-у због руског власништва

Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...

Лавров: Запад насилно наметање хегемоније почео 1999. у Југославији, а наставио у Украјини. ОЕБС изгубио сврху

«Одлучност Запада да по сваку цену прогура своју неоколонијалну хегемонију оваплотила се у агресији НАТО против Југославије 1999, уз распарчавање ове државе у центру Европе, а сада и у...

Лавров: Запад насилно наметање хегемоније почео 1999. у Југославији, а наставио у Украјини. ОЕБС изгубио сврху

Министар одбране Црне Горе: Двојица ухапшених у Дечанима због натписа \"Косово је Србија\" припадници војске

Министар одбране Црне Горе Драган Краповић саопштио је да су две од три особе ухапшене на Косову и Метохији због натписа \"Косово је Србија\" на таблицама њиховог возила припадници...

Изградња инфраструктуре као кључ развоја Бајине Баште

Постоји општи консензус да је Бајина Башта најлепша општина у Србији и значајан туристички центар са огромним потенцијалом за развој туризма,пољопривреде и производње здраве хране.Да бисмо искористили тај потенцијал...

Остале новости из рубрике »