Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије, а литургијском сабрању присуствовао је вјерни народ овог краја.
Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о томе колико је за хришћане важно да се често сабирају на светим богослужењима.
Као што човјеков организам има потребу да се сваки дан храни земаљским хљебом, тако, по Владикиним ријечима, душа човјекова има потребу да се храни небеским хљебом.
„Са небеским хљебом прима Божју истину, мудрост, правду, љубав и радост, а то нам све треба сваки дан. То нам је потребније од земаљског хљеба, јер видимо, врло често, да људи који имају све што би човјек пожелио на земљи, нијесу срећни, па се дешава да у породицама у којима се изобилује у свему нема среће, него уђе неки немир, нестабилност и догађају се тешке ствари, а у породицама које живе скромно, али гдје има вјере, љубави и Бога, ту је радост, напредак и сваки Божји благослов“, казао је Епископ.
Додао је да увијек треба да одаберемо оно што је најважније, а мјештани Војног Села, окружени народом друге вјере, знају, навео је Владика, шта за њих значи вјера православна.
„Зато сте овај храм градили и, откад је саграђен овај храм, било је толико лијепих догађаја овдје. Показали сте да није Црква само овај храм, него да сте ви, који се сабирате овдје, жива Црква Божја. То, заправо, и јесте Црква Божја – народ сабран око Христа, око Светог имена Његовог, народ који се освећује Божјом истином и правдом, и храни се небеским хљебом. То је жива и неразорива Божја Црква, то је дом Божји“, указао је Владика будимљанско-никшићки.
Истакао је да Цркву Божју чини народ Божји, сабран око Христа, кога Дух Божји укрепљује, води, просветљује и оснажује. Храм који зидамо од камена и цигле, назива се црквом Божјом зато што се ту сабира Црква Божја, то се поистовјећује.
„Наша вјера се поистовјећује са храмом, са Црквом зато што се Свете Тајне Христове врше у храму, што се сабира Црква Божја у њему. То је онда једно, ми смо једно са храмом“.
„Зато ћемо ми наставити ову нашу борбу, како год буде у данима који долазе, да чувамо наше Светиње, јер оне су Богу посвећене и не смијемо дозволити да се њихова намјена мијења“, поручио је Епископ Јоаникије.
Он се осврнуо и на дешавања са Светом Софијом Цариградском, старом, светом, најљепшом црквом у цијелом свијету, која је много страдала, била претворена у џамију, па у музеј, а хришћани су је, увијек, доживљавали као цркву.
„Опет је држава Турска извршила насиље над њом. Чим се храм води на државу, онда држава може да ради шта хоће, без обзира што се хришћани у цијелом свијету и они, који су остали у славном граду Цариграду, некада центру хришћанске васељене, не слажу са тим. Држава одређује намјену свему што је на њу уписано“.
„Када смо градили овај свети храм, народ је хтио да зна коме коме гради и како гради, да то све припада Богу и Цркви, а када припада Богу и Цркви онда је јасно да то служи светој вјери православној и да ничему другом не може да служи, да се Светиња мора поштовати, да се у њој ништа друго не може обављати, него свете службе Божје“, констатовао је Владика.
Указао је на то да кад се храмови упишу на државу, онда она може да ради са њима шта хоће.
„Они су нама рекли: Не, само да ми упишемо на државу, а ви служите и даље. У закону су написали да ће они који су служили и даље служити докле држава другачије не одлучи. С друге стране, видимо шта је држава учинила – произвела једну страшну неравноправност, дискриминацију. То је више него јасно; морамо то поновити: свим другим вјерама загарантовала је све и хвале се по цијелом свијету како су свим вјерама дозволили вјерске слободе, загарантовали вјерска права, загарантовали имовину, свима осим православној вјери, која је најбројнија. Каква је то прича и ко ту мисли о будућности ове земље када је већински народ и већинска вјера дискриминисана?“, поручио је Епископ.
Он сматра да је народ све то, одмах, осјетио и показао да се не слаже са таквом дискриминацијом.
„Власт у Црној Гори је дирнула у очни живац свом народу, православном народу који је стварао ову државу и то је више него јасно. О овим стварима не приличи да се говори на светим службама, али то се тиче нашег бића и наше вјере и због тога говоримо и на службама, јер знамо о чему се ради и као Црква Божја морамо се сабирати. Ако се будемо сабирали око наших светиња и штитили их, као што штитимо свој образ и част, још више треба да штитимо своју вјеру, јер је вјера извор образа и части, тамо гдје се сабира Црква Божја она ће опстати: Ни врата пакла, као што говори Господ Исус Христос, неће је надвладати“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Црква Светог Николаја Мирликијског у Војном Селу код Плава освештана је на празник Преподобне мати Ангелине Српске 2009. године, када је установљен дан црквено-народног сабрања. Домаћини овогодишњег сабрања била су братства Турковића и Прашчевића.
Епархија